БАЊАЛУКА – Вукови су успјели да умакну хајкачима на Чемерници, али то не умањује сјајно организовану ловно-туристичку манифестацију која је ове године окупила готово 1.000 ловаца из Српске, ФБиХ, Србије, Хрватске, Словеније, Аустрије и Италије.
Добро је позната прича у ловачким круговима да се хајке не организују због одстрела него баш због онога што прати излазак у масовни лов – склапања нових пријатељстава те утврђивања и обнављања постојећих.
У све се увјерила и екипа “Ловачких новина” која је у суботу у ведром расположењу испратила скоро четвороцифрен број ловаца на погон и чеке, обишла их током “дежурства” и на крају дочекала на зборном мјесту у Агином Селу. Гост Ловачког удружења “Змијање” из Бањалуке први пут био је Захир Скендер из Зенице који је одушевљен пријемом.
– Није било среће да видимо или одстријелимо вука, али то није покварило наш цјелокупни утисак. Дошли смо на позив пријатеља и провели сјајан дан, а већ смо се договорили да и они буду наши гости када будемо организовали групни лов на дивљу свињу – рекао је Скендер.
На платоу испод Чемернице окупило се и старо и младо, све са истим жаром и жељом. Посебно су се стицали још голобради младићи који су гарант да ловство на овим просторима има лијепу будућност. Војислав Митровић и Гаврило Гавриловић превалили су пут од Бијељине до Бањалуке како би први пут учествовали у хајци. Иако су по стажу свјежи ловци, може се рећи да су ветерани јер већ десетак година излазе у шуму са очевима, стричевима и пријатељима.
– Прије неколико година положио сам ловачки испит и од тада сам активан члан ЛУ “Семберија” из Бијељине. До сада нисам имао прилику да учествујем у овако масовном лову, па ми је ово ново искуство, које ћу сигурно памтити заувијек. Волио бих да сам бар видио вука, али сви знамо да је то лукава и осјетљива животиња која осјети и најмањи шум, а не кретање и причу овако велике групе – рекао је Гавриловић. За разлику од младих Бијељинаца, Тадија Шугић из мјеста Добретићи са ријеке Угар пропустио је само двије од 12 хајки које су организоване до сада.
– Пуно ми је срца када видим овако друштво у којем уопште није битно ко се како зове и одакле долази. Годинама сам гост на Чемерници, а удружење “Јастреб” на чијем сам челу узвраћа гостопримство и колегама из Бањалуке, али и Источног Сарајева, Кнежева… Камо среће да се они који нас воде угледају на нас ловце, јер нама ентитетске или државне границе не значе ништа – рекао је Шугић.
Осмијех људима који су организовали овај догађај није силазио са лица, што је најбољи показатељ да је све протекло онако како су замислили. Организација хајки је врло комплексна, нарочито када вам у госте дође оволики број ловаца. Ипак, чланови “Змијања” на челу са предсједником Дарком Ћулумом имају дугогодишње искуство и уходану групу људи у којој свако зна своје задатке. Благу забринутост на лицима могли смо да примијетимо када су ловци почели да улазе у шатор у којем је било мјеста за 1.000 људи, а под који више игла није могла да стане.
– Само овај податак говори да смо још једном направили сјајан посао. Расположење међу ловцима било је врхунско. Нажалост, нисмо имали срећу да као претходних година неко од њих одстријели вука, али нема везе, биће идуће године… Много значајније је ово дружење. То могу само ловци и лов – рекао је Ћулум.
Ловкиња
Први пут на Чемерници, али и у хајци уопште учествовала је и једна ловкиња. Сања Адамовић из Новог Града каже да је уз оца од малих ногу завољела лов. Проблема са колегама нема, сви је држе као мало воде на длану, па и осталим дамама препоручује да се активно укључе у Дамски ловачки клуб који егзистира под окриљем Ловачког савеза РС.
– Лов је лијеп и здрав хоби, а дружење као што је ово остаје дуго у сјећању – рекла је Адамовићева.
Душан Репија
Be the first to comment