Иако велики број земаља улаже велике на рентродукцији европског дабра (Castro Fiber) на његова ранија станишта, са којих је у прошлости у потпуности нестао, Република Српска је имала част да прошири листу биодиверзитета фауне управо за ову угрожену и трајно заштићену врсту.
Подаци са терена данас указују да је популација дабра стално присутна у водотоцима који припадају сливовима ријека Уна, Сана, Врбас, Босна и Дрина. То и потврђују све чешћи позиви грађана који пријављују штете на усјевима и воћњацима у близини водотока, што појединим корисницима ловишта задаје нове главобоље.
Наиме, Законом о ловству Републике Српске, дабар је стално заштићена врста. Истовремено, Бернска конвенција (Додатак III) и Европска директива о стаништима (Додаци II и IV) сврставају дабра као угрожену врсту.
Доказано је да се дабар највише креће у зони од 15 метара од обале, а да му је максимална активност до 40 метара. Они могу донијети економску корист локалном становништву кроз туристичке активности. Даброве настамбе су карактеристичне грађевине у којима се породице даброва задржавају цијели живот. Управо ова чињеница омогућава праћење и посматрање даброва у природи. Евентуалне штете од дабра, уколико нису успјешно спријечене, а ако је власник (стабала, култура) предузе све потребне мјере заштите, надокнађују се у складу са одредбама Закона о ловству из буџета Републике Српске.
Према Закону о ловству, да би власник остварио право на одштету дужан је предузети законом прописане мјере заштите.
Сузбијање штета на пољопривредним културама може се остварити чувањем парцеле или електро-оградама.
Уколико су воћке или стабла у непосредној близини водотока или водене површине коју настањују даброви, могло би доћи до њиховог нагризања или рушења. У том случају треба заштити воћке или дрворед ограђивањем жичаном мрежом.
Важно је знати његову изванреду улогу у цијелом екосистему и његову важност у биолошкој разноврсности. Важно је знати да је дабар еколошки важна врста, али и ријетка, угрожена и рањива врста, да не представља физичку опасност за човјека или другу животињску врсту, као и да се евентуална штета коју причини дабар на пољопривредним културама надокнађује у стопостотном износу причињене штете.
Даброви су први пут у БиХ реинтродуковани 2005. и 2006. године, чиме је БиХ постала 26. европска земља у којој је извршена реинтродукција ове врсте.
Тада је удружење шумарских инжењера и техничара БиХ покренуло акцију поновног насељавања даброва, а помогла им је Влада покрајине Хесен из Њемачке поклоном од двадесетак примјерака.
За први локалитет за настањивање даброва, изабрана је рјечица Семешница код Доњег Вакуфа, гдје су унесене четири фамилије. Послије тога, неколико породица пуштено је у ријеку Сокочницу код Шипова, а ови помало заборављени глодари настанили су се и у водотоцима Пливе и Јањ у Шипову.
У периоду 2006-2012. године, даброви су евидентирани и у Уни у Бихаћу и Костајници, те на ријеци Дрини код Зворника и Козлука, те на ријекама Рибник, Врбас, Укрина, Саница и др.
Процјењује се да данас на територији БиХ живи више од 140 јединки даброва.
Прва појава дабра у бањалучкој регији је запажена 2014. година, на ријеци Сутурлији, која је лијева притока ријеке Врбас. Ова рјечица је у свој екосистем примила прву породицу даброва, која је свој дом и територију озваничила бројним траговима, а који највише подсјећају на историјске почетке дрвопрерађивачке индустрије.
Тако је ово подручје, удаљено свега око пет килметара од центра највећег града у РС, а у близини насеља Чокорска поља, постало права атракција за становнике овог краја, али и знатижељне посјетиоце којих је сваким даном све више.
Прецизно одабрана и оборена стабла, са карактеристичним пањевима и огуљеним деблима приказаним на фотографијама у овом тексту, обећавају да ће у скоријем времену на овој локацији бити изграђена брана, која ће дати додатну естетску димензију овом простору.
