Ласерски даљиномјери су справе за прецизно одређивање даљина у природи. Њихов развој почео је послије Другог свијетског рата. Примјену су нашли у војсци, лову, стрељаштву, голф теренима, али и свим другим областима гдје је потребно прецизно одредити дистанцу до циља.
Ласерски даљиномјери су оптички уређаји у чије је кућиште ургађена ласерска диода. Притиском на дугме ова диода исијава талас невидљив за људско око. Талас који се одбије од мете бива прихваћен у пријемној јединици. На основу познате брзине свијетлости и времена, процесор у даљиномјеру израчунава даљину до циља и исписује је на окулару испод циља на који смо нишанили.
Иако је релативно лако објаснити начин рада, израда ласерских даљиномјера представља још увијек веома скуп процес. Од овог уређаја се захтјева висока прецизност, чиста слика, отпорност на влагу и друге временске утицаје, мала тежина и слично. Све ово на крају утиче на цијену ових справа.
Што се тиче уређаја који се користе у лову и стрељаштву, можемо рећи да имамо двије врсте. Први су монокуларни даљиномјери који се користе за мјерење даљина на краћим дистанцама. Њихове димензије дозвољавају лако ношење и употребу. Највише се користе за лов дивљачи са чеке уз помоћ лука и стријеле. Пошто се употребљавају једном руком, друга рука је слободна и може се користити за држање лука. Ипак, због тога су веома нестабилни за употребу на већим даљинама.
Друга врста су двогледи са ласерским даљиномјером. Овај уређај обједињује двије справе у себи. Може се са успјехом користити подједнако и као доглед и као мјерач даљине. Иако је тежи од предходно описаног, овај уређај служи за одређивање даљињине на великим дистанцама. До изражаја долази његова употреба у лову на дивокозе у крашким предјелима или срнеће дивљачи у равници гдје је веома тешко одредити тачну даљину.
О важности одређивања тачне даљине до дивљачи и избору нишанске тачке на великим даљинама не треба много дискутовати. Сваки пуцањ без тачно одређене нишанске тачке од стране стручног пратиоца води промашају или још горе рањавању дивљачи. Стога употреба ових справа у лову, посебно у коменцијалним, је од велике важности.
Грешке одређивања даљине без оптичких справа детаљно су истражене. Према војним искуствима обучени војници правили су грешке просјечно ±20%. То значи на циљу постављеном на 300 метара просјечне грешке су биле ±60 метара. На прављење грешке утичу и услови у којима се цијени даљина до циља, а то су: природа циља, терен и свијетлосни услови.
Прецизност ласерских даљиномјера је изузетна. Грешке се своде на ±0.03% до ±0.2% што превасходно зависи од осјетљивости пријемне јединице. Много чешће су грешке узроковане људском непрецизношћу приликом нишањења. Свјетлосни сноп одбијен од препреке која се налази између посматрача и циља може да узрокује умањење измјерене даљине.
За наше ловце најзанимљивији су двогледи са ласерским мјерачима даљине, а овде се налази препорука за пет таквих уређаја.
- Bushnell Fusion 1-Mile ARC
- SIG Sauer KILO 3000 BDX 10×42
- Leica 10×42 Geovid HD-B
- Swarovski 8×42 EL
- Carl Zeiss Optical Inc Victory 10X56
Неке од њих ћемо описати у наредним текстовима.
Be the first to comment