Недавно је у редакцију “Ловачких новина” стигао имејл праћен фотографијом ловачког карабина нешто старије њемачке продукције – један млади ловац замолио нас је да напишемо нешто више о пушци коју ће ускоро наслиједити.
Ријеч је о ловачком карабину њемачке фирме “Маузер” са необично интересантним телескопским затварачем и измјењивим цијевима, посљедњем достигнућу пушкарства у вријеме када је конструисан. С обзиром на то да се ради о карабину потпуно различитог система од обрно-чепне акције “маузер М98” који је не само донио различите предности већ и постао основа за каснији развој карабина “бласер” директне акције – одлучили смо да му у овом броју посветимо мало простора.
Историја
Након завршетка Другог свјетског рата, послије бомбардовања, окупације и накнадног рушења једног дијела производних капацитета њемачка фирма “Маузер” је поново успостављена почетком педесетих година прошлог вијека и рад је настављен. Како је произведена количина војног и цивилног оружја система “маузер М98” била милионска, фирма је започела са формулисањем нове стратегије развоја и иновација што је наравно подразумијевало потрагу за сасвим новом конструкцијом. За нечим што ће се битно разликовати од свега до тада виђеног и бити напредно то јест у сагласју са тадашњим степеном технолошког развоја.
Ту на сцену ступа веома талентовани њемачки спортски стријелац, конструктор и иноватор Валтер Геман, оснивач познатог произвођача стрељачке опреме и помагала “Gehmann”. Занимљиво је напоменути како господину Геману није сметао страбизам (разрокост) да конструише веома успјели пушчани диоптерски задњи нишан “Ирис” и са њиме опремељеном пушком освоји ни мање ни више него седам њемачких државних шампионата у стрељаштву! Конструисао је између осталог прве специјалне стрељачке наочаре са помичним држачем стакла и кожну стрељачку јакну без чега се данас не може замислити ни једно озбиљно такмичење.
Фирми “Маузер” је дакле требао нов и иновативан производ, а за рад на њему почетком шездесетих година ангажован је Геман који је за почетак простудирао нека стара рјешења (попут ловачких пушака система “спандау”). Геман је повјерени му посао завршио без грешке и резултат је угледао свјетло дана – био је то карабин “маузер 66”, тада посљедњи домет у пушкарству. Први прототип ове пушке фирма “Маузер” изложила је на сајму IWA у Нирнбергу 1965. године. “Маузер 66” произвођен је до 1971. године када су га замијениле нове (и јефтиније) конструкције.
Пред Гемана је постављен задатак да конструише карабин који ће имати краћу и компактнију акцију, бити мање укупне дужине и имати могућност лаке измјене цијеви. Добијени резултат је карабин који захваљујући револуционарној краткој телескопској акцији (краћој од акције М98 за 6 цм) има мању укупну дужину за 9 центиметара при истој дужини цијеви у поређењу са карабинима стандардне “маузерове” акције М98.
Телескопска акција
Склоп носача затварача односно клизача и затварача осмишљен је да буде телескопског типа. Шта то значи? Овдје не постоји монолитни сандук. Док је сандук код класичног “маузер М98” система монолитна цјелина код М66 се наиме састоји из три дијела. Код шездесетшестице је сандук скраћен, заправо раздвојен при чему је глава сандука навучена на цијев али одвојена од задњег дијела сандука који је помичан и клиже се по челичном раму чврсто уврнутом у дрвени сандук. Тај челични рам са доње стране има смјештен магацин а са горње стране налазе се двије паралелне шине по којима саобраћа телескопски затварач. С предње стране рама смјештена је челична колијевка то јест лежиште цијеви.
Изузетно прецизном израдом тога лежишта омогућена је лака демонтажа и монтажа измјењивих цијеви и њихово савршена саосност са затварачем. У лежиште цијеви налијеже обухватни прстен смјештен око цијеви (тај обухватни прстен је дакле глава сандука раздвојена од задњег дијела сандука и чини засебну цјелину која је стално причвршћена на демонтажним цијевима).
Сам затварач се састоји од два дијела, клизног носача и тијела затварача са ручицом и два зуба за брављење (клизни носач, како је речено, у одређеном смислу игра улогу сандука, бољег разумијевања ради је речено да је задњи дио сандука помичан). Акција је врло глатка – репетирање се изводи необично брзо, скоро без икакавог отпора.
