Најуниверзалнији карабински метак

Пише: Драшко Драгосављевић

Крајем 19. и почетком 20. вијека више европских држава и Велика Британија били су заузети проширењем својих утицајних сфера широм свијета. Ниједан континент није био изложен овој експанзији више од Африке. Холанђани су били присутни у Јужној Африци, Португалци у Мозамбику, Белгијанци у Заиру, Енглези у Кенији и Родезији, Французи у Централноафричкој Републици, а Нијемци у Намибији и Танзанији.

Британци су производили пушке у тешким калибрима, као и муницију за њих, прилагођене и намијењене лову на најтежу и најопаснију дивљач Црног континента. Авај, иако су такве пушке у моћним калибрима биле прецизне и веома квалитетне, исто тако су биле и прилично скупе, те су умногоме превазилазиле опсег буџета просјечног енглеског фармера/колонисте. С друге стране, њемачки колонисти, у својим зонама утицаја, били су веома посвећени у жељи да од своје матичне државе добију квалитетне и ефикасне, а цијеном приступачне пушке у одговарајућем калибру погодном за одбрану од велике и опасне афричке дивљачи, али, наравно, и за њен лов.

Наиме, Њемачка је већ производила оно што ће касније постати најбоља и најмасовнија обртночепна акција на свијету – у питању су пушке и карабини система “Маузер” модел 98. Њемачки колонисти и ловци су у великом броју употребљавали баш војничке пушке “маузер” због њихове поузданости и ниске цијене, али су власти, уплашене од могућих колонијалних побуна, често забрањивале посједовање службених војних пушака и муниције. Међутим, Нијемци у то вријеме нису имали тежи калибар који би могао бити прилагођен постојећем стандардном М98 систему тако да одговори свим изазовима у лову на најтежу и најопаснију афричку дивљач.

С тим у вези, почетком 20. вијека берлински оружар по имену Ото Бок дао је себи задатак да развије управо такав метак. Године 1905. Бок представља резултате својих експеримената и тако је свјетлост дана угледао метак 9,3×62 мм – такође познат и као 9,3×62 “маузер”.

Метак је имао зрно пречника 9,3 мм спаковано у чауру без ивице дугу 62 мм. Првобитна зрна била су масе 285 грена, почетне брзине 2.150 fps. Све је то врло лијепо уклопљено у М98 обрночепну акцију стандардних димензија, а храњење и екстракција били су поуздани. Нешто касније биће уведена зрна масе 286 грена, а почетна брзина је повећана на око 2.400 fps. CIP је успоставио свој стандард за овај метак према којем MAP притисак износи 56,500 пси, али у модерним робустним пушкама, уколико је то заиста потребно, нема разлога да се тај притисак не може попети и до 60.000 пси, чиме се обезбјеђује почетна брзина од око 2500 fps.

Метак 9,3×62 мм је брзо постао веома популаран како у Африци тако и у Европи, а своју популарност није изгубио до данас. Чак је својевремено и велики афрички ловац Џон “Пондоро” Тејлор, англофил какав је био, имао само ријечи хвале за овај типично њемачки калибар. Тејлор у својој књизи “Афричке пушке и муниција”, свјестан да је 9,3 мм скоро идеалан метак, а дискусије међу ловцима о његовој ефикасности беспредметне, написао је, између осталог, сљедеће: “Никад нисам чуо никакве притужбе у вези са 9,3 мм. Његова пенетрација је довољна за апсолутно све.”

“Упркос свим модернијим магнум и ‘супер’ калибрима, 9,3 мм и даље остаје омиљени избор многих професионалних ловаца.”

Модерне лаборације муниције калибра 9,3×62 мм имају зрна масе од 220 до 320 грама, чија се почетна брзина креће између 2.200 и 2.650 fps. Међутим, зрно од 286 грама, које развија брзину од 2.350 fps, вјероватно је најпопуларнија смртоносна комбинација за крупне вепрове, јелене, лоса, медвједа и велике афричке антилопе попут кудуа и еланда.

Још једна предност метка 9,3×62 мм је релативно мали трзај за ову класу калибара. Иако снага трзаја зависи од лаборације метка (јаче лаборације имају и јачи трзај) и тежине пушке (тежа пушка мање трза), 9,3×62 мм генерише између 65-85% трзаја метка калибра .375 H&H. Поређења ради, то је само 20-30% више него трзај пушке калибра .30-06.

Подношљив трзај веома је битан ловцима, посебно онима који су ситније грађе или онима који су осјетљивији на трзај. Блажи трзај обично повећава вјероватноћу прецизног погађања првим метком и исто тако брже и прецизније пласирање сљедећег хица, уколико је то потребно. Као што је ловцима познато, много је важније у који дио је дивљач погођена од тога чиме је погођена, тако да је добро пласиран погодак са зрном 9,3 мм много ефикаснији него лоше пласиран са зрнима тежих калибара попут .375 или .458.

Можда се највећа предност метка 9,3х62 мм над метком .375 H&H огледа у знатно нижој цијени пушака јер 9,3×62 мм одговара стандардној дужини акције (9,3×62 мм, како је већ речено, настао је прилагођавањем стандардној дужини М98 акције). Сви већи европски произвођачи имају карабине у овом калибру (фински САКО, аустријски Steyr и чешки ЦЗ), а можда најбољи компромис између цијене и неприкосновеног квалитета нуди крагујевачко “Застава оружје” чији се легендарни “модел 70” производи наравно и у овом калибру.

Осим тога, на тржишту постоји велики избор квалитетне муниције у калибру 9,3×62 мм. Први Партизан, Лапуа, Нослер, Хорнади, Норма, Федерал, Барнс, Ремингтон, Sellierр & Bellot, те Woodleigh само су неки од произвођача који имају овај метак у свом производном програму. Осим њих, њемачка компанија муниције EWS производи врхунску муницију у овом калибру, али је она веома скупа. Сви ови произвођачи у производном програму имају више типова зрна за овај метак која покривају широк опсег дивљачи.

Треба рећи ипак како овај калибар због пада зрна није баш најподеснији за пуцање на преко 200 м, што је иначе пракса у лову на “Марка Пола”, највећег аргала на свијету, мада се и то може компензовати добром оптиком. Али, осим тих неколико изузетака, овај метак добар је за лов на огромну већину крупне дивљачи. Укратко, 9,3х62 мм је фантастичан метак који може да испуни низ улога у различитим врстама лова практично било гдје у свијету и на било коју дивљач.

Be the first to comment

Leave a Reply