Козми – најбоља полуаутоматска сачмарица на свијету

Ако пасиониране заљубљенике у спортске аутомобиле питате у којој земљи се производе они најбољи и најбржи модели, неће вас зачудити одговор како је то Италија и да се поједини спортски четвороточкаши тамо израђују ручно, са највећом љубављу и пажњом.

Слично је и са ловачким пушкама, ако знамо да је у Италији најдужи континуитет организоване производње ватреног оружја на свијету. На страницама “Ловачких новина” често смо представљали италијанске произвођаче и детаљно писали о различитим моделима, од којих су неки и данас добрим дијелом ручне израде. Међутим, искусни ловци знају гдје се производе најбоље (и најскупље) класичне ловачке сачмарице преламаче на свијету. Објасниће вам да ту примат без икакве сумње држе Енглези, а као примјер навести чувене куће “Холанд и Холанд” и “Перди” и њихове до перфекције, на старински, традиционални начин израђене моделе са глатким и олученим цијевима. Када је ријеч о обртно-чепним и право-чепним карабинима познато је да су они њемачка и аустријска специјалност. На помен полуаутоматских карабина већина ће вам набројати моделе неколико европских произвођача са белгијским Брауниногом (модел БАР) на првом мјесту.




Али, постоји ли најбоља и најквалитетнија полуаутоматска сачмарица на свијету? Добри познаваоци ће на то питање одговорити без пуно размишљања и додати како је та пушка не само у потпуности ручне израде, већ по конструкцији толико уникатна, да се нико за 100 година није усудио да је ископира. Као пикантерију ће вам напоменути да је та пушка од свог настанка првокласни статусни симбол, оружје краљева, шефова држава и богаташа. Оно што је поменути енглески “Холадн и Холанд “ у класи преламача, то је италијански “козми” за полуаутоматске ловачке сачмарице.

Рудолфо Козми

Прича о овом јединственом оружју води нас на крај 19. вијека у мјесто Маћерата Фелтрија (Монтефелтро) крај града Анкона, у средишњој Италији, на обали Јадранског мора. Полуаутоматска сачмарица система “козми” конструкција је техничког генија Рудолфа Космија, пушкара и страственог ловца рођеног 1873. године. Рудолфо је као сиромашни младић направио своју прву ловачку пушку користећи неисправно оружје и дијелове од кишобрана, који су у то вријеме били квалитетни и трајни. Другови ловци га охрабрују да изради неколико таквих пушака и откупљују их од њега.

Млади конструктор потом одлази у Енглеску и пушкарски занат учи код најбољих лондонских мајстора. Након неколико година шегртовања враћа се у домовину и 1890. године оснива малу пушкарску радионицу те почиње израђивати класичне енглеске сачмарице преламаче. Овај талентовани и школовани италијански пушкар касније ће властитом ингениозношћу успјети да споји најбоље карактеристике енглеских преламача и модерних полуаутоматских сачмарица у једном оружју, првом такве врсте на свијету.

Преламајућа полуаутоматска сачмарица “Козми”

У вријеме када се младом Рудолфу јавила идеја да конструише ловачку пушку према својим замислима, прва успјешна и масовно серијски израђена полуаутоматска ловачка сачмарица тек се појавила на тржишту. Био је то свјетски новитет, конструкција великог Џона Мозиса Браунинга, названа “Ауто-5”, производ белгијске фирме “ФН”. Петометка “Ауто 5” функционисала је на принципу дугог трзаја цијеви, имала је подцијевни тубуларни магацин и око њега монтирану повратну опругу.

Али, Рудолфу, који је израђивао преламаче, та се конструкција није допала. Сметала му је дебљина поткундака условљена позицијом тубуларног магацина. Примијетио је такође и да се приликом гађања мијења тежиште односно баланс пушке “Ауто 5”, како се број патрона у магацину смањује. Пожелио је да има полуаутоматску пушку елегантну попут класичне једноцијевне преламаче, витког поткундака и без икаквих штрчећих дијелова. Дао се на посао и послије вишегодишњег експериментисања и усавршавања 1925. године патентирао је иновативни резултат који је до данас остао непромијењен. Након смрти Рудолфа Козмија 1936. године, управљање фирмом преузели су његови синови Америко и Марчело. Они породичну компанију селе у град Анкону, гдје се налази и данас. Под вођством двојице браће, компанија је стекла међународну славу, а пушка “козми” постала оружје богатих и славних.

Шта је то што пушку “козми” чини тако јединственом?

За почетак ваља рећи да то једина полуаутоматска пушка сачмарица на свијету која се израђује потпуно ручно тако да је сваки примјерак уникатан за себе. Сви па и најситнији дијелови овог оружја израђени су из пуног челика и финиширани рукама искусних мајстора-пушкара. Овдје нема пресованог лима, алуминијума и полимера. На дијелове сваког појединачног оружја исписују се серијски бројеви што значи да дијелови двије пушке не могу бити међусобно измијењени. Сама ова чињеница, из данашње визуре, довољна је да се каже како је у питању ексклузивитет, а ако томе додамо оригиналну конструкцију, сложен механизам са више од сто дијелова, перфектан баланс, ергономију и елегантан дизајн, уз најбоље материјале, постаје јасно зашто је ово изванредно оружје омиљени избор богатих оружарских сладокусаца. 

