Примјена Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивљих животиња и биљака најважнији је задатак у идућој години, с обзиром на то да је Српска атрактивно ловно подручје за иностране ловце, који без примјене CITES-а не могу изнијети трофеје из БиХ.
Рекао је то у интервјуу за “Ловачке новине” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић, подсјетивши да је та конвенција на нивоу БиХ усвојена још 2008. године.
– Политички разлози коче примјену конвенције, јер је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ прописало да само ниво БиХ издаје дозволу, а Република Српска сматра да и ентитетска министарства или нека тијела које би овластили може да издаје CITES дозволе. Радимо на усаглашавању тих прописа јер није у реду да ловни туризам трпи због немогућности договора. Надамо се да ћемо наћи компромис како би ловци који долазе из богатих земаља уживали у нашим ловиштима и били у могућности да трофеје које прикупе изнесу из земље – истакао је Пашалић.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Како оцјењујете досадашњу сарадњу са Ловачким савезом РС?
ПАШАЛИЋ: Сарадња са Ловачким савезом је све боља. Ловачки савез је једна од најбоље уређених невладиних организација у Српској, па чак и у БиХ. Ова организација броји око 25.000 чланова, нико се не ишчлањује, а оно што је посебно важно јесте да има све више младих људи.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Који су конкретни пројекти реализовани са Ловачким савезом у овој години и колико је новца уложено?
ПАШАЛИЋ: Ловство у Српској је уређена област и одредбе Закона о ловству спроводе се у потпуности. Након што је Влада РС установила ловишта по намјени 2015. године и након што је 2016. године министарство уговором дало корисницима ловишта на десетогодишњи период, стекли су се услови за стручно и кадровско јачање корисника ловишта, као и за улагања у ловишта, прије свега ради заштите дивљачи и ловишта. И ове године смо издвојили око пола милиона марака за ловство. Та средства утрошена су за изградњу ловно-узгојних и ловно-техничких објеката у ловиштима, као што су хранилишта за дивљач, високе чеке и слично, затим набавку опреме и средстава за заштиту дивљачи, гдје бих истакао камере за надзор ловишта које су постављене на терену, потом насељавање и уношење дивљачи, прије свега врста чија бројност у неким ловиштима стагнира и опада, као што је то случај са дивљим зецом, јаребицом и фазаном, као и за унапређење ловне категорије, подизање узгајалишта дивљачи и развој ловног туризма. Осим тога, набављене су и плашилице, као и системи за заштиту усјева пољопривредника. Министарство је организовало и спровело полагање ловочуварског испита с циљем стручног усавршавања и додатне обуке ловочувара који је службено лице, запослено код корисника ловишта, у радном односу на неодређено вријеме. У сарадњи са министарством, Ловачки савез је ове године успјешно организовао и полагање испита за оцјењиваче ловачких трофеја, на којем су кандидати показали велику заинтересованост и добар ниво знања.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: У чему се огледају ефекти тих улагања?
ПАШАЛИЋ: Захваљујући свим мјерама и активностима које су до сада спровели Влада РС и министарство, нема нејасноћа у вези са границама ловишта, што је суштински темељ, а што је раније био озбиљан проблем. Повећана је бројност и квалитет дивљачи захваљујући реализованим пројектима за узгој и заштиту дивљачи, односно хранилиштима, појилиштима, солилиштима и другим објектима које су ловци изградили у ловишту. Постављање камера показало се као веома ефикасна мјера у спречавању и санкционисању криволова.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Сусједна Србија се сусрела са афричком кугом свиња, шта је министарство предузело да не дође до појаве болести на нашем простору?
ПАШАЛИЋ: Основна мјера у превенцији афричке куге је мониторинг. Још од фебруара ове године у Српској се спроводи мониторинг присуства вируса афричке куге свиња у популацији дивљих свиња јер су оне резервоар и преносилац те болести. Ријеч је о опасној болести за коју тренутно нема ни вакцине ни лијека. Болест се у августу појавила у Србији. Ми смо захваљујући мјерама везаним не само за ловство, већ и за домаће свињогојство, успјели да сачувамо наш терен и могу да кажем да до сада није забиљежен ниједан случај афричке куге свиња. Од сваке одстријељене дивље свиње смо узимали узорке на терену и контролисали на присуство вируса. Иако дивља свиња веома ријетко има директан контакт са домаћом свињом, болест могу да пренесу ловци, возила, предмети који доспију на терен. Узимали смо узорке и угинулих јединки које су ловци проналазили и, на срећу, до сада нисмо имали ниједан позитиван узорак. Тешко је у потпуности исконтролисати кретање дивљачи када знамо да дивље свиње препливавају Саву долазе и из Србије и Хрватске, тако да и даље постоји ризик и опасност од појаве болести. Обучили смо и ловце и ветеринаре да знају које узорке ткива треба да узимају за анализу. И у домаћој популацији, чим се појаве одређене промјене код животиња, као што су температура, или промјена боје коже, узима се крв живих свиња и шаље на анализу. Обрађено је више од 2.000 узорака до сада у Ветеринарском институту “Др Васо Бутозан” и сви су негативни.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Шта је са развојем комерцијалног лова, који би могао бити велика развојна шанса Српске?
