Свим ловцима је добро познат метод процјене старости срндаћа на основу броја парожака роговља. Тачнији метод се заснива на анализи ницања и истрошености зуба доње вилице.
Процјена старости јединке може се вршити на основу обрасца ницања зуба и обрасца истрошености зуба доње вилице. Образац ницања зуба се користи код младих јединки, док се образац истрошености зуба користи за старије. Процјена се врши над преткутњацима и кутњацима доње вилице, који служе за уситњавање хране. Овај начин процјене нам не даје тачно годиште јединке, али нам омогућава да одредимо њену старосну доб. Постоје и много тачнији методи, али се они раде у лабораторијама.
Образац ницања зуба
Младунче срне долази на свијет са три млијечна преткутњака (pm i, ii, iii). Трећи млијечни преткутњак (пм iii) има три квржице, док трећи стални преткутњак (ПМ 3) који ће га замијенити има двије. На основу ове карактеристике разликујемо млијечне од сталних зуба. Прије него што стални преткутњаци никну и замијене млијечне, израшће први стални кутњак (М1) (видјети
слику бр. 2). Након 13 мјесеци од рођења младунац би требало да има све сталне зубе, тј. три преткутњака (ПМ 1,2,3) и три кутњака (М 1,2,3). Посљедњи који се формира је трећи кутњак (М3) (видјети слику бр. 3). Он има три квржице, од којих се трећа посљедња формира у периоду од 12 до 14 мјесеци живота.
Образац ницања млијечних и сталних зуба јелена обичног и јелена лопатара је исти као код срна. Код јелена обичног сви стални зуби су присутни са 30 мјесеци живота, а код јелена лопатара са 26 мјесеци. Трећа квржица трећег кутњака се формира у периоду од 36 до 48 мјесеци живота код обје врсте.
Образац истрошености зуба
Код млађих јединки зуби су високи и оштри. Старењем они се троше те постају нижи и заобљенији. У млађем добу, тј. у периоду између прве и треће године, круне зуба су високе; квржице су високе и оштре; глеђ бијеле боје је шира него дентина, која је браон боје; а инфундибулум (лијевкаста шупљина у центру круне) је дубок (видјети слику бр. 4).
У периоду од четврте до пете године срндаћ се налази у раним средњим годинама. Круне његових првих кутњака (М1) доње вилице постају краће; квржице првих и других кутњака (М 1,2) постају креће и заобљеније; браон дентина постаје шира од глеђи; инфундибулум се сужава и бива
потпуно окружен зубном глеђи на кутњацима (М 1,2).
У касном средњем добу (период између шесте и седме године) круне зуба су кратке на свим
Доња вилица одрасле јединкезубима; квржице свих зуба постају краће и заобљеније; дентина је два пута шира од глеђи на свим зубима; глеђни гребен у центру првих кутњака (М1) се смањује или
ишчезава; инфундибулум постаје веома узак и окружен глеђу на свим зубима, а на прва два кутњака (М 1,2) долази и до ње
говог потпуног ишчезавања (видјети слику бр. 6).
У старости (период послије осме године) круне зуба су веома кратке; квржице су скоро равне; глеђни гребен у центру свих зуба је нејасан или је потпуно ишчезао; инфундибулум на већини зуба је ишчезао (видјети слику бр. 7).
Метод одређивања старосног доба на основу истрошености зуба може бити ограничен код одраслих јединки због поломљених зуба или зуба који могу испасти усљед старости.
Овај образац се у потпуности може примијенити и на јелена обичног и на јелена лопатара, с тим што се старосне доби разликују у односу на срнећу дивљач. Обје врсте јелена се налазе у млађем добу у периоду од друге до четврте године живота; у раном средњем добу од пете до осме године; у касном средњем добу од девете до дванаесте и у старости послије дванаесте године живота.
Марко Павловић
Be the first to comment