Ради се о јединственој полуаутоматској преламачи која функционише на принципу дугог трзаја цијеви. Пушка се ради пуњења прелама ангажовањем “Вестли-Ричардс” полуге смјештене на уобичајеном мјесту, изнад врата кундака, надохват палца. Кажу да ни једна пушка није сигурнија од преломљене а примијењени систем омогућава ловцу исти ниво безбједности као и код класичне двоцијевке. Одмах иза полуге за преламање смјештена је и кочница.

Повратна опруга пушке смјештена је унутар свог кућишта (тубуса) испод цијеви. Како је пречник повратне опруге мањи од пречника повратне опруге монтиране на класични тубуларни подцијевни магацин пушке “Ауто 5”, тим су на пушци “Козми” мање и димензије поткундака, за разлику од стандардних полуаутоматских сачмарица. Ово рјешење омогућава боље инстинктивно нишањење јер је оса цијеви “Цосмија”, захваљујући малом пречнику повратне опруге и њеног кућишта, позиционирана ниско у руци стријелца и није уздигнута као на полуаутоматској сачмарици “Браунинг Ауто 5”.

Друга предност пушке “козми” над пушком “браунинг ауто 5” је тубуларни магацин у кундаку чиме се, како је речено, не нарушавају тежиште и баланс оружја приликом гађања. Отвор тубуларног магацина и цијев се код “козмија” налазе у једној линији. Систему повратне опруге придодат је нарочити снажни амортизер који обезбјеђује стабилан и уједначен рад оружја анулирајући непожељне ефекте аутоматског циклуса затварача. 

“Козми” се након преламања пуни уметањем патрона уназад, кроз баскулу, у тубуларни магацин смјештен у унутрашњости кундака. Пражњење тубуларног магацина у кундаку при пуцању има мањи утицај на баланс и стријелац ту промјену неће ни осјетити, што није случај код петометке “Ауто 5” са подцијевним тубуларним магацином. Капацитет тубуларног магацина у кундаку је 7 или 8 патрона, у зависности од калибра, а могуће је поставити и граничник, у сагласју са позитивним законима држава. 

Сандук оружја састоји се из два дијела: доњег склопа (условно речено баскуле на којој се налази “Вестли-Ричардс” полуга) са механизмом за окидање и горњег склопа, у којем је смјештен затварач.

Горњи склоп је покретан, са доњим је повезан шарком и прелама се (ротира) ангажовањем полуге. На задњем дијелу горњег склопа сандука лоцирани су кључеви за брављење. Оружје брави са три кључа на три мјеста (има горњу централну браву и двије бочне): Средњи кључ има испуст са зарезом који улази у одговарајући централни жлијеб на доњем непокретном дијелу сандука а ту су и два бочна симетрична испуста, са прорезом при дну. Приликом затварања пушке и ова два бочна испуста улазе у одговарајуће отворе у доњем склопу сандука сандуку (баскули) и обострано се браве помичним клином.

Затварач се креће по шинама унутар горњег (помичног) склопа сандука. Овдје не постоји вањска (видљива) ручица затварача. Пушку ћемо ради пуњења отворити полугом, напунити патронама постављајући их у тубуларни магацин смјештен у кундаку. Затим, једну патрону постављамо директно у цијев. Да бисмо то обавили потребно је затварач повући уназад а за ту сврху предвиђена је преклопна ручица затварача, која је смјештена са његове доње стране и видљива је тек када се пушка отвори. Ангажовањем ове ручице затварач гурамо у предњи положај. Затим ручно запињемо ударач притиском на нарезану површину. Ударач је смјештен са лијеве унутрашње стране доњег склопа сандука а ударна игла пролази косо кроз затварач. Сада је пушка напуњена и пошто је затворимо и забравимо спремна је за гађање.

Кочење се врши повлачењем у назад полуге мануелне кочнице, смјештене на врату кундака иза полуге за преламање, при чему се указује слово “С”. Враћањем полуге у предњи положај откочићемо оружје.

Након што су све патроне испуцане затварач остаје у задњем положају. Сада је могуће уметнути патрону директно у цијев, без преламања пушке. Затварач ћемо у предњи положај довести притиском на дугме које га аутоматски отпушта. То дугме смјештено је са лијеве стране доњег склопа сандука.  Повратна опруга је прилично јака и прсте треба држати што даље од отвора за избацивање чаура кад дугметом отпуштамо затварач. Видљиви дио тубуларног магацина на себи има избушене контролне отворе.

Ако желимо имати пун тубуларни магацин али не и метак у цијеви, због безбједности, пушку је могуће накнадно репетирати обухватањем цијеви и њеним гурањем уназад. Тиме ручно обављамо циклус који се приликом гађања обавља аутоматски (дуги трзај цијеви).

