Велики прилив становништва у градове Европе довео је до тога да су у XXI вијеку многа села опустјела. Дивљина и шуме се обнављају великом брзином што погодује размножавању сисара попут дивљих свиња. Ипак, нису само неприступачни терени пребивалишта за ове врсте дивљачи. Све више људи пријављује сусрете са дивљим свињама у многим метрополама на континенту, од Берлина преко Мадрида до Варшаве.
„Ова врста је изузетна са еколошке тачке гледишта, обдарена је веома великим капацитетом за адаптацију и огромним потенцијалом за репродукцију“, потврђује зоолог Андреа Монако, који већ више од двадесет година проучава дивље свиње у Италијанском институту за заштиту животне средине (ISPRA) из Рима.
Процјењује се да милион дивљих свиња лута Италијом, уништавајући усјеве и изазивајући најмање 2.000 саобраћајних несрећа сваке године, наводи Монако. Почетком 2022. године откривен је случај афричке свињске куге код италијанске дивље свиње, што је изазвало забринутост да би ове животиње могле пренијети смртоносни вирус на домаће свиње које се узгајају за месну индустрију. Монако и други истраживачи проучавају популацију дивљих свиња у настојању да контролишу кретање и спријече штете овог наизглед незаустављивог сваштоједа.
Истраживачи из Италије покренули су пројекат постављања мрежа за хватање дивљих свиња. ‘’Ове мреже би потенцијално могле успорити раст популације, посебно ако се улови много женки које су полно зреле’’, каже Монако. У многим случајевима, животиње се хумано еутаназирају на лицу мјеста, а затим се њихово месо продаје на тржишту.
“Ако драстично не промијенимо наше методе управљања популација дивљих свиња ће наставити да расте’’, наводи Барбара Франзетти, координатор програма за дивље свиње и биолог у ISPRA.
Дивље свиње су поријеклом из југоисточне Азије и почеле су колонизацију европског континента прије око пет милиона година, након чега су постале храна за многе цивилизације. Почетком XX вијека, због људског притиска узрокованог крчењем шума и развојем пољопривреде, ова врста је била близу изумирања на простору Италије. Само неколико крда је остало у Тоскани, јужној Италији и Алпима.
Међутим, након Другог свјетског рата италијанска економија доживљава процват. Почиње урбанизација становништва, шуме су се полако опоравиле, а дивље животиње вратиле. Дивље свиње, које су опортунистичке животиње и хране се великом количином хране, укључујући и људске усјеве, тада су доживјеле опоравак, посебно због одсуства њиховог највећег непријатеља – вука.
Надаље, од касних 1950-их, италијанска ловачка удружења вршила су притисак на градске и регионалне власти да пусте дивље свиње из ограђених или заштићених подручја у дивљину. Чак су биле увожене из источноевропских земаља да би се повећало бројно стање популације и како би поново населили празне шуме. Ова пракса се наставила све до 2015. године када је забрањена. Међутим, дивље свиње су већ постале широко распрострањен проблем.
‘’Црна дивљач’’ сваке године узрокује до 22 милиона еура пољопривредне штете широм Италије. Иако регионалне власти надокнађују фармерима причињену штету, плаћање је често дјеломично или долази прекасно да би се сачувала жетва. Дивље свиње једу и винову лозу и њихове плодове, што је представља велики проблем за винску индустрију.
Марко Масера, фармер из града Ђенове који узгаја поврће попут тиквица, патлиџана и паприке, већ петнаест година покушава одвратити дивље свиње да се населе на његовој фарми од 7,5 хектара. Трагајући за коријењем и ларвама, свиње копају дубоко у земљу. Он је добио државна средства за постављање ограда око својих њива да би заштитио усјеве од дивљих свиња које биљеже нагли пораст популације.
Према Монаку, дивље свиње су заиста освојиле урбана подручја због обиља отпада и људи који желе да их хране. Према његовој недавно објављеној студији, оне су сада уобичајене у 105 италијанских градова. Како би показао да је дивљим свињама постало превише удобно у граду, зоолог се позива на видео снимљен у Риму у марту ове године на којем се види како двије крмаче мирно доје своје потомство насред улице.
