Бањалука, Шамац – Дивље свиње сваке године праве све већу материјалну штету на пољопривредним усјевима, посебно кукурузу, а овог љета остављају пустош по њивама, сагласни су пољопривредници.
Немања Бијелић из Доње Слатине, код Шамца, који је засијао 40 хектара кукуруза, за мјесец очекује бербу, као и рекордне приносе ако не буде падавина, али је муку мучио са дивљим свињама.
Он је за Срну рекао да на парцелама у близини шума штету причињавају дивље свиње и апеловао да сви који имају такав проблем то пријаве ловачком удружењу да би комисија изашла на терен ради процјене штете.
“На нашим парцелама на локалитету Лугова имамо и више од 20 одсто штете од дивљих свиња, тако да нам пустоше њиве, а очекујемо да ће до жетве штета бити и већа”, каже Бијелић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, истиче да дивље свиње највећу штету праве у пограничним дијеловима, јер препливавају ријеку Саву и долазе на поља у РС, гдје причињавају велику штету.
“Штета ће бити велика с обзиром на чињеницу да у тим приобалним подручјима у граници са Хрватском оне препливавају на поља гдје је ограничен лов, одстрел и једноставно могу да чине шта хоће. Знамо сви да дивље свиње у ноћним сатима причињавају велику штету на усјевима, на соји и кукурузу, и на свим другим културама, па и на воћарским засадима”, казао је Маринковић за “Независне”.
Боро Агић, пољопривредник из Градишке, каже да је штета прошле и претпрошле године била велика, али да тренутно нема штете, што не значи да их неће бити у наредном периоду.
“Ове године је родио жир и куковица и дивље свиње су већином у шуми, а пољопривредници су смањили површине због тога, али и суше и слично”, казао је Агић.
Саво Минић, предсједник Ловачког савеза РС, истиче да штете коју праве дивље свиње на пољопривредним усјевима има и у Шамцу, Дервенти, Броду, као и у многим другим ловиштима.
“У вези с тим направили смо један састанак са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, гдје су нам изашли у сусрет да се дозволи ванредни одстрел ове дивљачи и да се ловачка удружења, а и сам Савез, укључе у чување усјева од штете”, казао је Минић.
Он је додао да је други вид спречавања овакве штете набавке плашилица.
“Плашилице пуштањем звучних сигнала, који су најчешће нечујни за људско ухо, одвраћају дивљач”, истиче Минић.
Објашњава да, када дивље свиње направе штету, формирају се комисије у којима су представници ловачких удружења и локалних заједница, које излазе на терен и врше процјену штете.
Према његовим ријечима, и друге дивље животиње праве штету пољопривредницима.
“Ту је и медвјед, који прави штету најчешће на пчелињим друштвима или на воћу, а једним дијелом имамо проблем и са срнећом дивљачи, а поготово са срндаћима, који у вријеме чишћења рогова или пред парење праве штету на воћкама”, рекао је Минић.
Be the first to comment