У једном од претходних бројева „Ловачких новина“, представљајући полуаутоматски карабин „ARES Defense SCR „, прву праву ловачку модификацију ултрапопуларне пушке АР15, објективности и компарације ради, дотакли смо се ловачких модификација система АК47. Како је тада речено, због конструкционих карактеристика лакше је модификовати у цивилно оружје, односно прилагодити ловачкој употреби систем АК47 додавањем ловачког кундака и уклањањем војних детаља, а као типични представници оваквих модификованих полуаутоматских карабина поменути су фински „валмет М88“ (који је у вријеме настанка био апсолутни владар на тржишту у овој класи), руски карабини „саига“ и „молот вепр“ и српска ловачка модификација аутоматске пушке М77 – ЛКП96А (ловачки карабин полуаутоматски), која је развијена средином деведесетих година прошлог вијека.
ЛКП96А представљао је модификацију војничке бојне аутоматске пушке М77, што је изведено релокацијом обараче уназад, редизајнирањем полуге регулатора паљбе, уклањањем војничког рукохвата, кундака и дрвених облога те увођењем класичног ловачког једнодијелног ораховог кундака са израженим пиштољским рукохватом. Гасни цилиндар био је огољен, а у једнодијелни кундак спакован је комплетан сандук оружја. Са десне стране пушке, изнад обараче, прорезан је отвор у кундаку за кретање полуге кочнице (редизајнирана и скраћена полуга регулатора паљбе), задржани су класични механички нишани са војне основе, а са лијеве стране сандука налазила се шина за монтажу оптичког нишана. Ипак, ловачко оружје ЛКП96А није доживјело масовнију производњу и употребу.
Међутим, у току прошле деценије фабрика „Застава оружје“ је, првенствено за америчко тржиште, изнова редизајнирала поменуту војничку аутоматску бојну пушку М77, чиме је доказани, робусни и поуздани систем „калашњиков“ поново прилагодила и приближила ловцима односно цивилима који имају само ријечи хвале за ово веома квалитетно оружје модерног и атрактивног изгледа, а прихватљиве цијене. Нови крагујевачки полуаутоматски ловачки карабин има ознаку „застава М2010“, у калибру је .308 „Win“, а доноси неколико унапређења, првенствено на пољу ергономије и одлично се продаје у USA.
Почеци развоја ФАЗ (Фамилија аутоматског оружја Застава) и настанак М77
Почеци развоја фамилије ФАЗ сежу у сада већ далеку 1959. годину. Према подацима из монографије „Колевка српске индустрије: сто педесет година фабрике оружја“ (Застава оружје, Крагујевац, 2003) историчара наоружања и инжењера Бранка Богдановића, рад на развоју југословенске верзије аутоматске пушке система „калашњиков“ започет је без лиценцног права и то на основу два комада АК-47 који су на тло СФРЈ доспјели у рукама два албанска дезертера. Показало се, наиме, да та два примјерка нису довољна за израду сумпорних одливака, успјешно копирање цијелог оружја и реконструкцију техничке документације па је лично Јосип Броз Тито посредовао да једна од земаља Трећег свијета, без знања СССР-а, уступи СФРЈ довољну количину аутоматских пушака АКМ (Автомат Калашникова Модернизированный) на основу којих је тај систем успјешно копиран.
Године 1964. започет је развој верзије аутоматске пушке ознаке М64 у калибру 7,62×39 мм, која је 1967. године добила назив М67. Развој је настављен па је 1969. године на основу М67 развијена аутоматска пушка М70 која у наоружање ЈНА улази 1970. године. Застава се прилагодила и захтјевима страног тржишта па је тако, поред читавог низа модела аутоматских пушака и аутомата настала и аутоматска бојна пушка М.1977Б1 калибра 7,62×51НАТО и њене бројне верзије. Радило се у ствари о систему М70 прилагођеном муницији 7,62 НАТО. На основу пушке М77 касније су развијене ловачко/цивилне верзије.
