
ШИПОВО – У ловачком дому на Бујадници у Шипову, у петак 04.07.2025. године је одржан радни састанак – едукација поводом штета које медвјед прави гуљењем коре на стаблима јеле у неколико одјела ПЈ „Горњи Јањ“, РЈ „Љуша“.
Едукацију је водио мр Горан Зубић, начелник службе за ловство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, а присутни су били представници Јавног предузећа шумарства, ШГ „Горица“ Шипово и ЛУ „Тетријеб“ Шипово.
Повод едукацији су штете које медвједи већ неколико година праве на стаблима јеле, и то најчешће на најкваллитетнијим, тако што гуле кору стабала након чега се она суше, а дрвна маса значајно губи на квалитету. Ако се на вријеме не реагује долази до појаве поткорњака чиме се угрожава здравље цјелокупне шуме. Досадашња штета се процјењује на око 200.000 КМ (око 1.000 m3). Ова појава представља и ризик за оближњи прашумски резерват „Јањ“ који се налази на УНЕСКО-вој листи свјетске природне баштине под Ia степеном заштите.
Током предавања презентован је просторни и временски оквир појаве ових штета, њихов обим као и потенцијалне опасности које оне могу да произведу у будућности. Иако се не може са сигурношћу утвдити разлог гулења стабала, претпоставке су да су узроци ове појаве: потребе за минералним материјама и угљеним хидратима, повећана бројност медвједа, научено понашање и обиљежавање територије. Презентовани су и резултати истраживања, искуства и примјењење мјере из европских земаља и Сјеверне Америке.
Могуће мјере за смањење штета се могу подијелити у неколико група: мониторинг, додатна исхрана, одбијање разним репелентима и као крајња мјера вандредни одстрел.
На крају као закључак су дате опште препоруке:
- Не ослањати се на једну мјеру – најбоље резултате даје комбинација мониторинга, прихране и репелената
- Правовремена примјена мјера – прије интезивних активности медвједа, одмах почетком марта
- Ротација репелената ради избјегавања навикавања медвједа на њих
- Обучити теренско особље
- Израдити карте ризичних подручја на основу теренског увида и снимака камера
- У зони честог гулeња – размислити о постављању физичке заштите (електро пастир и пластични омотачи)
- Обавезно пратити стање и правити извјештаје (припремити формулар: гдје, када, колико?)
- Ангажовање научних и стручних институција у циљу додатних истраживања.
- Ванредни одстрел као мјера предвиђена Законом о ловству, иако вјероватно најлакша за провести, али јој треба приступити крајње опрезно, уз провођење осталих мјера.
Be the first to comment