Препоруке за исхрану срна

Потребе срна су и до данас недовољно изучене, из добро познатих разлога који се односе на немогућност извођења класичних научних експеримената.С обзиром да природна храна у ловиштима може бити често недовољна и неодговарајућа, предузимају се различити облици додатне исхране. Исхрана срна у ловиштима може се унаприједити на више начина, што зависи од доба године, типа ловишта и бројности популације.

Агротехничке мјере у ловиштима

Хидромелиоративне мјере односе се на ловишта равничарског типа, са плављеним или забареним теренима, на којима расте специфична флора мањег квалитета и хранљиве вриједности. На теренима ритских шума,обраслим густом вегетацијом коју чине корови, шибље и грмови, препорућује се кошење и/или тарупирање, паљење тршћака и шаша.

Овим мјерама, као и дрљањем, ђубрењем и кошењем, може се постићи промена ботаничког састава. Природна испасишта треба косити или тарупирати два пута годишње, дрљати једанпут и ђубрити са 100 кг вјештачког ђубрива по хектару. Ђубрењем се такође мијења флористички састав, односно заступљеност корова, али и принос травњака.

Заснивање нових травњака испасиштаима смисла на квалитетнијим земљиштима, гдје не постоји опасност од плављења и подземних вода. Састав смјеша треба одабрати у консултацији са стручњацима, односно ускладити га са карактеристикама земљишта.Гајење ораничних култура у систему зеленог конвејера може представљати значајно побољшање исхране срна.

У ову сврху најпогодније су лептирњаче (бијела дијетелина,луцерка, грахорица…), жита (кукуруз, раж,овас…), коријенасто-кртоласте биљке (репа, кромпир, чичока…), купусњаче (репица, сточни кељ) и др. Набројане биљне врсте животиње могу користити директно, у зеленом стању и за испашу, док се вишкови спремају (конзервишу), прије свега за зимске интервенције у исхрани, и то у виду сијена, силаже и сенаже,утрапљених плодова и концентроване зрнасте хране.



Засијане површине треба формирати на више међусобно удаљених мјеста у ловишту, како би се тиме извршила и природна дисперзија животиња у потрази за храном. Сјетва култура треба да буде организована по моделу зеленог конвејера, и тиме омогући континуирано пристизање зелене хране у току вегетацијеног конвејера, и тиме омогући континуирано пристизање зелене хране у току вегетације. За зимску исхрану срна нарочито је интересантна и значајна могућност напасања на пољима са озимим житима. У ову сврху жита треба сијати у току љета, како би за зимску исхрану срна достигла одговарајућу висину.

Важан предуслов за успјех је довољно падавина или, што је далеко теже изводљиво, заливање парцела ради ницања посејаног жита.У ову сврху треба изабрати парцеле које су што више удаљене од насеља и путева, како би срне у току зиме могле неометано да конзумирају зелену храну.

Прихрањивање срна

Треба вршити нарочито у мјесецима са снегом, када је срнама тешко доступна природна храна. Прихрањивање се обавља конзервисаним кабастим хранивима (сијеном и силажом), коријенасто-кртоластим хранивима и концентратима.

Сијено

Једна од специфичности исхране срна је да конзумирају незнатне количине сијена и друге хране која садржи влаге мање од 40%. Из тог разлога, и те минималне количине сијена које ће срне евентуално конзумирати у току зиме морају бити врхунског квалитета, односно сијено треба да потиче од легуминоза (најбоље луцерке) и са максимално очуваним лишћем. Најбоље је спремити трећи одкос луцерке или први и други али прије фазе цветања када има доста лисне масе.Силажа је потенцијално значајна зимска храна за срне, али се мора водити рачуна о могућности њеног замрзавања. Зато је треба давати у данима када су температуре нешто више, и на мјестима које срне често посјећују, како би била што прије искоришћена.Силажа се може спремати од кукуруза или луцерке. Луцеркина силажа (или сјенажа) се спрема са додатком угљенохидратних хранива и бактеријских инокуланата, чиме се постиже максималан квалитет. Припремањем и коришћењем сјенаже (од провенулог материјала) са степеном влаге од 50-60% може се битно умањити проблем замрзавања.