Први Заставин „ловачки калашњиков“
Мање је познато да је још крајем осамдесетих година прошлог вијека тим крагујевачких инжењера фабрике „Застава“ озбиљно радио на развоју нарочите ловачке модификације аутоматске бојне пушке М77. Био је то правовремен „Заставин“ одговор на фински „валмет М88“ („валмет петра“ и „хунтер“) у калибру .308 „Win“, а резултат је био необично складно па и за данашње појмове изузетно модерно оружје за које се са правом може рећи да је превазилазило финске моделе и било далеко испред свог времена. Стога заиста чуди зашто ово оружје није ушло у серијску производњу.
Укупна дужина оружја износила је 1.000 мм, а дужина цијеви 510 мм. „Заставини“ конструктори до непрепознатљивости су редизајнирали М77 и то тако што су, за разлику од финског „валмета“, чији је кундак био дводијелни, комплетан сандук поставили у елегантан једнодијелни кундак са њемачком образином типа „изражена свињска леђа“ и гуменим одбојником. Полуга регулатора паљбе претворена је у дискретно крилце кочнице са два положаја (укочено и закочено).
„Застава М2010“ (ЗАСТАВА ПАП М77 ПС)
Полуаутоматска ловачко/спортска пушка „застава М2010“ у калибру .308 „Winchester“, као и претходно описани карабин, базира се на доказаној и поузданој пушци М77. „Заставини“ конструктори и овога пута гледали су да се новим козметичким детаљима што више удаље од типично војничке естетике М77, али срце система, наравно, остало је непромијењено. Убједљиво најпоузданији и најпопуларнији принцип функционисања полуаутоматских и аутоматских пушака, генијални изум Михаила Тимофејевича Калашњикова – систем АК47 примијењен је и на новом карабину „застава М2010“.
О овом систему данас је познато углавом све, али није згорег још једном укратко описати принцип његовог функционисања. Пушке овог система имају ротациони затварач, а раде на принципу позајмице барутних гасова и то тако што се гасови кроз нарочит отвор, избушен у цијеви, усмјеравају према челу клипа који је саставни дио склопа носача затварача (тзв. клип дугог хода). Пошто се дејством ударача и ударне игле активира метак у његовом лежишту, зрно се одвоји од чауре и уреже у жљебове те започне свој пут кроз душу цијеви.
У тренутку када зрно на свом путу кроз цијев остави отвор за позајмицу иза себе, барутни гасови улазе у канал и кроз барутну комору дејствују на чело клипа, а вишак гасова бива елиминисан кроз отворе са предње стране гасног цилиндра. Гасни клип под дејством барутних гасова иде уназад против повратне опруге заједно са носачем затварача за око 8 мм док за то вријеме затварач остаје забрављен. У времену које протекне док носач затварача изврши покретање затварача и његово обрављивање (док пређе 8 мм) зрно напушта цијев, дакле у том врло кратком времену отварање затварача се одлаже, док притисак у цијеви не падне на безбједан ниво. Пошто га носач сада вуче, затварач се ротира и одбрављује извлачећи помоћу извлакача празну чауру те на свом путу уназад налеће на избацивач, чаура дном удара у њега и бива избачена.
Крећући се даље назад склоп носача затварача запиње ударач, а у повратку скида свјеж метак са оквира, убацује га у цијев и поново забрављује. До опаљења, разумије се, неће доћи све док се поново не изврши окидање, јер ловачка пушка дејствује искључиво полуаутоматски.
Оно што стријелци посебно издвајају као одлично рјешење на М2010 јесте ергономични полимерски кундак оригиналног „Заставиног“ дизајна. Наиме, кундак је тако добро ријешен и позициониран да његова образина омогућава оптималан положај главе, односно ока стријелца при употреби како механичких, тако и оптичких нишана. То је риједак квалитет на већини ловачких деривата система АК47. Удобни пиштољски рукохват је изведен интегрално са кундаком, а отвор за палац је такође одлично ергономски ријешен. Сам кундак је у „монте карло“ форми, има изражену образину са лијеве стране и опремљен је ефикасним гуменим одбојником/потковом који примјетно ублажава трзај. Идентичан кундак налази се и на новој ловачкој модификацији аутоматске пушке М70 у калибру 7,62×39мм – полуаутоматском ловачком карабину ПАП. Дрвене облоге замијењене су модерним полимерским и наглашено су спортске форме. На доњој полимерној облози налазе се удобна проширења са обје стране, чиме је побољшан хват. Сви дијелови од полимера имају пријатну зрнасто храпаву текстуру, што је још једна похвала.
