Славиша Станојевић због лова долази из Швајцарске у родни крај

Славиша Станојевић из зворничког села Роћевић ловом се бави близу двије и по деценије. Иако се дуго година налази на привременом раду у Швајцарској, сваки пут када му вријеме и радне обавезе дозволе, долази у родни крај, те  у више мјеста у Републици Српској, али и у Словенији да би се, како каже, дружио и ловио са својим  бројним пријатељима. 

– Ловом ме „заразио“ тетак Слободан Вуковић, који је био један од најпознатијих ловаца у овом крају.  Са њим и другим ловцима из родног мјеста, почео сам да идем у лов већ од седме године. Гледао сам и учио како то раде искусни мајстори лова, да би прави ловац постао већ од 15 године – прича Славиша.

Као пасионирани љубитељ и узгајивач ловачких паса, Славиша је увијек имао добре керове, посебно српске тробојце.

-До сада сам одгојио више од 150 паса, од којих су најмање петнаестак били врхунски гоничи.  На оцјенским смотрама моји пси освојили су бројне титуле.  Веома ми је битно да у лову имам добре керове – говори Славиша.

Тренутно у свом домаћинству има четири српска тробојна гонича. Пријатељима ловцима у Зворнику, Бијељини, Новом Горажду и Шековићима,  прошле године подијелио је десеторо штенади које је одгојио од кује Лисе.

Да би био успјешан ловац, поред ловачких керова, потребно је, каже Славиша,  имати и добру  ловачку опрему.  У те сврхе  издвајао је значајна средства.

-Тренутно посједујем пушку Берету петометку и карабин, чешку збројовку калибра 30-06. Доста сам ловачке опреме поклонио пријатељима у разним ловачким удружењима – прича Славиша.

Станојевић највише воли да лови срнећу дивљач. До сада му је најтрофенији  улов срндаћа у Шековићима прије неколико година. Био је у сребрној медаљи, а његове кљове биле су изложене на Сајму лова прије двије године у Бања Луци.

Поред матичног удружења „Соко“ из Козлука, Славиша посједује чланске карте и ловачких друштава у Рогатици и „Бишина“ из Шековића, а члан је и Ловачке организације „Рижана“ из Копра у Словенији.

„Скоро сваки викенд долазим у родни крај, али и у друга мени драга мјеста широм Републике Српске. Није ми тешко да  из Беленцоне, из швајцарског кантона Тићино, гдје се налазим на привременом раду, пређем више од 1.000 километара да би  био са својим колегама ловцима. Захваљујући лову стекао сам бројне пријатеље, што ми чини срећним човјеком“, казује овај  истински заљубљеник у лов и природу.

Славиша доста  помаже ловачким удружењима широм Републике Српске, али и у Словенији. Средства донира, прије свега,  за изградњу ловачких кућа, али и за друге потребе ловачких организација.

„Са задовољством сам помогао градњу ловачких кућа и домова у Роћевићу, Шековићима, Рогатици и Зворнику“, истиче Станојевић.

За допринос ловачким удружењима и развоју ловства уопште, Славиша Станојевић је добио  и бројна ловачка признања. Међу њима је и Златни орден Ловачког савеза  Републике Српске и Златна значка Ловачког савеза Копра  у Словенији.

Љубав према лову и природи  Славиша је пренио и на свог млађег сина Дејана,  ученика другог разреда средње грађевинско-техничке школе у Лугану. Млађани Станојевић је прошле године успјешно положио ловачки испит у Зворнику, а до првог лова дијели га још непуних годину дана.

„У марту сљедеће године ћу бити пунољетан, тако да ћу моћи равноправно да ловим са старијим ловцима“, каже Дејан, који се са ловцима дружи од своје осме године. Био је члан подмлатка козлучког „Сокола“, а са татом је, вели, обишао многа ловишта у Подрињу,  Семберији,  регији Бирач, али и на Романији.

Каже, отац ће му бити најбољи путоказ и ослонац ловачкој савјести за морално понашање према природи и дивљачи.

„Драго ми је да је све више мојих вршњака завољело лов. Јер, вјерујте, нема  просперитета ловства без млађих генерација“, истиче овај скромни 17- годишњак, очигледно поносан што наставља породичну традицију.

 

М. Лазаревић