РЕАГОВАЊЕ: Оружје се НЕ може наћи у рукама психичких болесника

Данас, 26. јула 2018. године, у Независним новинама објављен је текст са насловом: ”Оружје у рукама и психичких болесника”.

Нисам могао, а да не реагујем на овај наслов и текст у којем су медицински радници изнијели низ претпоставки и могућности које би могле угрозити права и слободе који су дати грађанима Републике Српске, а чија је правна пракса и регулатива у складу са законима Европске Уније и демократских друштава.

Наиме, тема спорног текста је критика усвојених амандмани у Скупштини Републике Српске о замјени истеклог оружног листа за власнике оружја за личну безбједност. Према овом тексту спорно је то што се не ради љекарски преглед при замјени истеклог оружног листа, те постојећи власници оружја могу бити психички болесници.

Потребно је нагласити да су сви закони и подзаконски акти који регулишу ову област у складу са законима који су на снази у земљама Европске Уније. Чак шта више, Закон о оружју Републике Српске, по питању набављања оружја, још увијек је строжији од закона који је на снази нпр. у Аустрији (то се прије свега односи на полицијску провјеру подобности за посједовање и ношење оружја).

Важно је рећи да је приликом набављања првог оружја потребно урадити љекарски преглед. Уколико је лице психички или физички обољело то ће му писати у медицинском картону и он неће моћи добити дозволу за набавку оружја. Проблем је што наше медицинске установе приликом прегледа не захтијевају увид у медицински картон, што су и навели љекари у спорном тексту. Тако на примјер, лице из Требиња може урадити медицински преглед у било ком граду Републике Српске, те на тај начин може прикрити историју болести.

Ипак, све је одлично регулисано Законом о оружју и муницији који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 26. од 4.4.2016. године. На страни 4., у тачки 13., став (3) дефинисано је да министар здравља доноси пропис о утврђивању здравствене способности лица за набављање, држање и ношење оружја и муниције. Проблем је што поменути пропис, тј. правилник, медицинске установе не примјењују доследно, односно из жеље за брзом зарадом од прегледа која износи 80 КМ, не захтијевају увид у медицински картон.

Иначе, медицински прегледи за набавку оружја у Републици Српској су обимнији и детаљнији него у земљама окружења. Раде се налази крви и урина, психо-тестови, тестови интелигенције, неуро-психијатријски, очни и преглед доктора опште праксе. По мом личном мишљењу, то је добра пракса. Чак би било потребно увести и преглед слуха. Нико од љубитеља стрељаштва не би желио да буде на ватреној линији са епилептичном особом. Такође, ниједан ловац не би волио отићи у лов са наоружаном слабовидом или глувом особом.

Свакако, старењем долази до промјена у здрављу појединих органа човјека, као и промјена цјелокупног психичког и физичког стања. Ипак, то није разлог да се уводи љекарски једногодишњи преглед за власнике наоружања. На примјер, добијање и продужавање оружног листа може се поистовјетити са прегледом за добијање возачке дозволе. Исто тако, психички обољела особа је веома опасна за воланом, али то није разлог да се провјера здравствене способности за посједовање саобраћајне дозволе врши сваких годину дана, те да се грађани без потребе малтретирају и излажу трошку.

Са друге стране, уколико лице оболи од психичке болести, за његово смјештање на психијатријску клинику потребна је полицијска пратња. Самим тим, полиција аутоматски врши провјеру да ли лице посједује оружје и одузима га од обољеле особе. Такође, горе поменутим Законом о оружју и муницији, у члану 14., размотрена је Промјена здравствене способности. Наиме, ставом (2), овог члана, регулисано је да надлежни орган упућује власника оружја за којег оправдано сумња да више није здравствено способан за држање и ношење оружја на ванредни здравствени преглед.

На крају, пракса је показала да је ризик да лице употрјеби легално ватрено оружје незаконито много мањи од ризика да ће употрјебити хладно оружје (нпр. нож) које је свима доступно.

На основу наведеног, нема потребе за дизањем панике, посебно не овако сензационалистичким насловима. Примјеном свих законских и подзаконских регулатива немогуће је да се ватрено оружје нађе у посједу психички или физички обољеле особе.

Власници оружја, било ловачког, спортског или оружја за личну безбједност, су грађани Републике Српске који све своје обавезе према држави измирују на вријеме, то су узорни грађани и готово да нису забиљежени случајеви употребе легалног оружја у незаконите сврхе.

Спорни текст можете прочитати овде – линк

МП

Be the first to comment

Leave a Reply