Последњих пар година ловство на територији општине Источна Илиџа биљежи константан успон. Ово је био повод за разговор са предсједником Ловачког удружења „Игман“ и потпредсједником Ловачког савеза Републике Српске, господином Стеваном Драшковићем.
Господине Драшковићу, можете ли нам рећи који су најзначајнији успјеси у раду Удружења у протеклом периоду?
– Прије него што одговорим на постављено питање о најзначајнијим успјесима у раду удружења у протеклом периоду, желим да истакнем да је Ловиште “Игман“ Источна Илиџа установљено 2016. године одлуком Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Српске и оно покрива површину од преко осам хиљада хектара. Ловиште је настало од ловишта “Српско Сарајево“ које је горе поменутом одлуком ресорног министарства подјељено на два ловишта: “Игман“ и “Требевић“. С’тим у вези, од 2016 до данас урађена су сва планска документа неопходна за успјешно вођење ловишта, која су нам и била водиља у нашем раду. Дакле, придржавали смо се свих прописана правила из законских, подзаконских и планских докумената везаних за ловство.
Оно што такође желим да истакнем је да ЛУ “Игман“ броји око 140 ловаца који своју дјелатност везану за ловство обављају на простору матичног ловишта. Посебно је значајно истаћи и следеће, да сви ловци, чланови ЛУ “Игман“ живе на територији општине Источна Илиџа, тј. простору који гравитира ловишту “Игман“ и нема чланова ван овог подручја, што је веома значајно у смислу активности које проводе сви ловци Удружења заједничким снагама. Након добијања ловишта на газдовање и управљање имали смо обавезу да одмах примимо у стални радни однос једног ловочувара који обавља задатке предвиђеним Законом о ловству. Посебан акценат дат је на уређењу ловишта по питању ловно-техничких и ловно-узгојних објеката. У претходном периоду у Ловишту је урађено низ значајних пројеката, а поменућу само најзначајније: израђене су четири нове високе затворене чеке намјењене за комерцијални лов, постављен је видео надзор у ловишту, уређена мрциништа за лов предатора, прије свега вука, постављена многобројна солила за срнећу дивљач, уређени шумски путеви и ловачке стазе. Такође, ловочуварска служба је опремљена једним возилом марке Тојота које је Удружење добило од стране Општине Источна Илиџа. Овим активностима створен је амбијент за успјешно пословање и рад. Посебно ћу истаћи да смо у последње три године газдовања Ловиштем извршили све планом предвиђене задатке: од узгоја и заштите дивљачи, до извршења одстрела, те у потпуности се придржавали тих правила. Потребно је рећи и да је у току самог газдовања ловиштем, чланство исказало веома позитиван приступ, те у потпуности испуњавамо све услове предвиђене у документима. Такође, у наведеном периоду, а на основу указане потребе, те сагледаних финансијских прихода, стекли смо услове да у радни однос примимо још једног професионалног ловочувара. Ово посебно желим да истакнем, из разлога да на наведену површину Ловишта од око 8400 хектара и 140 ловаца, финансијски можемо да издржимо да у ловишту имамо два ловочувара који ће да раде и обављају своје послове у складу са Законом. Засигурно ово је један велики успјех нашег Удружења из разлога што у последње двије године, или боље речено од доласка новог руководства Ловачког савеза Републике Српске на челу са Савом Минићем, успјели смо да остваримо сјајну сарадњу са Владом Републике Српске што је имало за резултат да су сва удружења Савеза добила значајна средства за уређење ловишта. То се прије свега односи на постављање високих чека, аутоматских хранилица, видео-надзорних камера, а набављен је и један дрон који ће бити на услузи свим ловачким удружењима за надзор ловишта у циљу што успјешнијег чувања дивљачи. Ловачко удружење “Игман“ је намјенски користећи ова средства, а која би наравно били приморани набавити из властитих средстава, створило погодне финансијске услове у властитом буџету да у радни однос примимо још једног ловочувара. Чини ми се да је ово прави показатељ као се треба односити према средствима која удружења добијају од стране ресорног министарства. Ми смо овим улагањима у ловишта ослобођени редовних издатака и обавеза, а уштеђена средства смо усмјерили за пријем још једног радника. Такође, потребно је истаћи да у Републици Српској имамо ловишта са преко 60.000 хектара, са значајним бројем ловаца, чак и до 1.000, а да та удружења имају само по једног ловочувара. Надам се да ће ово бити добар примјер и показатељ свим осталим, да пробудимо свијест и ловачку етику и да на један адекватан начин оправдамо указано повјерење које нам је дато у области узгоја и заштите дивљачи.
И за предстојећу ловну сезону планиране су многобројне активности, посебно на пољу комерцијалног лова. Можете ли навести неке од њих?
– Један од значајнијих успјеха у раду Удружења је и организовање комерцијалног лова. Успјели смо да доведемо већи број ловаца из Њемачке, Аустрије, Швајцарске, Србије, Хрватске и Црне Горе. Све је то даје веома значајне резултате и када је у питању презентовање саме локалне заједнице и самог ловства не само на простору ловишта “Игман“, него на простору цијеле Републике Српске. У том смислу, редовно вршимо унос зрнасте хране, те камене и витаминске соли. У ловишту имамо пет хранилица и десет камера. У будућем периоду настојаћемо да појачамо наше активности на обезбеђивању мира у ловишту и прихрани дивљачи. Такође, планирана је изградња ловачке куће која ће бити дом за све домаће ловце и ловце који су заинтересовани за ловни туризам. Реализација овог пројекта требала би да отпочне крајем текуће године у сарадњи са локалним властима са којима ловци Источне Илиџе имају изузетно добру сарадњу на свим пољима.
