Лајмска болест (Morbus Lyme) је најчешће регистровано обољење у групи болести које се преносе крпељима у Европи. Најнижа стопа заражавања овом болести забиљежена је у Италији гдје на 100.000 становника оболи 0,001 човјек, а највиша у Шведској са 464 обољелих на 100.000 становника.
Лајмска болест је бактеријска системска зараза која напада цијели организам, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Откривена је 1975. године у граду Лyме држава Конектикат, у САД. (Брошура Лајмска болест, Институт за јавно здравље Црне Горе)
Ова природножаришна болест узрокована је бактеријом Borrelia burgdorferi, а на људе се најчешће преноси убодом инфицираног крпеља (Ixodes ricinus или шумски крпељ). Нису сви крпељи заражени узрочником лајмске болести. Проценат заражених крпеља у Европи креће се око 30%. Највећа активност крпеља у току године је од раног прољећа до касне јесени, a посебно у јуну.
Инфекција код људи често пролази инапарентно, тј. незапажено или као блага непрепознатљива болест. Ипак, најчешће у раном стадијуму болести присутне су карактеристичне кожне манифестације. Уколико се не лијечи може се, у каснијој фази, проширити на зглобове, срце и нервни систем. Лијечење је углавном успјешно примјеном антибиотика и траје неколико седмица. (Годишње извјешће о зоонозама у Хрватској за 2015/16, ХАХ, 28)
Европска Унија нема заједнички одговор
У земљама Европске Уније и Европског економског простора не спроводи се надзор над лајмском болешћу, јер не постоји јединствени приступ надзору и усаглашеност дијагностичких критеријума. У циљу успостављања могућности поређења, као и због компатибилности података, Одлуком Европске комисије од 22. јуна 2018. године, Lyme-neuroborreliosis, односно, неуролошка манифестација Лајмска болест, додата је списку заразних болести које су обухваћене епидемиолошким надзором.
Европски Центар за спречавање и сузбијање болести (European Centre for Disease Prevention and Control – ECDC) сврстава крпељни менингоенцефалитис и Лајмску болест (Lyme borelioza) у емергентне и ре-емергентне зоонозе. (Годишње извјешће о зоонозама у Хрватској за 2015/16, ХАХ,10)
Стање у окружењу
Најчешће зоонозаме у земљама западног Балкана су антракс (бедреница), туберкулоза, бруцелоза, кампилобактериоза, лептоспироза, листериоза, лајмска болест, Q грозница, бјеснило, салмонелоза и трихинелоза. (Годишње извјешће о зоонозама у Хрватској за 2015/16, ХАХ, 5)
Према Извјештају из 2015. године у Републици Хрватској Лајмска болест је била најучесталија векторима преносива болест (графикон 1.). Пријављено је 437 обољелих особа током 2015. године, те 468 обољелих у 2016 години. Како се наводи, број пријава Лајмске болести у претходној деценији био је све већи, највише због све учесталијег дијагностификовања, али дијелом и због стварног повећања броја обољелих усљед ширења природних жаришта са зараженим крпељима и повећањем броја крпеља због климатских промјена, као и стварања за њих повољних климатских услова. (Годишње извјешће о зоонозама у Хрватској за 2015/16, ХАХ,28)
Графикон 1.: Лајмска болест у Републици Хрватској у периоду 2005 – 2016. године (Godišnje izvješće o zoonozama
u Hrvatskoj za 2015/16, HAH,28)
Лајмска болест у Републици Србији пријављивана је до 2017. године када је и представљала водећу болест у групи векторских болести (табела 1). Као што се може видјети из табеле, највише обољелих пријављено је 2011. године – 997 случајева (што је представљало 13,67 заражених на 100.000 становника.
Табела 1.: Лајмска болест у Републици Србији у периоду 2010 – 2017. година (Извештај o заразним болестима у Републици Србији за 2020. годину, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, 76)
Лајмска болест у Федерацији БиХ
У Федерацији БиХ евиденција заражавања Лајмском болести још увијек се води системски и детаљни прикупљени подаци доступни су јавности. Сви подаци су приказани у односу на кантон односно мјесто заражавања, старосну доб заражених и пол.
У 2020. години у Федерацији БиХ пријављено је 19 случајева што представља 0,8 заражених на 100.000 становника. Годину дана раније, пријављено је 23 случаја заразе, односно један обољели на 100.000 становника. (Годишњи извјештај о заразним болестима и проведеним имунизацијама у Федерацији Босне и Херцеговине у 2020. Години, Завод за јавно здравство ФБиХ, 35)
Висока стопа заражених и у Републици Српској
Последњи доступни подаци за Републику Српску везано за лајмску болест доступни су до 2015. године. У 2015. години трансмисивне заразне болести дијеле шесто и седмо мјесто по учесталости јављања међу појединим групама заразних оболења. Укупно су пријављена 83 случаја обољења, забиљежена је стопа инциденце од 5,9 заражених на 100.000 становника, а проценат учешћа међу групама заразних болести је 0,51%.
У овој групи оболења осим Лајмске болести са 83 пријављена случаја у 2015. години није регистрован ни један случај других трансмисивних заразних болести у ужем смислу те ријечи.
Анализирајући кретање стопе морбидитета Лајмске болести у петогодишњем периоду од 2011. до 2015. године запажа се пораст морбидитета од 2011. до 2013. године, у 2014. се региструје иста стопа као у 2013 те се на крају у 2015. години инциденца спушта на најнижу вриједност 5,9 заражених на 100.000 становника (графикон 2.).
Графикон 2.: Лајмска болест у Републици Српској у периоду 2011 – 2015. године (Заразне и паразитарне болести на територији Републике Српске у 2015. години, ЈЗУ Институт за јавно здравство, 2016, 76)
Карактеристике обољења
Први знаци болести се јављају послије првог дана или до мјесец дана, након што заражени крпељ убоде човјека. На мјесту убода крпеља јавља се макула (бубуљица) и прстенасто црвенило (erythema migrans) које се шири. То је сигуран знак почетне фазе болести, односно први стадијум.
“Erythema Migrans” Wikipedia. Wikimedia Foundation, May 30, 2021.
Од других симптома може се јавити повишена тјелесна температура, оток лимфних жлијезда, главобоља, болови у мишићима и зглобовима. Ако се правовремено не приступи лијечењу, може доћи до компликација послије шест до осам недеља или више. Компликације могу бити везане за запаљења можданих опни или нерава, зглобова, срчаног мишића и других органа (други стадијум).
“Promjene na očima” Google Search Central Community. May 17, 2022.
Уколико се не почне са лијечењем лајмске болести у другом стадијуму, послије десет мјесеци или више година, може да дође до трајног оштећења здравља, инвалидности и смањења радне способности (трећи стадијум).
Превенција појаве и ширења болести
У циљу контроле и надзора над појавом и ширењем Лајмске болести, усљед евидентних климатских промјена (глобално отопљавање које погодује одржавању природно жаришних инфекција), велики значај између осталог има провођење мјера личне заштите приликом боравка у природи и преглед површине тијела након повратка из природе. Према препорукама Института за јавно здравство Републике Српске, у случају уједа/угриза крпеља неопходно је благовремено јављање у здравствену установу ради правилног уклањања крпеља са површине коже и провођења мјера здравственог надзора. (Заразне и паразитарне болести на територији Републике Српске у 2015. години, ЈЗУ Институт за јавно здравство, 2016, 76)
За крај важно је напоменути да се Лајмска болест не преноси са заражене особе на здраву, те да се лијечи уколико се открије на вријеме!
М.П.
Be the first to comment