У Републици Српској у току је израда Плана управљања мрким медвједом, који треба утврдити величину популације медвједа у Републици Српској, подручја и станишта која заузима, квалитет тих станишта и стање популације. Генерално, Планом ће бити утврђен број јединки које одређено станиште може да поднесе, у смислу обезбјеђивања повољних услова за исхрану, мир и брложење, затим који број јединки може да се излучи из популације путем редовног одстрела, а да популација остане вијабилна, и што је најважније, План управљања ће дефинисати јасне смјернице за дуготрајно очување популације и квалитета станишта мрког медвједа, на начин да се одржи трајна коегзистенција са човјеком.
За израду Плана управљања ангажована је Радна група, именована рјешењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у оквиру које су заступљени представници надлежних институција, корисника ловишта и организација цивилног друштва.
Приликом израде Плана управљања мора се постићи потпуни консензус по основним питањима свих интересних страна. Поред наведеног, план мора бити усклађен са плановима сусједних земаља које управљају медвједом, као и са одговарајућим акционим плановима европских институција.
Општи циљ Плана управљања јесте очување стабилне популације медвједа у Републици Српској, у бројности која осигурава њену способност за опстанак и суживот са човјеком.
Појам пожељне бројности медвједа представља питање о коме се мора повести шира дискусија. Сасвим је очекивано да све интересне стране неће имати исто мишљење о пожељној бројности медвједа, али ће се на заједничким радионицама у процесу израде Плана управљања, а касније и акционим плановима који ће се доносити на основу наведеног плана, утврдити оптимални капацитет популације у оквиру подручја која настањује. Пожељна бројност треба да одражава однос између величине територије на којој ће медвјед моћи задовољити већину својих животних потреба и њиховог максималног броја који неће имати штетан утицај на суживот с људима.
С обзиром на квалитету животног простора медвједа, као и на могућост суживота с људима, животни простор медвједа треба зонирати на неколико зона. Прије свега, то су: зоне сталног боравка, зоне повременог боравка гдје је медвјед прихватљив, зоне повременог боравка гдје није прихватљив и зоне случајне присутности медвједа. Одређивање односа капацитета станишта и величине популације треба да да одговор који је то оптималан број јединки на неком подручју који гарантује да ће медвјед своје потребе за егзистенцијом и репродукцијом моћи да задовољи.
Стање популације стално ће се пратити помоћу системског прикупљања свих података о живим јединкама као и о смртности медвједа.
Сасвим је јасно да се систематским управљањем популацијом медвједа, што План треба да обезбиједи, може остварити и врло значајан туристички и ловнопривредни ефекат. Један од предуслова за то јесте импелементација Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES). Без потпуне имплементације Конвенције готово је немогуће извозити трофеје, а то је коначно један од услова који стране туристе – ловце може довести у нашу земљу.
Досадашњи састанци Радне групе за израду плана управљања показали су да Министарство пољопривреде , шумарства и водопривреде, путем корисника ловишта, обезбјеђује завидан ниво података и информација о мрким медвједима. Такође, показало се и то да се ти подаци не прикупљају на стандардизован начин и у дигиталном формату, како би се омогућила бржа, ефикаснија и економичнија размјена података. Сам процес израде Плана управљања указао је на потребу прецизнијег дефинисања подручја која медвјед настањује, што захтјева додатан рад на терену са корисницима ловишта. За ту потребу израђена је карта потенцијалних станишта модвједа, која показује готово дупло већу површину у односу на ону која је исказана досад дефинисаним ловно продуктивним површинама.
Kaда се План управљања усвоји, доставиће се ловачким удружењима на усаглашавање са осталом планском документацијом (Ловне основе и Годишњи планови). Уколико се покаже да је Планом управљања утврђен много већи капацитет станишта и популација, не треба радити ревизију постојећих ловних основа одмах, него по њиховом истеку сугерисати да се приликом израде нове ловне основе уваже подаци из Плана управљања.
Несумњиво је да ће подаци о стању популације мрког медвједа на подручју Републике Српске, о стању њихових станишта, дефинисаним мјерама очувања и смјерницама за управљање, као и другим методологијама и већ усвојеним праксама у земљама Европске уније, бити од драгоцјене помоћи надлежним институцијама при вршењу праћења стања, односно прикупљања и обраде података и за неке друге животињске врсте, првенствено крупне звијери (вука и риса).
План управљања мрким медвједом у Републици Српској ради се у оквиру пројекта „Заштита мрког медвједа на подручју Динарида“, који имплементира Центар за животну средину, уз финансијску подршку њемачке фондације за очување природе „EURONATURR“ и трајаће до краја 2021. године.
Be the first to comment