Да ли смо довољно етични у лову на дивљач

С убрзаним технолошким развојем друштва у цјелини, сусрећемо се и са напредним техничким рјешењима која нам значајно олакшавају обављање готово сваког посла у нашој свакодневници. Наравно, ова технолошка рјешења су свој искорак направила и у сфери ловства, и данас су саставни дио наше ловачке опреме. Ријетки су данас ловци који не посједују радио везе и GPS огрлице за своје ловачке псе гониче, али такође је и велики број ловаца који посједују ноћне оптичке уређаје, затим ласерске даљиномјере али и дронове са термалним камерама. Сва наведена опрема додатно је подржана јаким теренским возилима за које готово да и нема препреке у терену. Уколико свему наведеном додамо још и све чешћу употребу полуаутоматског ловачког оружја, заиста остаје питање о вјероватноћи преживљавања дивљачи у овој спортској дисциплини.

Наравно, немогуће је оспорити значај GPS огрлица у обуци, праћењу и чувању ловачких паса гонича, али да ли је употреба GPS сигнала у функцији праћења пса који гони дивљач етична? Да ли је етично „слушати” број лавежа пса на дисплеју GPS уређаја, а затим „пресјећи” јаким теренским возилом правац GPS сигнала којег шаље пас у праћењу дивљачи? Да ли је етично јавити колеги ловцу из сусједног ловишта да је GPS сигнал пса који „гони” дивљач изашао из граница једног ловишта те се креће кроз друго ловиште? Да ли је етично да колега ловац из сусједног ловишта, не стигавши да пресијече дојављени правац GPS сигнала, на тај правац пусти свог одморног пса са GPS огрлицом? И гдје је овом лову крај? Крај је на мјесту одстрела изморене и изнемогле дивљачи!!!



Да ли се након наведеног сценарија запитамо која то јединка дивљачи има шансу, или „спортску срећу” да преживи овај спој технологије и ловачке неетичности, а поготово у ловиштима а већом густином ловаца по јединици површине?! Наравно нити једна! Да ли се запитамо након оваквог лова, колико ће јединки остати у ловишту и шта ћемо „сутра” ловити?! Да ли се запитамо да шта ће се десити ако девастирамо матични фонд дивљачи?! Вјероватно не!

Наравно, немогуће је и неоправдано тражити од ловца да се суздржи од употребе савремених технологија у лову на дивљач, али са пуним правом се може тражити „буђење” ловачке свијести, те прилагодити степен употребе савремених технолошких рјешења до етичког нивоа, што је вјероватно изазов за многе ловце.

Дарко Јованић