Период од 15. маја до 15. септембра у већини ловишта Републике Српске је у знаку лова на срндаћа. Многи ловци истичу да им је овај лов један од најомиљенијих, што се може образложити чињеницом да је лов на срндаћа „лаган“, те да се изводи кад су погодне временске прилике.
С друге стране, велики број ловаца није свјестан одговорности коју носи при лову на срндаћа. Наиме, ловац са сваким одстрелом срндаћа спроводи интензивну узгојну мјеру, која, уколико је погрешна, може довести до значајног поремећаја у популацији. Због наведеног, лов срнеће дивљачи се врши пробирним одстрелом (чекањем или шуљањем), уз коришћење оптичких помагала (двоглед, оптички нишан). У контексту наведеног, сваки ловац би требало да зна да срнећа дивљач нема изражену природну склоност добровољног одласка са станишта гдје је рођена, што значи да лоше спроведена узгојна мјера на одређеном подручју оставља посљедице углавном само на том подручју.
Циљ одстрела
Задаци пробирног одстрела нису нимало лаки, нарочито ако треба знатно поправити пренамножену и квалитативно лошу популацију дивљачи. Од времена када је настао појам пробирног одстрела интересовање ловаца је углавном сужавано само на јаке трофеје и то у што већем броју. Зато је пробирни одстрел срндаћа схватан већином само као оцјењивање срндаћа за одстрел претежно према роговљу. Јако роговље срндаћа може да буду производ само јаког и здравог тијела, а јаке и здраве јединке се рађају само у здравој и, с обзиром на станишне услове, не превише бројној популацији дивљачи.
Основа пробирног одстрела зато лежи како у регулисању бројности популације и њене структуре, тако и у сталном елиминисању свих слабих грла која не уливају наду, почев од срна и њиховог потомства, па до срндаћа, тако да у популацији остану и да се размножавају само најјаче, најквалитетније и најперспективније јединке.
Ако нам је циљ да у популацији имамо само грла с најбољим насљедним особинама, неопходно је да непожељне јединке елиминишемо одмах или што прије, чим их упознамо као такве. Зато је главно начело пробирног одстрела излучити све непожељне јединке у што млађем узрасту – „што прије, то боље“. Искусни ловни стручњаци наводе да је боље направити грешку у пробирању у млађем узрасту него на средњодобним грлима. Међутим, веома често се међу ловцима може чути коментар да не треба одстрељивати „шиљкане“.
Оцјењивање
Основ за оцјењивање срндаћа при пробирном одстрелу представља поуздано установљавање (што приближније) старости јединке, а што се спроводи кроз оцјену тјелесне грађе, држања тијела, обојеност (нарочито главе у љетној длаци) и вријеме мијењања длаке, и на крају опште понашање животиње. На роговљу је најважнији знак оцјене старости вријеме потпуног чишћења, а најмање поуздан знак старости су облик и масивност роговља. Доста поуздан знак оцјене старости срндаћа јесте обојеност главе, гдје се са старошћу мијења и боја, а према сљедећим правилима: мало лане има од рођења у љетној длаци главу скоро једноличну, некада свјетлије, а некада тамније мркосиво обојену. Ова обојеност углавном остаје и у једногодишњих грла, али се код једногодишњака изнад ноздрва истиче бијела мрља, која је понекад слабо назначена. Код двогодишњих срндаћа чисто бијела мрља изнад ноздрва је знатно шира и достиже понекад чак половину растојања између ноздрва и спојнице предњих крајева очију. Чело срндаћа двогодишњака је тамно, због чега усљед видљивих граница између боја глава двогодишњег срндаћа дјелује шарено. Носна бијела мрља се са годинама даље шири, али губи своју јасно бијелу боју и постепено прониче у околну тамну длаку и тако губи своју ранију границу. У дозријевајућих трогодишњих и четворогодишњих срндаћа наведена бијела мрља постаје све већа и мање изражена од околне длаке, заузимајући приближно од пола до три четвртине простора између ноздрва и очију. Чеона боја код ове категорије такође постаје сивља. Од пете године бијела мрља изнад ноздрва се постепено расплињује према челу и прониче у тамнију боју осталог дијела главе, док првобитну тамну чеону мрљу прорастају свјетлије длаке.
Здрав и добро развијен годишњак мијења длаку прије свих осталих срндаћа, те по правилу посљедњи чисти роговље. Ријетко их очисти у мају, а по правилу они најперспективнији годишњаци, којима јаки парогови расту дуже, роговље очисте понекад чак у јулу. У пракси се дешава да ловац изврши одстрел срндаћа у јуну, а да он још није скинуо баст, уз образложење да је ријеч о „шкарту“, што је свакако велика грешка. Правило је да зрели срндаћи најраније очисте роговље.
Све наведено јасно указује на то да је за успјешан лов срндаћа неопходно познавати свако грло, те код извођења одстрела правилно одабрати грло за одстрел. Нажалост, честа је пракса да ловац пуца на прво грло које му изађе на нишан, а неријетко ловац у лову на срндаћа не посједује двоглед.
