Савремено ловно газдовање у потпуности је засновано на примјени свих расположивих технологија на квалитетном узгоју и заштити дивљачи. Као једна од најприроднијих технологија јесте и подизање ремиза за дивљач. Наиме, у честој комуникацији са ловцима, стиче се утисак о заиста великом броју ловаца који су чули за појам “ремиза”, али са сигурношћу не знају о чему је ријеч, што је засигурно и један од разлога слабе заступљености ових веома корисних ловно-узгојних објеката у нашим ловиштима.
Међутим, појам ремиза је веома широк, због чега вјероватно и прецизна дефиниција овог појма не постоји, али се одговор укратко може свести на сљедеће – ремизе су засади једногодишњих или вишегодишњих биљних култура које служе за исхрану и заклон дивљачи.
Ремизе могу да се подижу се на разним стаништима, чији еколошки, орографски и едафски фактори директно условљавају избор биљне културе од које ће да се граде ремизе. То могу бити парцеле у склопу пољопривредних комплекса које се из неког разлога не обрађују, парцеле које су у засјени шумских комплекса па не погодују развоју пољопривредних култура, замочварени и плављени терени, обале ријека и канала, деградирани пашњаци и ливаде, напуштени копови шљунка и камена, и др. Покрај заклона и исхране, дивљач у ремизама има могућност за несметан одмор, гнежђење, његовање младунаца и др. Из наведеног је лако закључити и неоспоран значај ремиза на смањење штета над оближњим усјевима и воћњацима од дивљачи.
Како је и наведено у дефиницији, у зависности од биљне културе од којих су састављене, ремизе могу бити једногодишње (привремене), вишегодишње и мјешовите. Основне разлика између појединих ремиза, јесте управо тип биљне културе од којих је ремиза изграђена.
Вишегодишње ремизе се подижу у виду групација насада дрвећа и грмља. Њихово подизање је сложеније, захтијевају више рада и редовније одржавање у првим годинама подизања, док у каснијем добу не траже значајније интервенције. Погодне су како за равничарска, тако и за брдско-планинска ловишта. Избор врста дрвећа и грмља за подизање вишегодишњих ремиза је директно условљен добрим познавањем микроеколошких карактеристика терена (врста тла, експозиција, хидролошке прилике) и екологије саме биљке, због чега је неизбјежно укључивање стручњака при планирању ремиза. Погрешан избор врсте, засигурно неће задовољити функцију ремизе, а истовремено ће упропастити уложени новац и труд. Најефикасније вишегодишње ремизе су свакако оне које су састављене од већег броја различитих и стручно одабраних биљних врста, чиме ће се обезбиједити активност истих током цијеле године.
У наставку ће детаљније бити обрађена једноставна могућност подизања вишегодишњих ремиза.
Наиме, свједоци смо да је на великим пространствима наших ловишта, у току веома интензиван процес природног ширења шума на оближње пољопривредне површине које се не обрађују. Овај процес се у стручној терминологији назива “сукцесија вегетације” и исти је евидентиран на готово цијелој територији Републике Српске. Ова појава је посљедица миграције становништва и смањења обима пољопривредне производње и управо, ову природну појаву је потребно преусмјерити у правцу подизања вишегодишњих насада, које ће у свом саставу имати врсте које могу да се прилагоде на успјешан раст у конкретним условима и истовремено побољшају прехрамбену понуду ловишта за дивљач. Дакле, уклањањем непожељних или мање корисних биљних врста за дивљач са ових површина, затим задржавањем погодних самониклих врста, те садњом или сијањем повољнијих врста, усмјерићемо ову природну појаву у правцу који је најповољнији за ловно газдовање.
Основна структура ових засада треба да буде мјешовитост у погледу врста, гдје ћемо на малим растојањима имати групе засада четинарских и лишћарских врста, затим врста са различитим плодовима, као и врста са различитим периодима цвјетања и плодоношења. Овим ће засигурно бити створен сасвим добар механизам, који ће моћи да у сваком дијелу године обезбиједи за дивљач довољне количине разноврсне исхране, као и заклон. Наравно пресудан значај у подизању ових насада има познавање особина станишта на којима се планира подизање ремиза, као и особина врста које су планирају садити или сијати. У изостанку детаљне анализе еколошких услова станишта, најједноставнији индикатор истих, може да буде околна исконска шумска вегетација, која може дати сасвим довољно улазних параметра за исправан избор поједине врсте за садњу.
