БАЊАЛУКА – Шумарски факултет Универзитета у Бањалуци, уз подршку ресорног Министарства и Ловачког савеза Републике Српске започео је активности на међународном научном пројекту под називом „Генетичка адаптација код типова дивокозе на климатске промјене и губитак станишта – студија случаја угрожене подврсте балканска дивокоза“.
У пројекат су укључене и Србија и Словенија, а основни циљ јесте добијање одговора на питања каква је отпорност врста на промјене животне средине, те који су то фактори који утичу на способност популација да се прилагоде и опстану.
Сходно наведеном, у Бањој Луци, у просторијама Шумарског факултета је 1.јуна 2024.године одржана презентација пројекта, на којој су присуствовали представници ресорног Министарства, Ловачког савеза Републике Српске, ЈПШ Шуме Републике Српске, Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа, као и други бројни гости.
Драган Гачић професор из области ловства, Универзитета у Бањалуци и Универзитета у Београду, који је и на челу пројектног тима, истакао је у току презентације пројекта да ова истраживања треба да дају информације о томе које су то генетске разлике између балканске и алпске дивокозе и имамо један дио територије који се налази на подручју Велебита, где долази до укрштања тих подврста. То ће бити задатак, да видимо које то генетске особине оне посједују и које су најадекватније за ове промјене климе.
Поред професора Гачића, врло корисне информације и искуства газдовања дивокозом у Словенији је у својој презентацији изнио и Проф. Др Воштјан Покорни, са факултета заштиту животне средине из Велења.
Војислав Дукић декан Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци иситче да је дивокоза врло значајна аутохтона врста крупне дивљачи у Републици Српској чија су станишта и популација у прошлости били угрожени бројним штетним факторима.
– Данас, климатске промјене и активност човјека, као што је фрагментација станишта и лов, драматично утичу на популацију – каже Дукић.
Њена бројност у Републици Српској, додаје Горан Зубић начелник Одјељења за ловство, министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске се процјењује негдје око 1.500 једински, с тим да капацитети су за готово дупло већи, односно, постоји могућност да се њена бројност повећа чак два пута и више из тог разлога биће јако значајно да утврдимо како да јој помогнемо, који су то фактори који је угрожавају – каже Зубић.
Пројекат траје годину дана, а за њега је издвојено 50.000 евра. Највиша бројност ове врсте у Српској је у посебном ловишту Зеленгора, којим газдује Национални парк Сутјеска.
Be the first to comment