Сандук је израђен од пресованог челичног лима и на задњем дијелу закошен из разлога лакше монтаже и позиционирања кундака. На сандуку је задржано стандардно дугме утврђивача поклопца сандука.
Предвиђено је да се оптички нишан за пушку утврђује уз помоћ постоља и носача оптичког нишана (нови ПАП у калибру 7,62×39 има поклопац сандука са интегралном шином што свакако није чврсто рјешење). Систем монтирања је сличан оном на пушци ПАСП М76 с тим да нови носач оптичког нишана са горње стране умјесто лежишта са стезачима има пицатиннџ шину. Постоље носача оптичког нишана смјештено је са лијеве стране сандука. На постоље је могуће поставити и друге врсте монтажа попут „арсенал СМ-13“, која је такође опремљена пицатиннџ шином. Пушка, наравно, има и стандардне механичке нишане преузете са војне основе.
Ручица затварача смјештена је, наравно, са десне стране, а са исте стране налази се и препознатљива полуга регулатора паљбе, то јест у овом случају кочница са два положаја (сафе-фире). Тијело полуге кочнице има стандардну војничку форму, али је просјечено са горње задње стране. У тај урез залази ручица затварача те је могуће затварач фиксирати у задњем отвореном положају затварача, при чему је оружје укочено.
Цијеви дужине 500 мм са 6 жљебова, десног корака увијања од 304,8мм, израђене су од висококвалитетног хром ванадијум челика методом хладног ковања (и то на аустријским GFM GmbH машинама које су инсталиране још 1959. године) чиме је обезбијеђена прецизност, дуготрајност и очувана тачност, али нису тврдо хромиране, што и није мана уколико се користи квалитетна некорозивна муниција и оружје редовно чисти и одржава. На устима цијеви навијен је и заварен заштитник уста цијеви, чиме је спријечено монтирање различитих додатака.
М2010 је опремљена регулатором протока, то јест притиска барутних гасова који је смјештен на барутној комори и има три позиције, чиме је обезбијеђен несметан рад оружја при коришћењу различитих лаборација. Ово посебно поздрављају стријелци који сами пуне муницију. Предвиђено је да се закретање регулатора у жељену позицију обавља врхом зрна, а фиксирање у изабраном положају обезбијеђено је лиснатом опругом монтираном на гасном цилиндру.
Фабрички се испоручују оквири капацитета 5 и 10 метака, али се без проблема могу користити и они капацитета 20 метака. Стандардна површинска заштита пушке је брунирање.
Пушка је прилично прецизна, што не чуди ако узмемо у обзир чињеницу да се на идентичном систему базира добро позната војничка снајперска пушка ПАСП М76 па и М91. Један амерички стријелац муницијом „Federal American Eagle“ 7,62×51мм са зрном „Open Tip Match“ од 168 грена лако је са три пута по 5 метака на 100 јарди добијао групе од једног и по инча.
Фирма „Century International Arms“ карабин „застава М2010“ у САД продаје по цијени од 649,95 долара. Онај ко жели квалитетан и поуздан полуаутоматски ловачки карабин, а истовремено је заљубљеник у војни АК47 систем, дакле жели моћни .308 „Win“ у добро познатом, необично поузданом војном паковању побољшане ергономије и модерног дизајна одлучиће се за М2010 – нова „Заставина“ модификација нуди заиста много по веома приступачној цијени.
Систем „застава М70“
Дизајниран у периоду од 1959. до 1968. године
У производњи од 1970. године
До сада произведено четири милиона јединица
„Калашњиков“
Михаил Тимофејевич Калашњиков (1919-2013) је био руски конструктор оружја, најпознатији по својој јуришној пушци АК-47, која се по њему често назива „калашњиков“ и која је једна од најпознатијих и најраширенијих пушака на свијету. Двоструки је херој социјалистичког рада и херој Руске Федерације.
Драшко Драгосављевић
Be the first to comment