Метак 300 Winchester Magnum убитачан на великим даљинама

Америчка компанија “Винчестер” је 1958. године пласирала на тржиште жестоки карабински метак средњег промјера зрна и добро избалансираних перформанси под ознаком .338 Winchester Magnum (8,6×63,5 mm).

Балистичари аматери, то јест ловци и спортски стријелци који сами експериментишу са муницијом (познати као “wildcatters”), на основу метка .338 Winchester Magnum развили су нови метак сужавањем чауре и лаборисањем зрном калибра .30 (7,62 mm). Та се комбинација показала још боље од полазне основе и брзо је стекла популарност, па је шведски произвођач муниције “Норма” усваја и 1960. године представља као .308 Норма Magnum (7.62x65mmBR).

Неколико година касније (1963) и “Винчестер”, по узору на “Норму”, уводи метак који назива . Remington Magnum (европска ознака 7.62x66BR). Радило се о метку са лаборисаним зрном калибра 7,62 mm (стварни пречник зрна износи 0,309 инча или 7,85 mm), чија је чаура имала појас и била дужа од чауре метка .338 Winchester Magnum. Раме је помјерено максимално напријед, док је врат остао кратак – овим рјешењем добило се на запремини чауре (чаура метка .300 WM дуга је 66,55 mm, пречник дна је 13,51 mm, угао рамена износи 50 степени, уз дужину врата чауре од 6,7 mm) .300 WM развијен је за обртно-чепне карабине дугих акција попут модела “винчестер М70” и “ремингтон М700”. Ускоро се показало да “Нормин” .308 магнум нема шта да тражи поред .300 WM, па је потпуно нестао са тржишта.



Метак калибра .300 WM убија сигурно и брзо дивљач тежу од 90 килограма на удаљеностима до 300 метара и управо се у томе огледа његов највећи адут. Ловци обично пореде 7 mm Remington Magnum и .300 Winchester Magnum и питају се који је метак бољи.

7 mm Remington Magnum (настао сужавањем чауре метка .458 WM), такође један од новијих калибара, рођен је 1962. године, у времену када се помало на силу хтјело смислити нешто још боље и јаче. Тако овај метак има сличну ударну снагу на 300 метара као 7×64 на 200 метара, што је свакако добро. Али ако се узме у обзир да овај други метак има и на 300 метара довољно моћи да обори јелена (иако је на овако велике удаљености можда боље и не пуцати), онда се помало доводи у питање да ли ова не веома значајна предност вриједи ношења теже пушке и набављања рјеђе муниције. Ипак, 7 mm Remington Magnum је веома цијењен метак, изврсних балистичких својстава, који ипак не спада у категорију универзалних калибара. То практично значи да њим не ловите срнећу дивљач, бар не на уобичајеним растојањима, ако баш не морате.

Све што је речено за калибар 7 mm Remington Magnum у великој мјери односи се и на метак .300 Winchester Magnum, с тим да је он још мање универзалан, дакле још више усмјерен на крупну дивљач, не само европску. Уведен је у ловну праксу 1963. године и међу љубитељима “магнум” калибара шири се све више, потискујући чак и нешто јачи 8x68S. Метак .300 Winchester Magnum је нека врста продужене руке калибра .30 06. Оно што .30 06 може на удаљености од 200 метара, то постиже .300 Winchester Magnum на 300 метара. Ко ово сматра значајним, има пред собом један прави “long range” метак.

Ту важи правило да су ова два најпопуларнија карабинска “магнум” метка слична, али да је 7 mm RM намијењен за лов дивљачи до 90 кг, а .300 WM за дивљач преко 90 кг тјелесне масе. Искуства говоре да је дивљачи масе 150-200 килограма устријељеној калибром 7 mm РМ потребно 45 секунди да издахне. То вријеме код прецизно пласираног хица калибром .300 WM износи свега неколико секунди, а дивљач често пада и у ватри, на свим удаљеностима. Једном када се ово доживи у лову и потпуно схвати, сви други аргументи брзо падају у воду (премда су оба ова одлична и разантна “магнум” метка значајно помјерили ефикасни домет у лову на високу дивљач).  

Почетне брзине се у зависности од масе и облика зрна крећу од 876 до нешто преко 1000 m/s, а енергија на устима цијеви од 4.000 до 5.410 џула. Зрна масе 150 грејна изузетно ефикасно обарају дивљач величине осредњег јелена, односно већину свјетске јеленске дивљачи и антилопа. Метак .300 WM лаборисан зрнима од 165 и 168 грејна исте терминалне ефекте производи код дивљачи масе од 90 до 150 килограма. За дивљач масе између 90 и 320 килограма најбољи избор су зрна од 180 грејна. Постоје, наравно, и тешка зрна од 200 и 220 грејна. Фрагментирајућа зрна намијењена далекометном лову постижу импресивне резултате, поготово у комбинацији са тежом пушком (ваља подвући да .300 WM производи заиста жесток трзај и тражи тежу пушку или ефикасну гасну кочницу).

Као ловачки метак .300 WM постао је прави класик и дуго година задржао популарност у цијелом свијету, без обзира на нове конструкције и типове метака који га по перформансама превазилазе. Популарност дугује добрим дијелом и великој лепези зрна различитих типова и тежина, односно чињеници да је захвалан за ручно пуњење и експериментисање. Тако је стекао славу и код далекометних спортских стријелаца који посебно цијене разантност путање и мали утицај бочног вјетра на овај калибар (у лову се показао и као неосјетљив на различите препреке попут лишћа, грања и траве). Magnum метак .300 WM је такође један од НАТО снајперских калибара, а користе га и бројне полиције широм свијета.

 Драшко Драгосављевић, ddra­go­sa­vlje­vic­@gmail.com