У Шековићима, градићу у сјевероисточном дијелу Републике Српске, традиција лова дуга је пуних шест деценија. Двадесетак љубитеља лова и природе, далеке 1960. године основало је Ловачко удружење „Бишина”, које данас, у четири секције, окупља нешто више од 200 чланова и газдује ловиштем које се простире на око 25.000 хектара.
На богату традицију лова на овим просторима, али и резултате на очувању животне средине, ловишта и дивљачи, те изградњу ловне инфраструктуре, упознаје нас наш домаћин, предсједник Ловачког удружења Петар Влачић, дугодишњи ловац из Шековића, који је од 2016. године на челу ове ловачке организације.
-Шест деценија је значајан период у раду нашег ловачког удружења и кроз све ове године постојања и рада успјели смо да одолимо свим искушењима времена. Требало је, заиста, уложити доста труда, знања и јединства да се уради све ово са чиме данас наше удружење располаже и са чиме се не без разлога сви заједно поносимо – истиче Влачић, додајући да је велики ентузијазам присутан у свим секцијама и жеља да лов и ловство буду у функцији истинске љубави и потребе овдашњих ловаца према природи и дивљачи.
Бројност дивљачи и изграђени ловни објекти управо потврђују колика је посвећеност ловишту и како и на који начин су се опходиле генерације овдашњих ловаца према својим обавезама и дужностима као чувара и заштитника дивљачи.
У ловишту, које симболизује Бишинску висораван, заступљене су бројне врсте дивљачи, прије свега срна, дивљих свиња и вука, док посебан куриозитет представља стално присуство мрког медвједа. На два локалитета, у кањону Клашнице и Кланца, установљено је седам примјерака ове изузетно ријетке дивљачи на овим просторима.
Током минулих година, ловци из Шековића су градили и бројне ловно-техничке и ловно-узгојне објекте. Ловачке куће, као најпрестижнији објекти за боравак и дружење љубитеља лова и природе, подигнуте су на седам локација. Својим амбијенталним изгледом стапају се са природним окружењем, док унутрашњост испуњавају углавном трофеји одстријељене дивљачи, ловачка признања и фотографије, као драге успомене на заједнички лов и дружење. Управо у ловачким кућама, у непатвореној природи, уз ловачке специјалитете, дружење прате неизбјежне ловачке приче, шале и догодовштине.
И високе чеке на доминантним мјестима, поред осматрања терена, пружају ловцима пријатне тренутке за одмор и уживање. У ловишту је изграђено и на десетине хранилишта, солила и прихватилишта за дивљач, као и других ловно-узгојних објеката.
Предсједник ЛУ „Бишина” казује да вриједност и потврду доброг рада ловаца у протеклом периоду управо представља изградња ловне инфраструктуре. Интензивна динамика градње ловачких објекта нарочито је обиљежила задњих неколико година.
-У посљењих четири године удружење је постало богатије за четири ловачке куће које смо подигли на Бетњу, Крстима, Бандијерци и Трнову. Ријеч је о објектима зиданим од чврстог материјала и веома функционалним за боравак ловаца. У ловну инфраструктуру уложено је више од 120.000 КМ – наводи Влачић.
Нови ловачки објекти, буквално, граде се на пробраним локацијама, са приступном инфраструктуром, али прије свега у предивном природном амбијенту.
У Шековићима, на путу према Сарајеву, километар и по од општинског центра, саграђен је и нови ловачки дом, здање од око три стотине квадрата корисног простора. Ловачки дом се налази на локалитету мјеста Бјелашница. Окружен четинарском шумом, тик уз ријеку Дрињачу, представља „меку” за љубитеље лова, риболова и надасве чистог ваздуха и природе.
-Бисерно чиста ријека Дрињача обилује разним врстама рибе. Овдје, баш у изобиљу, има младице, клена, шкобаља, кркуше, проточне и калифорнијске пастрмке, тако да, кад завршимо све радове на ловачком дому, очекујемо значајну посјету туриста нашем крају – истиче Влачић.
Захваљујући прелијепим ловним теренима и богатом фонду дивљачи, ЛУ „Бишина” има изузетне услове за развој ловног туризма. Планом коришћења ловишта предвиђен је одстрел једног медвједа у комерцијалне сврхе. Посљедњи пут, мрки медвјед у ловишту шековачких ловаца је одстријељен прије 15-так година.