Концентрати

У ову сврху се могу користити зрнаста храна, индустријски произведене смјеше концентрата, направљене по посебним рецептурама, или смјеше за домаће преживаре са већим садржајем протеина и неких минералних елемената. Кукуруз треба да је у клипу а концентрати у форми пелета, како би се смањили губици од стране пољских и шумских птица. С обзиром на недовољно познавање потреба срна у хранљивим материјама, као и на чињеницу да иста хранилишта користе различите категорије срна, треба конципирати једноставне смјеше, у складу са прецизним нормама. У циљу бољег конзумирања смјеша концентрата, треба користити ароматске додатке за дивљач: ароме цитруса, коморача, аниса,јабуке и тимика. За зимски период оскудице у свој храни препоручује се дуплирање количине минерално-витаминских предсмеша које се користе при спремању концентрата.

Со се укључује у пелетиране смјеше за срне, или се срнама даје у виду блокова за лизање (камена со, брикетирана сточна со или минерално-витамински блокови за лизање). Сматра се да је за срне довољно 1-1,5 г соли дневно. Употребом сточне соли (укључене у пелетирану храну или у виду блокова за лизање) животињама се обезбјеђује и неопходна количина јода, чији је дефицит нарочито изражен на нашим теренима. Со треба да буде дуступ на срнама у току целе године, без обзира на годишње доба.

Општи принцип је да се са прихрањиван је почне раније, у новембру или чак крајем октобра,  како би се животиње до периода великих хладноћа, дубоких снијегова и недостатка природне хране навикле на хранилишта и на конзумирање додате хране. Осим тога, ранији почетак прихрањивања омогућава стварање већих тјелесних резерви животиња за наступајуће хладне дане.

У почетку прихрањивања треба користити мање количине хране, и оне врсте које ће дивљач најрадије конзумирати (кукуруз у клипу). Пошто се животиње навикну, оброци се повећавају, а избор хранива се проширује и укључује постепено и пелетирана концентрована храна. Привикавање срна на нова хранива (силажа, пелетирана концентрована) мора се постепено обављати у неколико дана изношења хране, тако што се количина кукуру за у клипу смањује а повећавају нова хранива. Хранилишта треба свакодневно обилазити и допуњавати, јер ако се прекине са изношењем хране, дешава се и прекиање каснијег доласка дивљачи на хранилиште. Немогуће је прецизирати норме хране за зимску исхрану срна, јер она зависи директно од временских услова и количине природне хране и пољских остатака. При израчунавању потребних количина хранива засрне у зимском периоду, полази се од неколико битних параметара. Коришћење суве хране (сијена и концентрата) планира се за период од око 60 дана у току године (т.ј. за дане са снијежним покривачем) а коришћењесилаже за период од 30 дана (за дане када су темепературе довољно високе да не дође добрзог смрзавања силаже).

Планирана количина концентрата је око 300 г/грлу, планирана количина силаже је око 0,5 кг/грлу, сијена око 20 г/грлу (само у ловиштима равничарског типа) и соли око 1 г/грлу. Потребне количине свих набројаних хранива за 100 срна могу се прерачунати на основу процентуалног и количинског учешћа појединачног хранива у групи и периода коришћења тог хранива.

Посебан проблем за све ловце јесте како одхранити ланад која су остала из неког разлога без мајке и пронађена у ловишту.

Прије свега, ланад морају бити смјештена у сувим и чистим условима, са довољно природне светлости и укупног простора (површине и запремине). Млијеко треба да буде обавезна храна, а уз млијеко треба понудити накошену зелену масу богату лишћем, накресане младе гране дрвећа које срне у природи иначе радо брсте, коријенасто-кртоласта хранива и концентрат. Сијено је и у заробљеништву од мале важности за младунце, али га треба, такође, понудити.

Вода мора бити увијек присутна. С обзиром да ће се младе срне врло брзо навићи на концентрат, и увијек га радо конзумирати, постоји опасност од метабиличких поремећаја, пре свега ацидозе. Због тога се његова количина ограничава, док се остала сочна и сува хранадаје по вољи.
З.В.