Према казивању мјештана овог подручја, може се закључити да дабар на овом ширем простору никада није боравио, те његово појављивање баш на овом локалитету отвара бројна питања која се налазе у домену научно-истраживачког рада.
Међутим, и прије било каквих истраживања, а с обзиром да је дабар искључиви становник чистих ријека и здраве животне средине, лако је закључити да је ово подручје еколошки чисто, због чега је исто Просторним планом Града Бања Лука до 2025. године предвиђено за стављање под заштиту, и то у категорију Парк природе.
Већ 2015. године, дабар је уочен на неколико локација у ријеци Гомјеници на подручју бањалучких насеља Бронзани Мајдан и Славићка, што иде у прилог веома брзом ширењу ових драгоцјених популација, и вјероватном нестанку узрока некадашњег истребљена истих.
Важно је истаћи да су даброви усљед прекомјерног излова у Босни и Херцеговини, у потпуности нестали у другој половини 19. вијека. Од тада па све до недавно дабар је био избрисан са фаунистичких листа овог подручја.
Европски дабар је некада настањивао све воде од сјевера до југа Европе. Почетком 20. вијека опстао је само на четири локалитета у јужној Норвешкој, на ријеци Лаби у Њемачкој и Пољској, на доњем току ријеке Роне у Француској и у Русији. Историјски гледано, треба напоменути да је дабар био честа мета човјека.
Дуго се вјеровало у љековита својства неких његових органа, понајвише жлијезде кастореум, али је и крзно имало високу цијену, док је месо било правиделикатес на столовима буржоазије.
Дабар је водена и копнена животињска врста и највећи глодар сјеверне хемисфере. Масивне и здепасте је грађе, изврстан пливач и ронилац што му омогућава грађа тијела.
Дужина тијела досегне до једног метра, висина у хрпту је до 30 цм, а реп је широк и пљоснат дужине до 30 цм. Тежина одрасле јединке је 20 – 30 кг. Боја длаке је тамнокестењаста до сивкаста, на трбуху је свјетлија длака.
Дабар је типични моногам. Полна зрелост наступа са 2,5 године старости када се млади даброви одвајају од родитеља и заснивају нову породицу. Пари се од јануара до марта, а парење се одвија у уводи. Гравидност траје просјечно 105 дана, а млади долазе на свијет од априла до јуна.
Дабар живи на водотоцима и воденим површинама обраслим богатом мочварном вегетацијом зељастих и дрвенастих врста. Основни станишни услов за дабра је стална и довољно дубока вода (мин. 30 цм). Уколико настањује мањи водоток који понекад постаје превише плитак, на њему изгради брану како би осигурао довољну разину воде и заштитио улаз у настамбу. Дабар је искључиви биљојед, љети се храни сочним зељастим биљем које налази у води или непосредно на обали. Користи за храну преко 300 зељастих и дрвенастих биљних врста, а посебно воли кукуруз и шечерну репу, иако чини штете и на другим културама, попут пшенице.
Законом о ловству Републике Српске, дабар је третиран као трајно заштићена врста дивљачи, те као такав захтијева и додатну заштиту корисника ловишта.
Додатна опасност овој ријеткој врсти пријети због недовољне информисаности грађана. Наиме, док једни вјерују да је појавом дабра природи враћен давно изгубљени драгуљ, има и оних који у дабру виде пуку штеточину.
Тако је нарочито међу неупућеним риболовцима који страхују од неконтролисаног размножавања дабра.
Међутим, потребно је нагласити да је дабар прије свега биљојед, за разлику од видре, те да као такав, усљед евентуалног пренамножења може да нанесе једино штету на вегетацији у непосредној близини његовог станишта.
Генерално, појава дабра на овим просторима засигурно потврђује чињеницу да још увијек имамо очувану и здраву животну средину, што представља прави драгуљ у времену глобалних промјена животних услова на планети.
Дарко Јованић
Be the first to comment