-Имамо заинтересоване ловце из Швајцарске и Аустрије, који су спремни да дођу у лов на медвједа. Зато с нестрпљењем очекујемо примјену ЦИТЕС конвенције која ће омогућити да страни ловци долазе и уживају у нашем ловишту, а да при томе несметано могу износити своје ловачке трофеје изван граница Републике Српске и БиХ – додаје Влачић, који је и предсједник Савјета ловне регије Бирач.
Ловиште „Бишина”, уистину, представља оазу нетакнуте природе и пружа одличне станишне услове бројним врстама дивљачи, тако да чланску карту овдашњег удружења, поред ловаца из Шековића, све чешће посједују и ловци из Србије, прије свега Београда и Лознице, али и сусједних мјеста у регији Бирач, којима лов и боравак у овим крајевима представља истинско задововољство.
Развој ловства на овом подручју, посљедњих година, умногоме су помогли Ловачки савез и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, који су кроз више пројекта обезбиједили око 15.000 КМ. Овим средствима, како каже Влачић, изграђено је неколико високих чека, затим набављене четири надзорне камере за праћење дивљачи и стања у ловишту, те још друге опреме. Дио овогодишње донације ће бити утрошен и за куповину теренског возила за потребе ловочуварске службе, а у плану је и набавка рачунарске опреме.
Предсједник шековачких ловаца наводи и веома успјешну сарадњу са локалном заједницом, која се манифестује на обострано задовољство. У општинском буџету један дио средстава је предвиђен за развој ловства на овом подручју, док ловци својим конкретним активностима доприносе заштити и унапређењу природне средине у Шековићима, као неопходног предуслова за развој здраве и трофејне дивљачи.
За примјер је, каже наш саговорник, и сарадња са овдашњом полицијском станицом, прије свега на спречавању криволова, који је, у посљедње вријеме, умногоме смањен. Такође, у ЛУ „Бишина” истичу и добру сарадњу са околним ловачким удружењима како у регији Бирач, тако и у Федерацији БиХ, прије свега у Кладњу и Живиницама, на које се наслања ловиште шековачких ловаца.
Газдовање аутохтоним врстама дивљачи, кажу у ЛУ „Бишина”, знатно отежава све присутнија популација вука, који причињавају значајне штете у селима општине Шековићи. У потрази за храном нападају сточни фонд, али је на мети ових предатора и срнећа дивљач и дивље свиње.
-У циљу спречавања пренамножености вука као доминантног предатора, сваке године наше удружење организује хајке, у којима учествује више око 200 ловаца како домаћих, тако и гостију из бројних ловачких удружења из Републике Српске и Србије – истиче Влачић, наводећи да на подручју општине Шековићи гравитирају три чопора од 15-так вукова.
Вјерни чувари Бишинске висоравни, ловци из Шековића, поносни су на своје резултате, али желе и хоће још више. Зато, добар поглед, до нових јубилеја!
Управни одбор
Управни одбор броји девет чланова, представника свих секција, и то: Петар Влачић (предсједник), Боро Џуовић, Војин Чутурић, Зоран Кугић, Драган Ристић, Миленко Челић, Жељко Јакшић, Ристо Ивановић и Матија Влачић.
Скупштина Удружења броји 35 делегата, док је главни лововођа Будимир Комленовић, угледни ловац из Тишче код Шековића.
Ловачки трофеји
Светозар Зекић и Будимир Комленовић, као ријетко који ловци на овим просторима, могу се похвалити вриједним ловачким трофејима. Светозар, који је ловац близу пола вијека, има одстријељена четири медвједа, а Будимир, који иза себе има више од три деценије ловачког стажа, шест вукова!
.-Послије сваког одстријела медвједа био сам најпоноснији ловац, али и човјек у Шековићима – каже Зекић, који је сачувао неке од трофеја тих медвједа.
Комленовић је четири вука одстријелио у матичном ловишту у Шековићима, а два у лову на подручју Хан Пијеска.
У евиденцији више од 700 чланова
Од августа 1960. године, када је основано ЛУ „Бишина”, до данас, укупно је евидентирано више од 700 чланова, који су активно ловили у протеклих шест деценија.
Пише: Мишо Лазаревић
Be the first to comment