Домаће мачке – катастрофа за екосистем

Домаће мачке које слободно лутају без надзора власника, представљају праву катастрофу по разноврсност животињског свијета. Ово је закључак истраживања која су спроведена у Аустралији, Новом Зеланду, САД и Француској.

Никад припитомљене мачке – одговорне за нестанак великог броја животињских врста

Доктор Тим Доерти из Центра за истраживање екологије Деакин универзитета из Аустралије саопштио је да су спроведена два одвојена истраживања у Аустралији и на Новом Зеланду. Она показују да су инвазивни предатори попут мачака и паса луталица одговорни за изумирање најмање 87 врста птица, 45 врста сисара и 10 врста рептила. Такође, угрожен је опстанак 596 других врста животиња.

Ове чињенице нису новост за биологе. Иако, мачке већи дио дана проведу спавајући и играјући се са својим власницима, током вечери оне постају предатори и истребљивачи појединих животињских врста. Мада се воде као домаће животиње, мачке у себи крију ловачки инстинкт који им није ишчезао кроз вијекове дружења са човјеком.

До истих закључака дошли су и истраживачи из Француске. Процјењује се да у овој земљи данас има преко 12 милиона мачака луталица.

Такође, у Сједињеним Америчким Државама има око 48 милиона домаћих мачака. Тврди се да свака од њих просјечно убије између четири до 18 птица и 21 малог сисара у току године.

Стерилизација или еутаназија­?

Све наведене студије препоручују мјере за смањење утицаја крвожедних кућних љубимаца на природно окружење. Групе које се брину о добробити животиња залажу се за програм ”ухвати-стерилиши-пусти”, умјесто еутаназије, тј. усмрћивања. Ова процедура подразумијева хватање луталица, њихову стерилизацију и пуштање на мјесто гдје су ухваћене.

Са друге стране, експерти који се залажу за разноврсност животињског и биљног свијета, тврде да ће програм ”ухвати-стерилиши-пусти” само додатно охрабрити власнике мачака, да када њихови љубимци постану непожељни, да их напуштају и остављају на улици или у природи. Овим би се број мачака луталица само повећавао. Све научене студије показују да је програм ”ухвати-стерилиши-пусти” веома штетан по дивље животиње.

Програм ”ухвати-стерилиши-пусти” показао се као веома неефикасан у пркси

Дивљи зечеви у градским парковима Стокхолма

Позитиван примјер је Шведска. У овој држави је држање паса и мачака уређено путем неколико правилника. Према Правилнику о добробити животиња пси и мачке морају бити под будним надзором власника, односно забрањено је њихово пуштање да слободно лутају без контроле у периоду од 1. марта до 20. августа. Током остатка године, пси и мачке се могу пуштати, али морају бити у видокругу власника, да би се спријечио негативан утицај по дивље животиње. Од овога су изузети пси који се користе за лов дивљачи. Они се користе само током сезоне лова на одређену дивљач.

Према Правилнику о држању паса и мачака, ове животиње морају посједовати документа и морају бити регистрована на једног власника. Власник мора маркирати љубимца микрочипом или тетоважом. На крају, животиња мора бити регистрована у Централни регистар. У Регистру се води евиденција о рођењу, вакцинацијама, промјени власника и смрти љубимца.

У случају кршења Правилника о добробити животиња и Правилника о држању паса и мачака, Административно тијело при министарству пољопривреде може одузети кућног љубимца, а власнику забранити држање животиња као кућних љубимаца. Уколико се намјерно и насилно прекрше наведене регулативе, власник може бити осуђен на двије године затвора. Примјеном ових регулатива у Шведским градским парковима можете видјети дивље зечеве, вјеверице и различите врсте птица, али пса и мачку луталицу никако.

МП

 

Be the first to comment

Leave a Reply