Змије: Важна карика екосистема

У природи све функционише у складу са животним циклусом који је уравнотежаван током вијекова. Свака јединка је веома важна, јер представља карику у ланцу исхране других врста. Змије заузимају значајну улогу у овом систему.

Модерни човјек, који је најчешће отуђен од природе, тешко може да схвати законитости екосистема, те често негативно утиче на њега. На примјер, сусрет човјека и змије у природи најчешће се завршава убијањем ове веома корисне животиње.

 Улога змија у природи и користи за човјека

Змије прије свега имају велику улогу у контроли бројног стања глодара и инсеката. Мишеви и скакавци, који уништавају житна поља и могу преносити заразе, представљају главни извор хране за ове рептиле.

Поред заштите усјева, змије имају улогу у превенцији ширења опасних болести. На њиховом менију налазе се пацови, бубашвабе и крпељи.

На крају, змијски отров и пљувачни ензими ових гмизаваца користе се за производњу лијекова који могу помоћи у третману низа болести код човјека. То су прије свега: срчани удари, васкуларни поремећаји, астма, бол и многи други здравствени проблеми, укључујући канцер.

 Страх од змија

Ипак, страх који изазива појава змије у човјековом окружењу је веома јак и интензиван. За разлику од других дијелова Свијета, клима и природа у Републици Српској су умјерене и пријатне за живот људи. Број поврјеђених и настрадалих лица од напада дивљих животиња мјери се у промилима. Ипак, уједи змија су стална тема и о њима се разговара са огромним страхом. Разне приче, почев од библијских преко митолошких, круже међу људима стварајући од змија најстрашнија створења нашег поднебља.

Иако је већина змија у нашој земљи безопасна, многи људи због незнања доживљавају напад панике уколико угледају змију. Резултат је обично неоправдано убијена животиња, каже Соња Николић, из Српског херпетолошког друштва “Милутин Радовановић“.

Она за Ловачке новине ЛСРС објашњава поступак приликом сусрета са змијом и  наводи да је прије свега, потребно остати миран и не паничити. Не трба правити правити нагле и брзе покрете. Ниједна змија неће напасти без разлога. Затим, било би добро уочити облике и боје на змији у циљу закључивања да ли се ради о отровној или неотровној врсти. Уколико се змија нађе на путу, на правцу кретања човјека и уколико нисмо у могућности да је заобиђемо, потребно је само ударити ногом или штапом о земљу. Вибрације које се направе том приликом, пренијеће се до змије која ће се склонити са пута. Змије се углавном труде да избјегну сваки контакт са човјеком и побјегну чим им се приближимо.

Начини како да држите змије изван вашег животног простора

Што се тиче метода за сузбијање змија, Соња каже да употреба хемикалија најчешће  не даје резултате, а уз то штетне су по здравље људи и околину.

– Колико ми је познато, не постоји безбједан начин одбијања змија из ловачке колибе и сличних објеката. Ипак, уколико знамо животне навике ових гмизаваца, можемо се у великој мјери заштитити од њихове посјете. Односно, умјесто да тражимо шта змије одбија, потребно је знати шта их привлачи и покушати то уклонити, наводи она.

Соња објашњава да је свакодневни живот змије врло једноставан и да укључује: терморегулацију (сунчање или склањање од превелике топлоте), потрага за храном, одмор и у прољећном периоду репродукцију. Највјероватнији разлог зашто ће змија посјетити наше окружење јесте то што постоји извор хране и/или мјеста за скривање где може да се одмара.

Избјегавајте да остављате изложену храну која може привући глодаре (мишеви, пацови, итд.) и велике инсекте (цврчци, скакавци, стоноге итд.) којима се змије хране. То су прије свега: орашасто воће, воће, поврће, али и храна уопште. Вода и било каква друга пиће такође привлаче глодаре и инсекте.

Посебно истиче да је потребно санирати све пукотине и рупе на објектима у којима човјек намјерава да борави. Инсекти и ситни глодари проналазе скровиште у ријетко коришћеним објектима. У непосредној близини кућа треба избјегавати садњу воћа и дрвећа чије плодове у исхрани користе ситни сисари, тј. глодари.  Такође, могу се користити репеленти против глодара и инсеката, али уколико нађемо оне који су еколошки, нетоксични, већ природни производи. Отрове треба избјегавати у сваком случају.