Саобраћање телескопског затварача при пуњењу и запињању оружја одвија се у два корака. При подизању ручице затварача и повлачењу затварача у отворени положај клизни носач затварача остаје непомичан на свом мјесту све док се затварач (мануелним повлачењем разумије се) не увуче унутар поменутог склопа. Затварач је телескопски увучен у своје лежиште унутар клизног носача послије пређеног пута од 52 мм.
Даљим повлачењем ручице затварача њен коријен наилази на мост са горње стране клизног носача па се сада затварач и носач крећу заједно уназад при чему носач по челичном раму клизи вођен двјема клизним шинама. У крајњем задњем отвореном положају склоп телескопског затварача заустављен је устављачем који је смјештен на задњој десној страни рама/клизне површине. Чело затварача налази се у позицији да покупи први метак са врха магацина док задњи крај затварача са ударачем вири позади кроз отвор на клизном носачу.
Сада је тренутак да комплетан склоп носача затварача ангажовањем ручице вратимо у предњи положај. Гурањем ручице напријед у првом тренутку ангажујемо само затварач који сада излази из свог телескопског лежишта унутар клизног носача. Носач је у овом тренутку непомичан. Када се затварач купећи метак из магацина и уводећи га у лежиште увуче у клизни носач он га за собом вуче и сада све заједно иде напријед. Остаје нам да ручицу затварача закренемо удесно и доле за 90 степени чиме је метак уведен у лежиште а двије бравеће главе на глави затварача забрављене унутар продужетка цијеви.
При отварању затварача дијелови се дакле увлаче један у други док се приликом затварања поново размичу. Акција је кратка и брза а репетирање тече врло глатко премда се запињање ударног механизма обавља при отварању затварача (што је карактеристика и система М98 за разлику од Лее Енфиелд система код којег се запињање ударног механизма обавља затварањем односно забрављивањем затварача). Прецизном израдом са минималним толеранцијама и уклапањем обезбијеђено је савршено центрирање склопа са лежиштем метка то јест уравнотеженост саобраћања затварача унутар клизног носача као и самог носача затварача по челичним шинама на раму.
Веома је важно напоменути и разумјети да код система “маузер 66” енергију трзаја трпе само два бравећа зуба на глави затварача и њихово брављење тојест остварена веза унутар продужетка 
цијеви. Овдје нема преношења и распоређивања енергије трзаја на сандук као код класичног система М98 додатно обезбијеђеног и потпомогнутог трећим зубом на тијелу затварача који брави у сандук. И поред те чињенице, систем је чврст и безбједан. Све док ручица није у потпуности савијена односно док затварач није у потпуности забрављен ударна игла не може бити активирана и до опаљења неће доћи.
Кочница је пласирана на задњем крају затварача и попречног је типа а њеним ангажовањем блокирају се запета ударна игла и затварач који мора бити у забрављеном положају.
Механизам за окидање
Са лијеве горње стране челичног рама налази се отвор за зуб челичног елемента који запиње и отпушта ударач. Тај елемент је у вези са механизмом за окидање смјештеним у доњем подсклопу заједно са обарачем и његовим браником. Постоје двије верзије “маузера 66” у стандардној и magnum дужини акције: модел 66С и модел 66 СМ (код посљедњег се запињање ударача врши ручно, палцем, путем клизача смјештеног на врату кундака).
Оквир
Компактност описаног телескопског система затварача долази по цијени капацитета оквира од три метка што је са једним метком у цијеви више него довољно за ловачку намјену карабина.
Кундак
Кундак је врло битан дио система М66 и од круцијалне је важности било да се његовом прецизном израдом обезбиједи модуларност оружја то јест измјена цијеви која се врши одвртањем/завртањем два имбус вијка. Премда смо о карактеристикама карабина “маузер” а 66 говорили у суперлативима, објективности и темељности ради ваља споменути једну његову критичну тачку. Ради се наиме о начину на који је ријешена веза кундака и цијеви то јест bedding-у.