ПАШАЛИЋ: Лов је значајан потенцијал не само за кориснике ловишта већ и за туризам и развој туристичке понуде. Свака јединка дивљачи коју ловац одстријели је директан приход кориснику ловишта, а који се потом улаже у прихрањивање, заштиту и узгој дивљачи. Циљ нам је да унаприједимо комерцијални лов јер се од њега може остварити добар приход. Постоји велика заинтересованост иностраних ловаца за комерцијални лов, посебно појединих врста дивљачи, као што су дивокоза, вук и медвјед. Лов на ове врсте за ловца је веома атрактиван и изазован. Комерцијални лов се организује не само у привредним ловиштима, већ и у ловиштима чији су корисници ловачка удружења.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Из којих земаља је највише заинтересованих ловаца и за коју врсту дивљачи?
ПАШАЛИЋ: Доста је заинтересованих ловаца из Италије, који код нас лове пернату дивљач, а било је и доста захтјева из Бугарске, Србије, односно из земаља у којима нема крупне дивљачи као код нас, примјера ради медвједа. Недавно смо имали једну групу из Хрватске која је ловила дивокозу на Тјентишту. У зависности од тога шта недостаје у некој земљи, ловци из тих крајева желе ту врсту дивљачи да лове код нас. Наша ловишта су богата медвједом, вуковима, пернатом дивљачи, као и дивокозама, гдје само у Националном парку “Сутјеска” тренутно има више од 1.000 дивокоза, што је огроман фонд на којем нам комшије завиде. Иначе, сав одобрени годишњи одстрел јединки дивокозе се реализује.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Српска је формирала и интервентни тим за успављивање дивљачи, је ли се до сада показало да је тај потез био оправдан?
ПАШАЛИЋ: Бројност дивљачи се повећава, долазе у контакт са домаћинствима и не желимо да их убијамо већ да их безбједно уклонимо, због чега је министарство именовало Интервентни тим за рјешавање нежељених ситуација и збрињавање крупних звијери у Српској и донијело протокол за поступање тог тима. Министарство је финансирало обуку за чланове Интервентног тима, подржало набавку пушке за успављивање и друге опреме потребне за рад тима. Недавно смо имали ситуацију у Кнежеву гдје су криволовци поставили замку у коју се ухватио медвјед. За неколико сати опрема је стигла из Бијељине у Кнежево, медвјед је успаван, а потом измјештен у своје природно станиште. И на том примјеру се показало да су оснивање тима и куповина опреме имали пуни смисао.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Какви су планови у области ловства у идућој години?
ПАШАЛИЋ: Најважнија тема нам је примјена CITES-а. Осим тога, радићемо и на постизању капацитета основних врста дивљачи у ловишту и побољшању трофејне вриједности. Планирамо развој информационог система у области ловства због квалитетнијег праћења надзора ловишта и дивљачи. Дивљач је добро од општег интереса и ужива посебну бригу и заштиту Републике Српске и то је наша законска обавеза. Циљ нам је и обезбјеђење функционалности ловишта и подизање њихове ефикасности.
Ловци нису бирачко тијело
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Како коментаришете проблеме у Ловачком удружењу “Узломац” из Котор Вароша?
ПАШАЛИЋ: Гдје год имамо двије наоружане групе људи које се свађају, министарство ће да забрани лов. У томе смо искључиви и не желимо да попустимо јер постоји велики ризик и наша одлука је да тамо гдје људи не могу да се договоре, неће моћи ни да лове. То је лоша порука и у смислу чланства јер ти ловци не треба да буду кажњени због својих руководилаца, али желим да поручим да је сигурно могуће наћи некога међу стотинама тих људи ко може да обједини све интересе. Инсистирамо на складу у ловачким удружењима. Ловци не могу бити посматрани као бирачко тијело, већ само као чланови невладине организације чији је основни циљ да бораве у природи, да се друже и лове, а злоупотребе и свађе нећемо толерисати. Крајња консеквенца може бити да то ловно подручје пренесемо на локално шумско газдинство. Осим у Котор Варошу, такве проблеме имамо и у Фочи. Оног тренутка када се постигне договор у тим ловачким удружењима и када донесу из суда потврду о томе ко је предсједник удружења одобрићемо лов. У тим ситуацијама нема компромиса, јер не желимо страдања људи у ловиштима.
Још чека на први трофеј
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: И Ви сте положили ловачки испит. Јесте ли кренули у лов?
ПАШАЛИЋ: Положио сам ловачки испит љетос и ишао сам у лов, али још ништа нисам уловио. Лов посматрам као спорт, рекреацију и дружење и “издувни вентил” гдје човјек може да се ријеши стреса и мало размишља сам са собом. За сада само осматрам терен.
Милијана Латиновић
Be the first to comment