Сличне ситације се могу видјети и на улицама градова у Шпанији. Популација дивљих свиња тамо се удвостручила за само двадесет година и сада се приближава броју од милион јединки. Огроман избор хране који се може наћи на пољопривредним пољима и лако доступан урбани органски отпад уз одсуство природних непријатеља, ширење природних станишта и све топлије зима представљају скуп фактора који погодује расту популације дивљих свиња. Оно што је посебно карактеристично јесте одсуство страха. Дивље свиње се више не боје људских бића.
У неуспјешном покушају рјешавања проблема дивљих свиња, италијанске власти су позвале на лов 2005. године. Иако талијански ловци на дивље свиње годишње одстрјеле око 295.000 јединки, стопа по којој се они размножавају је све бржа. Зависно од других фактора, а превасходно од тога колико је зима јака, популација дивље свиње сваке године може порасти за 150%, према Монаку.
Према његовим ријечима, проблем посебно представља чињеница да се само око 30 до 40% од 500.000 талијанских ловаца бави ловом дивље свиње. Лов није успорио ширење врсте. Према налазима истраживача, ловци углавном врше одстрјел највећих крмача, чиме се распада породично језгро односно крдо. На овај начин долази до растурања мањих женки које раније започињу свој репродуктивни циклус.
Према Монаку, влада би умјесто тога требала ангажовати ловце да врше селективни одстрјел женки које су спремне за размножавање, што би драстично смањило популацију. Међутим, многи традиционални ловци противе се овој идеји, због окрутности, али и зато што би дошло до наглог смањања ловне дивљачи.
И Пољска има проблеме са пренамноженошћу дивљих свиња. У овој држави ловна сезона на дивље свиње отворена је током цијеле године. Према подацима Пољског ловачког савеза извршен је одстрјел 262.000 дивљих свиња током 2021. године. Ипак, ова дивљач све више прилази градовима и процјењује се да је Варшава дом за више од 1.000 дивљих свиња.
У Шпанији се сваке године одстрјели 400.000 дивљих свиња. И поред тога, према подацима Државног института за истраживање лова предвиђа се да ће се популација ове дивљачи удвостручити до 2025. године.
Пројекат који је покренут у Израелу можда нуди рјешење за смањење присуства дивљих свиња у градовима. Ове животиње су познате по томе да воле да се каљужају у великим локвама да би се расхладиле и рјешиле паразита. Пројекат је обухватао изградњу вјештачких каљужишта у удаљеним шумским комплексима и дао је добре резултате. Свиње су све мање посјећивале градове. Закључак израелске студије каже да одстрјел не рјешава проблем намножених дивљих свиња, већ у пракси долази до повећања њиховог броја, као што је слична појава и код вука.
Присуство афричке свињске куге потврђено код више од 200 дивљих свиња у Италији. Сваке године италијански фармери узгоје 8,5 милиона свиња које подржавају индустрију свињског меса вриједну скоро 3 милијарде евра. На другој страни свијета, након посебно разорне епидемије 2018. године, кинески фармери су били приморани да убију стотине милиона свиња како би зауставили ширење вируса.
Са друге стране, Њемачка влада је путем постављања мрежа за хватање дивљих свиња смањила штете које су причињаване на усјевима и пољопривредним културама. Одмах је уочено мање присуство дивљих свиња на камерама које су постављене на пољопривредним добрима.
У Шпанским градовима тренутно се спроводе пројекти који укључују заштиту канти за смеће и вањских хранилица за мачке од дивљих свиња, те садња биљака на урбаним зеленим површинама које нису на листи омиљене хране ових животиња.
Службеници за дивље животиње у Риму имали су успјеха постављајући мреже око канти за смеће и постављајући оне које су дизајном отпорне на насртаје гладних вепрова.
извор: www.nationalgeographic.fr
Be the first to comment