Дописник “Ловачких новина” у посјети ЛУ “Рогатица”: Прелијепа природа и горштаци широког срца

Путујући од Хан Пијеска према Борикама и Рогатици на посљедњи ловни дан на дивље свиње код пријатеља одушевила ме прекрасна планинска идила са безбројним стаблима горостасних смрча уз пут.

Срдачан стисак руке са предсједником Рашом Радославом Ристановићем, са старим ловцима Симом и Радмилом Моћевићем и многим другим схватили смо како је и гостопримство једнако срдачно као и природне љепоте овог краја. Дошли смо на конак дан прије и спаваћемо код Веле, старога ловца, који живи на породичном имању својих родитеља. Официр у пензији, врло ријетко иде у стан у Рогатици, љепше му је на селу, уредно одржава имање и ужива у природи.




Ујутру смо поранили на Лијеску, зборно мјесто код чувене Душине кафане. Пристигло је тридесетак ловаца и послије договора услиједио је први погон. Одлазе погоничи да покушају покренути дивље свиње. Снијег свјеж дубок десетак центиметара као створен за лов. Распоређује се и дочек. Одређују ми лијепо мјесто на свињском прелазу. Ријетка црногорична шума даје шмек изласку. Заузимам мјесто иза стогодишње букве, монтирам столицу и слиједи период ишчекивања. У таквим тренуцима мисли саме одлутају ко зна куда, а свјеж чист ваздух дјелује као мелем. Размишљања ми прекидају пуцњи са сусједног стајалишта. Одмах сам помислио да су ударили вукови али кад сам послије претпосљедњег пуцња чуо глас погођене свиње ствари су постале јасније. Потрајало је док су нам изашли погоничи. Ознојили се момци добро а кажу да су на мјестима упадали у снијег и до појаса. Од њих сам сазнао да се овај дио ловишта зове Шаран.

Окупили смо се на ручку код ловачке куће на Шарану. Ту сам сазнао да је колега Горан одстријелио два назимчета, а пјевач Ђерић млађег вепра. Послије ручка ловљен је дио ловишта Медник, приликом одласка до стајалишта у том дијелу ловишта уочили смо свјеже трагове вукова који су прогонили срне. У овом другом погону свиње нису покренуте. Послије завршеног лова у ловачкој кући на Борикама свечано је прослављен завршетак сезоне придржавајући се свих прописаних мјера због познате епидемије. Наш домаћин, предсједник ЛУ “Рогатица” Радослав Ристановић поносан је на све чланове удружења, а има их око 230.

– Газдујемо са 43.000 хектара површине, а у ловишту су од дивљачи заступљени зец, љештарка, лисица, јазавац, дивља мачка, куна, срнећа дивљач, дивље свиње, вук и медвјед. Имамо два ловочувара и секретара у сталном радном односу. Посједујемо ловачки дом са властитим узгајалиштем поточне пастрмке. У ловишту је изграђено десетак ловачких колиба и исто толико настрешица, бројне високе чеке, солила и хранилишта, а успјешно смо реализовали план одстрела срнеће дивљачи за прошлу годину, као и дивљих свиња у овој ловној сезони – рекао је Ристановић.

Лијепе ријечи и резултати за похвалу, а што се нас тиче, ово ловиште ипак треба доживјети. Укратко – љепота природе какве нема на далеко. Одлични приступни путеви до скоро свих дијелова ловишта. А домаћини – е то је посебна прича. Горштаци широког срца и добре душе.

 Миладин Божић

 

Be the first to comment

Leave a Reply