Ловци нису дужни да плаћају цех за дивљач страдалу на путу

Ловачка удружења у Српској бију битку да не исплаћују штету која настане на аутомобилима када возачи ударе дивљач на саобраћајницама, јер путеви нису ловишта, а три пресуде донесене у њихову корист су вјетар у леђа да у потпуности зауставе такву судску праксу. 

Ловачка удружења су се ухватила у коштац са овим проблемом прије двије године, када је штета од дивљачи износила 600.000 марака, плус 100.000 марака од медвједа.

Да нису дужни плаћати накнаду штете од дивљачи која настане на неловним површинама недавно је потврђено и одлуком коју је донио Управни одбор Ловачког савеза РС.

Закон ловству РС јасно дефинише права и обавезе

Управни одбор је на сједници одржаној у марту овластио члана УО Ловачког савеза РС Борислава Бојанића да заступа све чланице Савеза за рјешавање у судским пословима, као и свим другим питањима која су у вези са штетом од дивљачи и штетом над дивљачи, а све услуге за ловачка удружења и друге кориснике ловишта у овим предметима су бесплатне. Позивајући се на Закон о ловству РС, који јасно прописује шта је ловиште, која су права и обавезе оних који њиме управљају, ловачка удружења су до сада успјешно извојевала три битке.

– Имамо три пресуде окружних судова у нашу корист. Коначно се ствара судска пракса да ловачка удружења више неће плаћати накнаду штете коју нису ни дужни да плате – истакао је Бојанић и додао да власници возила који учествују у тим незгодама наплаћују каско осигурање, а потом осигуравајуће куће траже регрес од корисника ловишта.

Бојанић истиче да је намјера да се новац који уштеде на штетама усмјери на развој ловства Српске. Појашњава да се ловиштем сматрају површине земљишта, шума и вода које представљају просторну, природну и еколошки заокружену цјелину у којој постоје услови за живот, репродукцију, раст и развој ловног фонда у ловишту, затим инфраструктура и други ловни ресурси, независно од власништва. Он каже да је корисник ловишта дужан да предузима мјере за спречавање штете коју дивљач може причинити људима или њиховој имовини на простору на којем се налази ловиште, те да за штету коју причини ловостајем заштићена дивљач у ловишту накнаду плаћа корисник ловишта.

– Онај ко је претрпио штету дужан је да најкасније у року од три дана обавијести општински орган управе да је наступила штета и да тражи накнаду. Примјера ради, од нас као корисника ловишта неко може наплатити штету ако је срндаћ појео пет кућица граха, а то нико и не тражи – појаснио је Бојанић. 

Нагласио је да ловачка удружења треба да обрате пажњу на рокове јер су углавном сви захтјеви за надокнаду штете који стижу на њихову адресу неблаговремени и неосновани.

Знакови поред пута

У предузећу “Путеви РС” кажу да на магистралној и регионалној путној мрежи у Српској постављају саобраћајне знакове “дивљач на путу” с циљем превентивног обавјештавања возача и безбједности учесника у саобраћају.

– Чинимо максималне напоре како би сва саобраћајна сигнализација била адекватно постављена на путној мрежи и како би сви учесници у саобраћају били обавијештени о могућности да наиђу на дивљач на путу и у складу са саобраћајном сигнализацијом брзину прилагоде условима пута – навели су у “Путевима РС”.

Минић: Све ћемо преузети да се штета смањи

Предсједник Ловачког савеза РС Саво Минић каже да је Савез предузео низ мјера како би се прекинула негативна судска пракса да се сваки пут штета настала у саобраћајној несрећи пресуђује ловачким удружењима.

– Закон о ловству јасно прописује да су путеви неловне површине, те смо принуђени на блиску сарадњу са “Путевима РС” у смислу постављања хоризонталне и вертикалне саобраћајне сигнализације која упућује возаче да брзину прилагоде условима на путу, у овом случају могућности изласка дивљачи на саобраћајнице. Ловачки савез и ловачка удружења кроз годишње планове прате бројност дивљачи у ловишту, тако да са сигурношћу можемо рећи да немамо експанзију било које врсте дивљачи која би могла правити штету, затим хране животиње и воде бригу о њиховом здрављу – рекао је Минић.

Додао је да ће ловачка удружења учинити све напоре да допринесу да се штета у ловиштима смањи.

Одштетни цјеновник

Борислав Бојанић каже да је 2010. године донесен и у “Службеном гласнику РС” објављен одштетни цјеновник за надокнаду штете ловачким удружењима и другим корисницима ловишта која настаје бесправним ловом, те када неко убије или погази дивљач у саобраћају.

– Када би неко згазио мрког медвједа, требало би да плати 20.000 марака, док је за срндаћа тај износ 4.000, а за срну 3.000 КМ – рекао је Бојанић.

Неловне површине

насеља, гробља, путеви, паркови у насељима, воћњаци и виногради, објекти за лијечење, рекреацију или одмор, аеродроми, дворишта, стамбене зграде, фабрички и индустријски објекти.

Милијана Латиновић, Ливачке новине број 183

Be the first to comment

Leave a Reply