Миломир Алемпић из Дрињаче је професионални ловочувар у ЛУ “Вукови са Дрине”, док му је помоћник Теуфик Суљичић из Каменице. Њих двојица, завидног ловачког стажа, најдиректније су задужени за заштиту дивљачи и умногоме су допринијели да се смањи криволов на подручју зворничког удружења.
– Скоро свакодневно смо у ловишту. Обилазимо подручја свих секција. Користимо сопствена возила, али се доста иде и пјешке. Није нам тешко, јер волимо овај посао – кажу углас, на почетку разговора, ловочувари који су истински професионалци, али изнад свега велики љубитељи природе и дружења.
Ловочувар зворничких “вукова” Алемпић је скоро двије деценије, док је Суљичић његов помоћник 12 година. Заједничка активност, те брига и заштита дивљачи, веома их је ујединила – постали су, не само добре колеге, него и врсни пријатељи, који се међусобно друже кад нису на задатку, у ловишту.
– У мојој породици нико није био ловац. Члан “Вукова са Дрине” постао сам 2002. године. Заволио сам лов, којег, прије свега, доживљавам као хоби и прилику за дружење и уживање у природи. Више волим да радим на заштити дивљачи, него да ловим. Посебно задовољство представља ми фотографисање у ловишту – казује Теуфик, међу колегама ловцима познатији као Пепо. Посао ловочувара обавља волонтерски. С обзиром на то да је приватни предузетник, слободно вријеме проводи у природи, у заштити дивљачи и ловишта. Каже, било је и непријатних тренутака, да је због овог посла остао и “без неких добрих јарана”, али је, додаје Теуфик, најсрећнији кад је у прилици да сачува дивљач од криволова и напада разних предатора.
Миломир потиче из ловачке породице. Отац и брат су му такође ловци. Алемпиће сви познају у Дрињачи, али и шире.
– Овај посао се мора вољети. Ко не воли лов, не воли ни дивљач. Имам коректну сарадњу са ловцима у све четири секције нашег друштва. Сигурно да постоји криволова у ловишту, али у сарадњи са правим љубитељима лова, природе и дружења, настојимо да га смањимо и доведемо у најмању могућу мјеру – истиче Алемпић.
Свог млађег колегу допуњава ријечима да највише проблема у ловишту праве неки бивши ловци и поједини садашњи чланови удружења. Бар такво је његово искуство.
– Ти људи најчешће се баве криволовом, али има и несавјесних ловаца који су и данас у нашим редовима који покушавају да користе “лов у мутном”. Против таквих “ловаца” се најенергичније боримо – говори Суљичић.
Наши саговорници експлицитни су у ставу да сваки ловац треба да буде ловочувар и да свако на свом подручју, гдје лови, треба да штити и брине о дивљачи како би имали што богатије ловиште. У свом послу, ова двојица ловочувара, кажу, имају помоћ и од припадника зворничке полиције и Државне граничне службе БиХ, али и руководства матичног удружења, које даје безрезервну подршку акцијама на спречавању криволова. Дивљач, наглашавају, није само угрожена од несавјесних ловаца и људи који из разних разлога још увијек посједују и носе оружје, него све чешће страда и усљед саобраћајних прилика на овдашњим путевима, али и од паса луталица. Посебно се то односи на срнећу дивљач. Алемпић и Суљичић, крстарећи ловиштем зворничких ловаца, настављају, не само да спречавају криволов, него и учествују у многим другим акцијама попут изградње ловно-техничких и ловно-узгојних објеката и, посебно у зимском периоду, изношењу кукуруза, соли и сијена, како би обезбиједили да дивљач преживи и опстане у вријеме кад је, због снијега и ниских температура, тешко наћи храну у свом природном станишту. Они су баш ловочувари за примјер.
Мишо Лазаревић
Be the first to comment