Како оцјењујете сарадњу са кровном организацијом ЛСРС и ресорним министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске?
– Када је у питању сарадња са Ловачким савезом Републике Српске, те ресорним Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде онда морам да истакнем да је она на једном високом нивоу и већ сам у претходним питањима објаснио о каквој врсти сарадње је ријеч. Заиста ово је једна велика финансијска помоћ, велика подршка у развоју ловства на простору цијеле Републике Српске и након ових улагања од два пута по 500.000 КМ у последње двије године, надам се да ће сва удружења искористити средства на најбољи начин и постизати веома добре резултате у газдовању ловиштима, а адекватне напорима Владе. Кроз овај разговор желим се захвалити и Министарству и Савезу, а посебно предсједнику Савеза, Саву Минићу који је направио изузетно добру и сјајну сарадњу између Министарства и Савеза, која се не огледа само кроз аспект финансијског улагања, већ и кроз организовање ловачких испита, ловочуварских испита и испита за оцјењиваче трофеја. Дакле, акценат у раду је стављен и на образовање ловаца и подизање свијести у свим дјелатностима везаним за ловство. У том смислу имамо велику подршку Стручне службе Савеза на челу са секретаром Живојином Лазићем.
Ви сте и предсједник Савјета Сарајевско-романијске регије која броји шест ловачких удружења. Можете ли нам нешто више рећи о активностима Савјета регије, а посебно на пољу развоја ловног туризма?
– Као прадсједник Савјета Сарајевско-романијске регије која броји седам удружења из Хан Пијеска, Сокоца, Пала, Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, Трнова и Калиновика, могу засигурно да кажем да је ово једна од регија која може да послужи за примјер. Веома је битно истаћи искрену и коректну сарадњу удружења у оквиру Савјета Регије која током цијеле године имају заједничке активности и веома успјешно их спроводе. Навешћу само неке од њих: такмичење у ловном стрељаштву, прослава крсне славе, организовање ловачке вечери, заједничких ловова и многе друге. Као предсједник Савјета Регије желим да се захвалим свим мојим колегама предсједницима Удружења која дјелују на поменутом простору на изузетној сарадњи, уложеном труду и ентузијазму, а све у циљу што успјешнијег управљања ловиштима која смо добили на газдовање. Поносни смо што су наша ловишта богата свим врстама дивљачи овог поднебља, а истакао бих срнећу дивљач, дивљу свињу, вука, медвједа, тетрјеба, дивокозу, зеца и велики број врста птица, што се само искреном и пријатељском сарадњом на нивоу регије може сачувати. Ови ловни ресурси се морају користити само на начин на који је то предвиђено законом о ловству.
Какво је стање ловне дивљач и на који начин се посвећује пажња узгоју?
– Када су у питању активности везане за ловну сезону онда се може рећи да смо се ми ловци у ЛУ “Игман“ у потпуности обавезали да се придржавамо Годишњег плана коришћења ловног фонда дивљачи, као и свим правилницима који регулишу ту област. Превасходно смо усмјерили рад на узгој, прихрану и заштиту дивљачи током цијеле године, уклањање предатора и штеточина из ловишта, те очување комплетне флоре и фауне. Трудимо се да вршимо сталну прихрану дивљачи како зрнастом храном, као и садњом једногодишних и вишегодишњих биљака, те воћки широм ловишта.
Подмлађивање чланства Удружења је такође значајна активност. Да ли су млади заинтересовани да постану ловци и ловкиње?
– Значајан број младих чланова је заинтересован за бављење ловом на простору Сарајевско-романијске регије. Ове године организовано је полагање ловачког испита на који је изашло око 50 кандидата, што у значајној мјери даје једну нову свјежу снагу свим Ловачким удружењима и сматрам да имамо један веома позитиван ефекат код младих људи да се опредјеле за нешто што је прије свега корисно за друштво, а и за саме младе особе. Много је боље шетати по планинама и уживати у љепотама које пружају наша ловишта, него обитовати по кафанама и коцкарницама.
За крај, коју би сте поруку послали ловцима ЛУ „Игман“, али и свим ловцима ЛСРС?
– Свим ловцима Републике Српске желим да поручим да је ловство еколошка, економска, друштвено корисна, образовна и научна дјелатност, која је у функцији заштите и узгоја, одрживог коришћења те сталног побољшања квалитета ловног фонда. Послови газдовања ловиштем имају еколошку функцију, односно функцију заштите животне средине, те економску и социјалну функцију, путем заштите биолошке равнотеже у природи, дивље флоре и фауне и других услова станишта дивљачи. Коначан циљ газдовања јесте поштовање поретка капацитета ловишта са одговарајућом полном и старосном структуром и здравим и трофејно вриједним јединкама основних врста дивљачи, те рационално коришћење годишњег прираста уз провођење мјера заштите и узгоја дивљачи, као и мјера уређења ловишта. Из ових пар реченица можемо закључити да уколико се будемо придржавали наведеног и понашали у складу са горе наведеним нормама из области ловства, онда можемо рећи да ће сви ловци моћи лагодно да лове у богатм ловиштима и сви они који се баве узгојем и примају плату за заштиту дивљачи, као што су ловочувари, неће морати да брину за финансијска средства. Уз ловачки поздрав “Добар поглед“ свим ловцима Источне Илиџе и Републике Српске желим пуно успјеха у предстојећем зимском дијелу ловне сезоне, као и пуно успјеха у газдовању ловиштима.
Be the first to comment