У пракси су се најбоље показале вишегодишње ремизе изграђене по сљедећем моделу; уз ивицу ремиза се саде ниске жбунасте форме (дивља ружа, купина, малина, калина, трњина, огрозд, дрен, и др.), а како се иде према средини ремизе тако се у редове саде врсте дрвећа које ће сразмјерно од краја ка средини да формирају коси склоп (лијеска, оскоруша, дивља крушка, дивља јабука, џанарике, дудови, иве, врбе, питоми кестен, багрем, граб, храст, дивљи кестен, липе, јасика, и четинари, црни бор, смрча, и др.). Кроз средину ремизе је потребно формирати просјеку ширине од 3 до 5 метара, док је размак између редова условљен прије свега планираним начином кулитивације (окопавање фрезом, ручно окопавање, и др.) Правилним избором врста биљака за формирање ремиза, омогући ће се у сваком тренутку присуство пупољака, младих листова, младих гранчица, зрелих плодова, лишћа за зимску исхрану (купина), и др., доступних за дивљач у току цијеле године
Најпогодније вријеме за садњу садница је јесен, али и зима ако временски услови то дозволе, чиме се осигурава сигурно примање биљака и њихова борба са условима који их чекају у току прве године раста.
У првој години од садње биљака, потребно је вршити редовно окопавање, и то у просјеку на сваких мјесец дана, чиме се обезбјеђује сигурно спречавање неконтролисаног раста корова. Уколико се овај поступак не спроведе, при наступању првих љетних врућина, коров ће да преузме доминацију над посађеним биљкама, а самим тим да и сав уложен труд врати на почетак. Уколико се садница у првој години успјешно избори са коровом, већ у првим зимским мјесецима ће бити обезбијеђена храна за дивљач са ових ремиза. Током прве зиме, велики број вршних дијелова биљака са новоформиране ремизе ће бити поједен од стране дивљачи, али захваљујући јаком коријеновом систему, биљка ће се успјешно регенерисати и наставити свој развој у наредној години.
Уклањањем коровских биљака из приземног спрата ремизе, оствариће се основни предуслови за спречавање ширења пожара у ремизи, и то прије свега јер неће бити сувог запаљивог материјала.
Након три године његе, вишегодишња ремиза је у потпуности спремна да се брине сама о себи, ослобађајући при томе ловца од значајнијих интервенција.
Ипак, сав уложен труд на формирању квалитетних ремиза, засигурно ће бити вишеструко враћен кроз остварене газдинске циљеве на узгоју и заштити дивљачи, а који се огледају кроз бројност и квалитативну структуру ловног фонда.
Храст лужњак
Једнодома, анемофилна, листопадна врста. Има добру изданачку снагу. Расте обично у равницама и долинама на дубоком, пјешчаном или иловастом, плодном, свјежем или влажном земљишту са подземном водом, које се повремено плави. Достиже висину до 50 метара. Крошња је врло граната и широка. Плодови – жиреви, по величини и облику варијабилни, обично издужено јајасти, свијетлосмеђи.
Храст китњак
Једнодома, анемофилна и листопадна врста. Једна од најважнијих наших врста. Расте углавном по брежуљцима и брдима. Може да расте на разним геолошким подлогама. Листопадно дрво високо до 40 метара. Плодови – жир је варијабилан, дуг до четири цм и дебео до 2.5 цм, јајасто цилиндричан, свијетлосмеђе боје.
Буква
Наша најраспрострањенија и најзначајнија шумска врста. Веома широка еколошка амплитуда, као и висинска – од 100 до 2000 метара надморске висине. Избјегава поплавне терене, тражи дубока, свјежа и богата земљишта. Широке и доста ријетке крошње, масивног и често кривог дебла, док у склопу расте право и формира дебло очишћено од грана.
Плодови – “буквица” (жир), дуга око 1,5 цм.
Багрем
Листопадно дрво које се одликује брзим порастом, квалитетним дрветом и великом изданачком способношћу. Из тог разлога је потребно водити рачуна о мјесту садње ове веома инвазивне врсте. Скромних је захтјева у погледу квалитета земљишта, прилагођава се сваком земљишту. Плодови – спљоштена махуна, дуга до 10 цм, широка 1-1,8 цм, са 6-8 сјеменки.
*Наведене врсте високог дрвећа су само један број врста које могу да буду главни носиоци будућих ремиза. Ту су свакако и обична лијеска, обична јела, обична смрча, црни и бијели бор…
Дарко Јованић
Be the first to comment