Змије траже сигурно место за скривање и одмор, посебно након што се нахране. Током топлих дјелова дана и године треба им простор гдје се могу склонити од врућине, а зими траже сува мјеста за тзв. зимски сан. У оба случаја одговарају им и стари, шупљикави зидови, те шупљине у стјењу и између корјења дрвећа. С тим у вези, потребно је очистити башту и окућницу од великог камења и гомила дрвета, као и свих предмета са рупама и пукотинама погодним за скривање. Редовно кошење траве је обавезна процедура у заштити од гмизаваца.

Соња закључује да уколико се примјене наведени савјети, створићемо окружење које је неприхватљиво за змије, због чега ће бити приморане да изаберу другу област која одговара њиховом начину живота и потребама.

 Шта да радимо ако пронађемо змију у нашем дому?

Ако нисмо у стању да разликујемо отровне од неотровних змија, прва ствар коју треба да урадите је да позовете ватрогасце. У нашој земљи, нажалост, још увијек не постоји служба која би била одговорна за овакве ситуације. Ипак, ватрогасна служба може да сарађује са неким стручњацима који долазе добровољно да би уклонили змију из куће или посједа. У Бања Луци и њеној околини фирма “Еко-бел“ врши уклањање ових гмизаваца.

Такође, у Србији постоји фирма “Зоо хигијена“, као и удружења грађана која су регистрована за уклањање змија.

Оно што би требало урадити, док не стигну стручњаци за уклањање змија, је да надгледамо змију са удаљености од најмање три метра, тако да знамо у сваком тренутку гдје се налази. Такође, можемо на њу бацити ћебе, јер је врло вероватно да ће се змија осећати безбједно испод њега и остати тамо док не стигну стручњаци. На овај начин избјегавамо могућност да се ушуња у нека тешко доступна и недоступна мјеста у кући.

Ни у ком случају не треба покушавати убити змију, јер је врло вјероватно да ће постати агресивна и ујести вас у напорима да се одбрани и спаси.

Наше змије

 На нашем простору постоји тринаест врста змија. Од овог броја три врсте спадају у отровнице, и то поскок, шарка и планински шарган. Отровнице се од неотровних врста разликују по карактеристичној цик-цак шари дуж тијела. Наша најкрупнија отровна змија је поскок и лако је препознатљива по “рогу“ на врху њушке. Како новија истраживања показују, и отров шарке са наших простора снажан је и може проузроковати проблеме. Шарган је најситнија и најрјеђа наша отровница са најслабијим отровом. Храни се претежно крупним зрикавцима. Смртност услед уједа отровних змија на читавом подручју бивше
Југославије изузетно је ниска, као и у другим дјеловима Европе које настањују наведене врсте.

Много већа је вјероватноћа да човјека уједе пчела, оса или стршљен, чији отров може бити фаталан, него отровна змија. У том смислу основа за паничан страх од змија нема. Стога је неопходно посветити већу пажњу едукацији дјеце у школама, али и одраслих људи. Дјецу не треба застрашивати змијама, јер оне нису ништа више опасне од других животиња.

Закон о заштити природе Србије кроз одштетни цјеновник за строго заштићене врсте као што су смукови предвиђа казне од 40.000 до 50.000 динара (од око 660 КМ до око 830 КМ), односно за шарку и шаргана 100.000 динара (око 1660 КМ), за активности које угрожавају ове животиње. Поскок спада у заштићене врсте и одштета за његово убијање кошта 14.400 динара (око 240 КМ).

Горан Шукало, доцент на Природно-математичком факултету, Универзитета у Бања Луци, за Ловачке новине каже да одштетни цјеновник за угрожене животињске врсте у Републици Српској није јасно дефинисан. Он се нада да ће се након усвајања Уредбе о заштићеним и строго заштићеним врстама, чија је израда у току, кренути у измјене и допуне Закона о  заштити природе, те да ће наша Република дефинисати и одштетни цјеновник којим ће између осталог бити заштићене и змије.

Више информација о змијама можете пронаћи на сајту Српског херпетолошког друштва “Милутин Радовановић“.

МП