Подручје Националног парка “Сутјеска” тренутно настањује око 800 дивокоза, а да би био достигнут оптималан капацитет станишта од 1.300 јединки, ова јавна установа је заштиту овог подручја подигла на највиши ниво и увела посебан режим рада уз помоћ надзорне службе и најсавременијих техничких достигнућа у борби против криволова.
Шеф службе надзора лова и риболова у Националном парку “Сутјеска” Жељко Секулић појаснио је да је уже подручје парка строго заштићено и да је лов ту забрањен, изузев евентуалног узгојног и санитарног одстрела, док је у широј зони заштите, у Посебном ловишту “Зеленгора” површине 49.106 хектара, дозвољен комерцијални лов, али уз годишњи одстрел свега два и по одсто од садашњег укупног броја дивокоза.
– То је 21 јединка за ову ловну годину. Репродуктивна моћ дивокозе је мања од осталих врста дивљачи, јер она тек са двије и по године учествује у парењу, док се неки други преживари, као срна нпр. пари знатно раније, па је уз криволов који је био веома изражен у поратним годинама, управо ово разлог што ова врста још није достигла оптималну бројност на подручју овог ловишта – рекао је Секулић.
Он је навео да посебно ловиште тренутно настањује око 750 срна, 200 дивљих свиња и око 60 медвједа, а да је богато и вуком, великим тетријебом, зецом, јаребицом, шумском коком, те да ловци долазе из свих крајева Европе.
– Много је домаћих гостију из БиХ и Србије, али често нам долазе и ловци из Аустрије, Чешке, Велике Британије и других земаља. Прољетос су нам долазили Аустријанци у лов на тетријеба, медвједа и вука и велико је интересовање за лов у овом посебном ловишту – навео је Секулић.
Према цјеновнику ресорног министарства, који је исти за сва комерцијална ловишта у Српској, одстрел медвједа у златној медаљи (300 поена) кошта 8.500 КМ, сребрног 7.000, а бронзаног 5.500 КМ, а ове године је у посебном ловишту дозвољен одстрел пет медвједа и у прољећном периоду је већ реализован одстрел два медвједа.
Захваљујући дрону, којим врше надзор ловишта из ваздуха, као и сензорским камерама, које постављају на више мјеста у ловишту, али и даноноћним присуством на терену, ловочувари су у посљедњих десет мјесеци открили 13 криволоваца и заплијенили десет пушака.
– Набавили смо савремени дрон који нам много олакшава посао. Добили смо га од пријатеља из Београда, а његова вриједност је око 5.000 КМ – рекао је директор Националног парка “Сутјеска” Дејан Павловић.
Он је додао да би ускоро требало да буде набављена и термовизијска камера, а тренутно се користи једна коју су људи који воде бригу о НП “Сутјеска” добили на коришћење, такође од пријатеља.
– Та камера региструје извор топлоте сваког живог организма и људи. Максимално ћемо се посветити заштити природе и природних љепота Националног парка “Сутјеска” – истакао је Павловић.
На подручју Националног парка живе и трајно заштићене врсте дивљачи које се не смију ловити, а ту припадају видра, вјеверица, кока великог тетријеба, кока љештарка, бројни соколови, сове и орлови, међу којима се посебно истиче сури орао, затим наше шумске коке, односно кока великог тетријеба и љештарке.
Ловиште “Зеленгора” припада групи ловишта којима се у БиХ, односно Републици Српској, већ од краја 19. вијека поклањала посебна пажња. Тадашње власти су одлучиле да с циљем боље заштите ријетких и проријеђених врста дивљачи на простору БиХ заштите подручје “Зеленгора” са укупном површином од 43.227 хектара. Од тада газдовање овим простором уважава принципе посебне заштите и у таквом облику се спроводило и у вријеме Краљевине Југославије, али и непосредно по завршетку Другог свјетског рата у смислу још досљедније заштите установљавањем Националног парка “Сутјеска” и строго заштићеног подручја прашуме Перућице.
Данашњи статус ловишта “Зеленгора” у Републици Српској је одређен рјешењем о установљавању посебних ловишта. Подручје ловишта припада јадранском (Неретва) и црноморском (Дрина) сливу, а територијално се простире на планинским масивима Зеленгоре, Волујка, Маглића, Вучева и дјелимично Лелије.
Подручје ловишта је врло изражене конфигурације, а карактеришу га уске долине и кањони ријека стрмих падина, које у горњим дијеловима завршавају точилима испод стјеновитих коса, иза којих се таласасто простиру планинске заравни, из којих се опет издижу највиши масиви подручја, а просјечна надморска висина терена ловишта је око 1.450 метара, што га сврстава у типична планинска ловишта.
(Срна)
Be the first to comment