У приобаљу Дрине, у појасу од десетак километара од Козлука до Шепка, настанили су се даброви! Сматра се да их тренутно има између пет и десет парова, који обитавају у ријеци и поред ње.
Први који су открили ове глодаре били су ловци, чланови ЛУ „Соко“ из Козлука који су почели да причају о појави даброва на Дрини након што су примијетили трагове њиховог марљивог рада. У Доњем Шепку, на локалитету Дебела Међа, гдје је ток Дрине створио шљунковито острво, у друштву групе ловаца из козлучког удружења могли смо да се увјеримо у присуство ових животиња. Оглодано и оборено дрвеће те на пијеску видни трагови њиховог кретања упечатљива су слика и доказ да је овај простор окупирао несвакидашњи глодар. Милосав – Мићо Лазаревић, искусни ловац из Доњег Шепка, каже да даброве редовно виђа кад год се нађе на ријеци.
– Баш овдје на локалитету Дебела Међа била су повијена и начета стабла. Знали смо да је то посљедица присуства неких глодара. Кад се послије неколико мјесеци корито Дрине смањило, видио сам трагове по пијеску и два дабра у плићаку – говори популарни Зебец.
Основни станишни услов за даброве је стална и довољно дубока вода од најмање 30 центиметара. Уколико настањују мањи водоток који понекад постаје превише плитак, на њему, причају наши саговорници, изграде брану како би обезбиједили довољан ниво воде и заштитили улаз у настамбу.
– Слушали смо да су, послије много година, даброви стигли на нека подручја Републике Српске и ФБиХ, гдје су својевремено и боравили, али да се настане овдје код нас, на ријеци Дрини је велико, али свакако пријатно изненађење – истичу ловци.
Предсједник ЛУ „Соко“ из Козлука Раде Стевић каже да се ради о новој врсти животиња на овом простору.
– Очигледно да дабру одговара ово ново станиште. Драго нам је што су дио нашег поднебља. Закон дабра третира као стално заштићену дивљач и ми, ловци, ћемо све учинити да их заштитимо, да се осјећају безбједно и да се што дуже задрже у овом крају – наглашава Стевић.
Слично бесједи и главни лововођа у козлучком удружењу Милан Стјепановић Ћепало.
– Присуство ових животиња је један од показатеља да нам је ријека чиста, јер овај глодар неће да борави у загађеној води. Даброви су, генерално, корисне животиње и повољно утичу на цијелу околину, тако да их доживљавамо на посебан начин – истиче Стјепановић.
И у атару Козлучког поља доста је „обриса“ присуства даброва. Ови глодари „напали“ су тополе, брезе и друго дрвеће које се налази тик уз обалу Дрине.
– Појавили су се на више локација на овом подручју. Погодују им баре од шљункара, гдје су нашли своје уточиште. У почетку нисмо вјеровали да се ради о дабровима, које су први примијетили чланови наше секције. Сада их све чешће виђамо и у нама, ловцима, имају пријатеље и заштитнике – прича дугогодишњи ловац из Козлука Миро Перић.
Један од најискуснијих ловаца из Козлука Есад Хаџић, који је на половини седме деценије живота, сјећа се да су својевремено овдашњим ријекама крстарили бизонски пацови.
– Некад је био уносан лов бизонских пацова због јако цијењеног крзна. Више се, међутим, нико и не обазире на ту врсту животиња. Ово сад са дабровима представља изненађење, јер се ради о новој животињској врсти која, разумљиво, изазива све већу знатижељу овдашњих људи који желе да их виде и уживају у њиховој игри – казује стари ловац.
Љубитељи природе сматрају да породица овог глодара у појасу ријеке Дрине, од Козлука до Шепка, броји између десет и двадесет јединки.
Даброви су искључиво биљоједи, љети се хране сочним зељастим биљем у води или непосредно на обали. Обарају дрвеће, али оно меко, као што су бреза или топола. Њихов главни непријатељ је човјек, а од природних непријатеља то су вукови или медвједи. Европски дабар у просјеку живи од седам до осам година, а неки стручњаци сматрају да може доживјети и 20 година.
Европски дабар
Европски дабар некада је настањивао све воде од сјевера до југа европског копна. Почетком 20. вијека опстао је само на четири одвојена локалитета, у јужној Норвешкој, на ријеци Лаби у Њемачкој и у Пољској, на доњем току Роне у Француској и у Русији. Из БиХ даброви су нестали у другој половини 19. вијека због великих излова и потражње за крзном, месом и машћу, али и болести. Идеја о поновном насељавању дабра у БиХ зачета је 2004. године. Покретач је било Удружење шумарских инжењера и техничара са Шумарским факултетом у Сарајеву. Помогла им је влада покрајине Хесен у Њемачкој донацијом двадесетак даброва. Тиме је БиХ постала 26. земља у Европи која је вратила дабра на некадашња станишта. Као први локалитет за поновно насељавање дабра одабрана је ријека Семешница код Доњег Вакуфа. Послије тога, неколико породица пуштено је у Сокочницу код Шипова, а заборављени глодари настанили су се и у близини Градишке, те на ријеци Укрини код Дервенте, као и још неким локацијама.
Мишо Лазаревић
Be the first to comment