Опасан „стршљенов“ лет идеалан за лов на лисице

У вријеме када је настао, метак калибра .22 Hornet био је најпрецизнији малокалибарски метак и врло брзо је прихваћен од ловаца на дивљач величине лисице и шакала, али и као такмичарски метак.

Снажнији и бољих балистичких перформанси од метака .22 WMR и .17 HMR, .22 Hornet своју популарност дуговао је и чињеници да је централног, а не ивичног паљења као поменута два калибра. Развијен је од стране неколико америчких ентузијаста и конструктора „vildcatt“ калибара 1920-их година, када је било веома популарно експериментисати са муницијом необичних карактеристика и различитим зрнима и пуњењима. Метак .22 Hornet је званично увео и представио „Винчестер“ 1930. године, а његов настанак веже се највише за име Townsenda Whelnа, ловца, војника, авантуристе и оружарског ентузијасте. Wheln је за почетак развио властиту конструкцију зрна калибра .223 тако што је кошуљицу израдио од обичне чауре метка калибра .22lr. Новоразвијену муницију тестирао је на 100 и 200 јарди гдје је добио врло уске групе (не веће групе од два инча на 200 јарди) што је био изузетан резултат. Међутим, конструктор је желио још боље перформансе и незадовољан барутом DuPoint ознаке 1204, примијенио је нови тип пуњења. Наговорио је своје колеге из фирме „Hercules Powder Co “ да развију сасвим нову врсту барута. Тај нови барут имао је ознаку „2.400“ јер је имао способност да зрно тога експерименталног метка, масе 45 грена, потисне брзином од 2.400 fps.

Историја

Током прољећа 1930. године Wheln је са пријатељима кренуо у лов и са собом понио пушку „спрингфилд 1922“ обртночепног затварача конвертовану у нови калибар. Лову је присуствовао и један од извршних директора „Винчестера“, који је толико био одушевљен прецизношћу и учинком новог метка .22 Hornet („стршљен“, како је Wheln одлучио да га крсти), да је организовао званично тестирање. Након спроведених тестова показало се да је .22 Hornet најпрецизнији пушчани метак централног паљења који је фабрика „Винчестер“ икада тестирала и тај метак је врло брзо уведен у серијску производњу а на тржиште су избачене двије лаборације: једна са меким оловним огољеним врхом, а друга са шупљим врхом – оба метка имала су почетну брзину од 2.500 fps.

Перформансе

Метак .22 Hornet не само да је изузетно прецизан већ и више него пријатан за пуцање јер производи врло мек трзај. Његова европска ознака је 5.6x35mmR („R“ је ознака пуне ивице чауре, али треба још једном рећи да је овај метак централног а не ивичног паљења). „Први партизан“ из Ужица и даље производи ову муницију иако она није више економична и широко прихваћена каква је била у вријеме настанка. Из балистичке таблице за фабрички ППУ метак .22 Hornet са зрном меког врха масе 2,90 г види се да балистичка кривуља то јест путања на 100 метара има пад од 16,9 цм, а на 250 метара већ 49 цм, из чега проистиче да је ефикасни домет 150 метара гдје ово мало зрно има брзину 472 м/с и енергију 325 џула.

Већина озбиљнијих свјетских произвођача муниције данас нуди овај метак са зрнима меког или шупљег врха масе 2,2, 2,3, 2,9 или 3 грама и почетних брзина обично у распону од 760 до 940 м/с док је енергија на устима цијеви око 950 Ј (брзина и енергија зрна знатно су мање када се ова муниција испаљује из краћих цијеви). Њиме се врло успјешно лове лисице и дивљач мекше коже не веће масе од 40 килограма. Добро пласиран хитац на такву дивљач обично ће без проблема досегнути виталне органе и бити смртоносан, а захваљујући пословичној прецизности могуће је без већих проблема погодити и врат. Међутим, треба подвући да је овај метак далеко од идеалног за лов срнеће дивљачи и да постоје много бољи и ефикаснији калибри. Тај је метак данас популаран највише код ловаца из нешто старије старосне групе, рођених почетком 1950-их година, који су почели да лове крајем 1960-их година – у нашим ловиштима није риједак случај срести старије ловце на лисице са пушкама „брно“ модел „Fox“ калибра .22 Hornet, произведеним у бившој Чехословачкој (ловци из поменуте старосне категорије описују овај метак и као савршен за лов на дивљу мачку). Карабини „Fox“ у овом калибру могу бити савршен избор за ловачки подмладак у сврху тренинга на стрелишту и лов на штеточине.

„М4“ пушка за преживљавање

Након Другог свјетског рата Америчко ратно ваздухопловство почело је да опрема посаде авиона пушкама нарочите конструкције намијењеним првенствено преживљавању, то јест лову и опстанку у дивљини по обарању. Интересантно је да су прве овакве пушке биле у калибру .22 Hornet. Радило се о три конструкције изузетно симплификованих пушака; једна је била репетирка са обртно-чепним затварачем, извлачивим металним кундаком и магацином капацитета четири метка (пушка за преживљавање „М4“), друга је била преламача двоцијевка са бок распоредом цијеви (оружје за преживљавање посада ваздухоплова „М6“, доња цијев у револверском калибру .45 Цолт из које се може испаљивати и сачмена муниција .410) и трећа репетирка „Armalite АR-5“ (МА-1). Комплет муниције .22 Hornet који је ишао уз ове пушке састојао се од метака лаборисаних зрнима са меким оловним огољеним врхом која нису била у сагласју са Хашком конвенцијом. Међутим, сва та паковања имала су јасно упозорење да су пушке и муниција намијењени само и искључиво убијању дивљачи ради прехране те да ни под којим околностима не смију бити употријебљене у офанзивне или дефанзивне сврхе против непријатеља. Године 1959. све ове пушке су замијењене моделом у калибру .22lr који је до данас остао службена пушка за преживљавање пилота и посада ратних ваздухоплова – ради се о полуаутоматској пушци „ArmaLite AR-7 Explorer“, конструкцији чувеног Јуџина Стонера.

Драшко Драгосављевић