Генерално, лов срнеће дивљачи се спроводи кроз узгојни, санитарни, редовни (трофејни) и редукциони одстрел, чије би основе требало да познаје сваки ловац који узима дозволу за лов ове племените врсте дивљачи.
Узгојни одстрел подразумијева излучивање из ловишта оба пола срнеће дивљачи која су закржљала и престарјела, те мушка грла са слабим трофејима, односно грла која су непожељна за размножавање. Овим одстрелом регулише се однос полова, старосна структура, здравствено стање, квалитет трофеја и економски капацитет ловишта.
При узгојном одстрелу срндаћа на првом мјесту се одстрељују оштећени срндаћи, затим срндаћи у опадању, мање тјелесне тежине и слабијег роговља у свим старосним категоријама. Тек око четвртине од предвиђеног одстрела чиниће и зрели срндаћи, који би требало да имају добру трофејну вриједност и то су „плодови“ узгајивачког рада. Добри познаваоци ове врсте дивљачи приликом узгојног одстрела готово да не могу направити грешку. Оваквим видом одстрела даје се шанса најбољима да оставе потомство, што значи квалитетнију ланад, а самим тим и квалитетнију популацију матичног фонда. Добра и јака мушка грла треба одстријелити тек по завршетку парења у текућој ловној години, да би остварила још једну генерацију потомства.
Санитарни одстрел
Санитарни одстрел подразумијева излучивање из ловишта оштећених, болесних и на болест сумњивих грла, која својим изгледом и понашањем на то упућују. Ова мјера се спроводи због немогућности лијечења болести, а сви одстријељени болесни примјерци и њихови одговарајући дијелови треба да се доставе ветеринарским установама на претрагу или да се закопају.
Санитарни одстрел се може спроводити као крајња мјера и на здравим примјерцима, у случају да се сигурно установи заразна болест која се преноси међусобним контактом дивљачи.
У складу са наведеним узгојним и санитарним одстрелом из ловишта треба одстранити:
Ланад – оба пола која су кржљава, мршава, јако рано или јако касно олањена, код близанаца она слабија, ланад са тјелесним недостацима, болесна, рањена, повријеђена, исцрпљена болешћу.
Подмладак грла старости једну-двије године кад су слаба, заостала у порасту и развоју, болесна, рањена или повријеђена. Мушка грла са слабо развијеним роговљем, уским или јако широким распоном роговља, деформисаним рожиштем, роговљем у виду „перике“ или „кврге“, са танким и кратким роговљем. Овдје треба водити рачуна о срнама двизицама које треба максимално штедјети, као и вриједна мушка грла која су правилно развијена са добрим будућим трофејима.
Средњодобна грла – старости три-четири године која су се са наведеним недостацима „провукла“ кроз класу младих грла. Средњодобна женска грла која се паре јако рано или јако касно и тако продужавају период парења, што јако негативно дјелује на кондицију срндаћа, „јалове“ и оне срне које воде слабу ланад, затим рањене, повријеђене и болесне срне. Кад се одстрељује срна која води лане, одстрељује се и лане, али тако да се најприје одстрели лане, па онда срна. Средњодобна мушка грла у овој старосној класи се излучују кад немају трофеј у категорији „шестерца“, са слабо развијеним роговљем неправилног облика, са јако оштрим парошцима или јако тупим – трулим врховима парожака, кад су рањена, повријеђена и болесна. С обзиром на то да у овој класи старости мушка грла показују какав ће дати трофеј, узгојни одстрел у овој класи старости је најинтензивнији.
Зрела грла – оба пола кад су тјелесно ослабила без обзира на узроке, затим рањена, повријеђена и болесна грла, те срне које се лане рано или касно и које воде слабу ланад. Спровођењу мјера узгојног и санитарног одстрела треба посветити посебну пажњу у смислу ангажовања најискуснијих и најстручнијих ловаца, уз спровођење максималног надзора.
Редовни (трофејни) одстрел подразумијева излучивање из ловишта првенствено мушких грла која нису била обухваћена узгојним одстрелом, а тек онда нормално развијених и здравих трофејно вриједних грла. Овај одстрел представља „жетву“ добро гајене дивљачи која, поред трофеја, даје месо и кожу. Добра и јака мушка грла у редовном одстрелу треба одстријелити тек по завршетку парења у текућој ловној години, да би остварила још једну генерацију потомства. Сматра се да укупан број ових грла у току године износи тек четвртину од укупног броја срндаћа планираног за одстрел.
Што се тиче временског спровођења одстрела, треба се придржавати правила да се узгојни одстрел спроводи у току ловне сезоне, а санитарни током цијеле ловне године, док се редовни одстрел спроводи такође у вријеме ловне сезоне.
Редукциони одстрел, који подразумијева одстрањивање сувишних грла оба пола, примјењиваће се код појаве вишка грла изнад економског капацитета у ловишту.
На основу Наредбе о времену лова ловостајем заштићене дивљачи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 3/10) срндаћ се лови од 15.5. до 15.9, а срна и лане од 1.9. до 31.12. текуће године. Одстрел срнеће дивљачи дозвољен је пушком са изолученом цијеви најмањег калибра 5,6 мм и зрном тежине најмање 3,5 грама.
Дарко Јованић
Be the first to comment