За Рајка Видаковића може се рећи да је жива легенда ловаца у Шековићима и регији Бирач. Он је сада једини живи ловац који је, прије 60 година, са двадесетак љубитеља лова и природе, учествовао у формирању Ловачког удружења „Бишина” из Шековића, које ове године обиљежава велики јубилеј.
У његовом дому, у Улици Јосипа Ковачевића број 7, затичемо га у кругу своје породице, супруге Јелене, сина Зорана и снаје Јоке. У дворишту пуном цвијећа, за столом, уз свој омиљени лист „Политику”, најчешће проводи вријеме.
Приче о лову, каже, увијек буде посебне емоције.
-Свих шест деценија живим са овим нашим удружењем, мојим драгима пријатељима ловцима – прича Видаковић, који је недавно прославио 90. рођендан. И данас, на прагу десете деценије, је виталан, здравље га добро служи за, како каже, бреме година које носи.
У свом ловачком удружењу још увијек је активан. Посљедње четири године, као најстарији ловац, обавља дужност предсједника Скупштине ЛУ „Бишина”. Управо је средином септембра предсједавао сједницом на којој су сумирани резултати једногодишњег рада ловачког удружења.
-Имамо ми данас добро удружење, једно од бољих у Републици Српској. Много тога се урадило у протеклих шест деценија на што, у години јубилеја, треба сви да будемо поносни – казује стари ловац.
Чика Рајко је помно биљежио историју лова у овој варошици на сјевероистоку Републике Српске. Сјећа се скоро сваког датума и догађаја, који су обиљежили рад овдашње ловачке организације. Каже, да је традиција лова у Шековићима и Бирчу била позната у читавој бившој БиХ и Југославији.
-На подручју среза Тузла, посебним рјешењем 1956. године, формирано је 69 ловишта. За свако је био утврђен катастар и бонитет дивљачи. На подручју општине Шековићи била су ловишта Брајинци, Бишина и Бачковац. У августу 1960. године одржана је Оснивачка скупштина ловачког друштва „Бишина”, а већ 9. јануара наредне године одобрава се рад друштва у Шековићима као друштвене организације – сјећа се Видаковић, помињући имена неких од оснивача друштва. Поред њега, у тој првој групи љубитеља лова и природе, били су и Бранко Шарчевић, Веско Кнежевић, Нико Поповић, Никола Радић…
Видаковић посједује богату документацију ЛУ „Бишина”. Показује нам ловно -привредне основе које су рађене у периоду од 1970. до 1989. године, када је, рецимо, крајем 1987. године ловачко друштво бројало 187 чланова, односно сваки 56 становник општине Шековићи је био ловац.
Током дуге ловачке каријере, Видаковић је својим активностима несумњиво обиљежио рад ловачке организације у Шековићима. Био је предсједник друштва, члан Скупштине и Управног одбора, секретар ловачког друштва у више мандата. Овдашње ловце представљао је и у органима бившег Ловачког савеза БиХ, те у више мандата био је члан Скупштине Ловачког савеза Републике Српске.
-Обзиром да је посао којим сам се бавио професионално био одговоран и захтјеван, углавном на руководним функцијама, у слободно вријеме, радо сам боравио у природи. У лов се превасходно одлазило због дружења, гдје бих, у благодетима природе, уживао у цвркуту птица и одмарао душу са пријатељима – прича Рајко.
И наставља:
-У мом окружењу били су не само добри људи, већ савршени другови и ловци, увијек спремни за ловачка дружења у предивним предјелима. Данас, многи ловци, како млађи тако и они нешто времешнији не схватају или пак то не желе да схвате да лов има једну другу димензију која заузима примат над одстрелом. Истина је да се ловац и дивљач надмудрују, па ко побиједи, али дружења су ипак нешто што се памти.
Највише је волио лов на дивљу свињу, зато што је она и штеточина. Лов на ту дивљач је, каже, атракција.
-Дивља свиња је велики мајстор, зна да се склони и сакрије од ловаца. Настојао сам да имам добре ловачке керове, углавном истријанере, који су ми били „десна рука”, али и кућни љубимци – казује Видаковић.
Доајен ловства у Шековићима и регији Бирач у пензији је више од три деценије. Своје богато искуство и пасионирану љубав према лову, природи и дружењу годинама преноси на млађе генерације.
-Млађи ловци ме поштују, увијек им говорим да треба да развијају другарство и љубав према природи и дивљачи, њеној заштити. Морамо да сачувамо дивљач и наша ловишта која симболизују Бишинску висораван – поручује Рајко Видаковић, најстарији ловац у Шековићима и регији Бирач.
Богата каријера
Богата животна и радна каријера везана је за име Рајка Видаковића. Обављао је најзначајније функције у извршној и законодавној власти у Шековићима, дугогодишњи директор појединих предузећа у овој општини и сусједној Власеници. Учесник је два рата и резервни војни старјешина са чином мајора. Градио је пруге Шамац-Сарајево, Брчко-Бановићи, Ступари-Кладањ, Зворник-Тузла, учествовао у изградњи Новог Београда, Ауто пута „Братство-јединство”, „Азотаре” у Витковићима код Горажда…
На седам радних акција, у некадашњој Југославији, освојио је ударничке значке и друга акцијашка знамења. Међу одликовањима и признањима, запажено мјесто заузима и Медаља заслуга за народ, Орден рада са сребрним вијенцом, Плакета СО Власеница, бројне похвале и захвалнице, међу којима су и признања матичног удружења „Бишина” и Ловачког савеза Републике Српске.
Понос свог удружења
Предсједник ЛУ „Бишина” Петар Влачић каже да су шековачки ловци поносни на чика Рајка и његов допринос у раду ловачког удружења.
-Велика је част за наше удружење што имамо оваквог човјека. Он је у правом смислу ријечи „ловачка икона” у Шековићима. Много нам значи његово знање и богато искуство, јер можемо много тога да научимо. Често се консултујемо, волимо да чујемо његове савјете и као знак поштовања према нашем најстаријем ловцу, Видаковићу смо повјерили мандат предсједника Скупштине нашег ловачког удружења, који он веома успјешно обавља – истиче Влачић, додајући да ће, у сарадњи са колегама из регије Бирач, покренути иницијативу да се ловачкој легенди из Шековића додијели и највише признање Ловачког савеза Републике Српске.
Дан почиње са „Политиком”
Више од шест деценија Видаковић се дружи са „Политиком”. Практично, сваки дан му почиње са овим дневним листом.
-Док сам био млад почео сам да читам „Политику”. То је мој омиљени лист на кога сам навикао, са којим се будим и без кога не могу да заспим – казује овај правник и својевремено истакнути друштвено-политички радник, који је двије деценије био секретар Скуштине општине Власеница, али и успјешни директор појединих предузећа у двије сусједне општине, Шековићима и Власеници.
Братимљење са ловцима из Голубинаца
Средином седамдесетих година, када је Рајко Видаковић био предсједник ловачког друштва „Бишина”, ловци из Шековића побратимили су се са ловачким друштвом из Голубинаца код Старе Пазове.
-У то вријеме општина Шековићи имала је добру сарадњу са Голубинцима. На свечаности, уприличеној поводом отварања новог дома у Голубинцима, тадашњи руководиоци општине Шековићи потписали су Повељу о братимљењу са Голубинцима. Добре односе између двије средине слиједили су и ловци наших ловачких друштава – прича Видаковић.
Мишо Лазаревић
Be the first to comment