Веза лако измјенљивих цијеви М66 је са кундаком остварена у двије тачке са два имбус вијка. Први вијак фиксира цијев за њено прецизно израђено лежиште у челичном раму (истовремено то је и предњи вијак механизма за окидање). Цијев је у другој тачки за кундак фиксирана путем нарочите металне плоче (блока) постављене у прецизно израђено лежиште у колијевци поткундака. Плоча има централно убушен навој за други вијак који пролази са доње стране кундака. Материјал од којег је израђена метална плоча у кундаку је обично алуминијум или месинг мада се срећу и челичне плоче.
На цијевима је такође навучен прстен који са доње стране има широки масивни испуст – тај испуст залази дубоко у одговарајући отвор у кундаку одмах испред првог завртња који, како је речено, веже цијев и рам (челичну колијевку). Тај испуст додатно позиционира и обезбјеђује цијев у кундаку. Проблем је у томе што се срећу цијеви без тог сигурносног масивног испуста а месингана плоча у поткундаку и цијев (спојени вијком) заједно осцилирају при трзају. Без обзира на чињеницу да су цијев и дрвени кундак везани са два вијка те да се трзај преноси и на предњи дио чврсто фиксираног рама, након дугогодишњег кориштења профилисани испуст цијеви и плоча доводе до расклимавања дрвеног лежишта плоче. Цијев и плоча су при опаљењу сљубљени унутар кундака и понашају се као клин који тежи да расцијепи дрво а што може да се одрази на слику погодака. Трећи имбус завртањ пролази скроз позади кроз врат кундака и фиксира челични рам са шинама по којима саобраћа склоп носача затварача (тај се вијак при мијењању цијеви не ангажује).
Цијеви, калибри
Произвођач је модуларност овог мултикалибарског ловачког карабина предвидио на начин да се мијењају цијеви и затварачи по систему који одређују четири групе калибара (затварачи са четири различита промјера чела). На цијевима се налази монтажа оптичког нишана.
Прва група са челом затварача промјера 12.2 мм обухвата: 5.6×57 мм, 243 Winchester, 6.5×57 мм, 270 Winchester, 7×64 мм Brenneke, 308 Winchester, 30/06, 9.3×62 мм.
Друга група намијењена челу затварача промјера 12.65 мм: 9.3×64 мм Brenneke. За трећу групу намијењен је промјер затварача 13.1 мм: 6.5×68 мм, 8×68С мм.
И четврта група којој одговара промјер чела затварача од 13.58 мм: 7 мм Remington magnum, 300 Winchester magnum, 375 Holland and Holland magnum, 458 Winchester magnum.
Цијеви су израђиване у стандардним (дужина цијеви 60 цм), magnum (дужина цијеви 65 цм) и тропским калибрима (дужина цијеви 65 цм). Стандардни калибри: 5.6×57 мм, 243 Winchester, 6.5×57 мм, 270 Winchester, 7×64 мм Brenneke, 30/06, 308 Winchester, 9.3џ62 мм;
Магнум калибри: 6.5×68 мм, 7 мм Remington magnum, 8×68С, 300 Winchester magnum, 9.3×64 мм Brenneke;
Тропски калибри: 375 Holland and Holland magnum, 458 Winchester magnum;
Постоји и снајперска варијанта овог оружја ознаке “Маузер” 66 СП за војну и полицијску употребу у калибру 308 Winchester /7.62 мм НАТО. Капацитет магацина и ове снајперске пушке је три метка (“маузер 66 СП” у калибру 308. Њин. још се налази у опреми елитне њемачке антитерористичке јединице GSG9).
Након што је њемачки произвођач “Маузер” послије Другог свјетског наставио са радом успјешно је изнашао одговор на захтјев европског тржишта оптерећеног законодавством које ловцима није дозвољавало посједовање више цијеви. Не само да се је добијен мултикалибарски карабин већ је и увођење револуционарне телескопске врло брзе, прецизне и изразито глатке акције помјерило границе. Конструктор Геман и “Маузер” су са модуларним карабином телескопског затварача М66 утабали пут и другим оружарским кућама. Развој је текао овако: “маузер 66” – бласер СР830 (телескопски затварач врло сличан 66-ици) – басер Р93 (директна акција) – Бласер Р8 (додатно очврснута и осигурана директна акција). За крај ваља рећи да је један примјерак “маузера 66С” делегација ЈНА поводом Дана армије 22. децембра 1974. године поклонила Јосипу Брозу Титу. Ваљда то нешто говори?
Пише: Драшко Драгосављевић
Be the first to comment