Дуги трзај цијеви

Полуаутоматски рад (циклус) обезбијеђен је примјеном система дугог трзаја цијеви, врло слично Браунинговој сачмарици “Ауто-5”.  У забрављеном положају затварач брави директно за продужетак цијеви једном узглобљеном, закошеном, уздужном полугом. Та полуга налази се са горње стране затварача а њен зуб улази у четвртасти отвор на продужетку цијеви. Цијев и затварач приликом опаљења метка крећу се спојени уназад, до краја пута, да би по заустављању зуб полуге за брављење са горње стране затварача изашао из свог отвора на продужетку цијеви.

Затварач је сада одбрављен, празна чаура извучена из лежишта метка и избачена кроз отвор, ударач је запет а цијев се под притиском опруге враћа напријед. Сада ће затварач у повратку закачити патрону са доносача испред отвора тубуларног магацина и убацити је у цијев. У овом тренутку метак је у цијеви а ударач запет и до опаљења ће доћи поновним повлачењем обарача. Да би цијев приликом опаљења несметано саобраћала унутар сандука, вентилирајућа шина је измјештена напријед (за одређену дужину). Већина аутора наводи како затварач предметне пушке нема ручицу, што није тачно. Тачно је да код Космија не постоји екстерна ручица нити прорез за њено кретање на сандуку. Али, како је већ речено, са доње стране затварача налази се преклопна ручица затварача којој можемо приступити тек када се пушка преломи. Ручица затварача је у преклопљеном положају обезбијеђена опругом и утопљена у контуру затварача, дакле не смета при његовом саобраћању. Та ручица омогућава ручно отварање односно затварање затварача и постављање патроне руком – директно у цијев.

Цијеви на “цосмију” су израђене интегрално са продужетком, бушењем из пуног блока чувеног аустријског Белер антинит челика или мартензитно стареног челика. Лако се демонтирају а према жељи купца могуће је добити фиксне или демонтажне чокове. 

Кундаци

Кундаци се израђују у двије основне форме – са пиштољским рукохватом и у енглеском, виткијем и елегантнијем стилу. Сваки појединачни кундак се израђује ручно и прилагођава карактеристикама купца. Који год да изаберете, знајте да је израђен искључиво од кавкаске ораховине, биране од коријена, вртложне структуре, одлежане и сушене по тајним рецептурама а готов кундак финиширан је дуготрајним процесом уљења и полирања.

Екслузивност, квалитет и луксуз

Све на овом оружју одише љепотом, елеганцијом, екслузивношћу, квалитетом и прецизношћу –  метални дијелови исполирани су као огледало а ораховина финиширана попут виолине.  У понуди су три основна модела у калибрима 12, 16, 20, 28 и 410 (36): челични, од титанијумске легуре и још један, суперлагани титанијумски модел који је фирма развијала 20 година. Тај модел, назван Суперлеггеро Титаниум, у калибру 12 има масу испод 3 килограма и за 700 грама је лакши од основног челичног модела. Упркос томе, савршено избалансирани систем полуаутоматског рада омогућава овом оружју да има благ трзај. Три су и цјеновна разреда: Делуџе Стандард, Еџтра Делуџе анд Престиге верзије. Примјера ради, цијена појединих верзија, које се израђују по наруџби, стаје и неколико десетина хиљада евра. Мајстори гравери могу урадити све што купац пожели.

Сачмарице “Козми” могу да се расклопе ради транспорта на неколико основних елемената. Дрвени поткундак одваја се помоћу утврђивача на који је монтирана пређица за ремен. Након тога, одвајају се цијев, горњи дио сандука и баскула то јест доњи дио сандука са кундаком. Пушка се наравно испоручује у луксузном, кожом пресвученом коферу а предвиђене су и посебне кожне футроле. 

Фирма је недавно увела и полуаутоматски карабин на истом принципу назван Цосми Ригато. На први поглед, карабин се разликује од сачмарице само по дебљини цијеви. Међутим, карабин је ограничен у погледу избора калибара и израђује се само у два: 45-70 Гов. и 444 Марлин (ова муниција не прави проблеме у тубуларним магацинима због затупастог врха зрна који неће активирати иницијалну капислу јер су меци, разумије се, смјештени један иза другог). 

Закључак

Полуаутоматска сачмарица “Козми” славу најбоље на свијету је стекла захваљујући елегантној линији, инвентивним техничким рјешењима уз бескомпромисни квалитет израде и поузданост. “Козми” је до перфекције доведен спој естетике и функционалности који омогућава инстинктивно нишањење уз одличну контролу трзаја. Сви примјерци израђени су да трају генерацијама и постану породично насљедство. Зато и не чуди што је ова сачмарица постала престижна, засебна класа и обавезан дио колекције богатих и славних: индустријалаца, генерала, спортиста, глумаца и прије свих – државника. Зна се да је Јосип Броз Тито у колекцији имао двије, а Бенито Мусолини ко зна колико…

Драшко Драгосављевић