Покрај производње дрвне масе и споредних шумских производа, шума је станиште дивљачи и осталих биљних и животињских заједница, те чувар биолошке разноврсности. Међутим, овај значај шума је немјерљив у односу на еколошке функције које она задовољава. Управо је 21. март дан када се жели скренути пажња на важност очувања шума и шумских екосистема.
Еколошки (непроизводни) утицаји шума на ширу човјекову околину се испољавају на сљедеће начине, и то: утицај на хидролошке режиме, утицај на климатске факторе (падавине, поље вјетра и ублажавање климатских екстрема), утицај на ерозионе процесе и утицај на регенерацију и филтрацију ваздуха, и др.
Утицај шуме на воду
Као једна од најуочљивијих промјена у природи у посљедње вријеме су свакако промјене хидролошких режима. Наиме, свједоци смо тенденције опадања издашности извора уз истовремено опадање нивоа водотока, али и све чешћих поплава у вријеме већих падавина и топљења снијега. Све то има за посљедицу и смањење квалитета вода. Узрок ових чињеница, у великој мјери лежи у девастацији шумских површина, како на локалном тако и на свјетском нивоу. Наиме, шума је најважнији фактор у регулисању садржаја и отицања воде у природи. Шуме у знатној мјери смањују површинско отицање воде, и то кроз задржавање дијела падавина у крунама дрвећа и потпуним упијањем доспјеле воде у шумску простирку, која у виду спужве апсорбује воду и постепено је одаје у тло, “хранећи” изворе и спречавајући даље површинско отицање, а самим тим и ерозију тла.
Најједноставније образложење ових процеса, се може сагледати кроз сљедеће. Наиме, доказано је да шумски пашњак упије 100mm воде у тло за 3 сата, млада шума упије ту количину воде за 20 минута, док је зрелој шумској састојини за упијање те исте количине воде потребно свега 2 минута.
Апсорбовану воду од падавина, како је и поменуто, шумска стеља полагано одаје у тло, омогућавајући констатно храњење извора и у дужем сушном периоду. Примјера ради, покривач од маховине издаје воду у тло непрекидно пуних 16 дана, омогућавајући тиме стабилност подземних вода у овом периоду и за вријеме екстремно високих температура. Из тог разлога, површине око изворишта се издвајају као заштићене зоне у којима се не може вршити никаква интервенција на сјечи стабала. На жалост, број овако издвојених и заштићених површина је недовољан.
Дакле, потпуним крчењем шума, или девастацијом истих, долази до директних промјена на хидролошким режимима тог подручја, условљавајући пресушивање извора, смањење водотока и појаву поплава и ерозија тла.
Утицај на климу околине
Познато је да је специфична топлота биљака знатно већа од топлоте земљишта и стијена, због чега се и спорије хлади и зегријева. Усљед тога, на површинама земље, покривеним шумама, долази до апсорпције енергије сунчева зрачења од стране шума, те њеног постепеног одавања у околни простор, за разлику од голе земље и стијена које ову енергију размјењују веома динамично. Посљедица овог процеса јесте појава да је ваздух у шуми у току дана хладнији, а за вријеме ноћи топлији од ваздуха на слободном простору. Ова разлика температура ваздуха, условљава струјање и размјену са ваздухом сусједних слободних површина мијењајући температуру и влажност истог. ставрајући повољније климатске услове површина у контактној зони са шумом. Истовремено, овим процесима се у просторима покривеним шумама смањује велико колебање темпаратура.
Шума има и велики утицај на смањење негативних ефеката вјетра тако што својим неправилним обликом и храпавошћу разбија енергију вјетра, уједно вршећи филтрацију ваздуха донесеног овим вјетром.
Утицај шуме на влажност ваздуха и хидролошке режиме једног подручја, засигурно се рефлектује и на укупну појаву падавина. Научно је доказано да повећање пошумљености одређеног подручја за 25 %, повећава количину падавина и до 10%.
Утицај шуме на филтрацију ваздуха
Позната је чињеница да је загађеност ваздуха на нашој планети све већа. Један од највећих индикатора глобалне загађености је повећање количине CO2 – који је иначе саставни дио атмосфере, и без којег је живот на планети немогућ. Наиме, биљке у току својих физиолошких процеса из атмосфере упијају CO2 и назад ослобађају кисеоник. Сматра се да 1 ha здраве шуме годишње произведе 20Т кисеоника. Нормално, CO2 настаје природним путем, и то шумским пожарима, вулканским ерупцијама, али и радом бактерија и ноћним дисањем вегетације. Ови извори одржавају количину CO2 у потребним границама. Међутим, проблем повећања CO2 у атмосфери се веже за повећану употребу фосилних горива, (аутомобили, индустрија, и др.). Најпростије речено, у току је тренд повећања количине CO2 у атмосфери, док се са друге стране смањују површине шума као највећег потошача овог гаса, усљед чега долази до појаве ефекта стаклене баште, јер CO2 врши апсорпцију сунчеве енергије која се враћа са Земље у атмосферу, вршећи повећано загријавање планете, а самим тим промјену климе.
Такође, у атмосфери константно егзистирају чврсте, течне и гасовите честице, које су састављене од сумпора, чађи, вулканског пепела, прашине, соли. Ове честице су се веома брзо шире кроз атмосферу, ношене вјетром, а затим и долазе на земљу путем падавина (киселе кише). Значај шума у филтрацији ваздуха, се огледа у томе што се поменуте честице ношене вјетром, усљед наиласка на шуму, задржавају на лишћу, док из шуме одлази пречишћен ваздух. Истовремено, честице које заједно са падавинама дођу до шуме, остају задржане на лишћу и шумској стељи, док тако пречишћена вода већ поменутим путем полагано натапа тло.
Све наведено има за циљ да истакне значај непроизводних функција шума изнад производних, као и несагледиве посљедице које настају усљед смањења и деградације шумских површина. Нажалост, овај процес је у току, и свакодневно га уочавамо кроз екстремне и нагле промјене темепратура и годишњих доба, те неуравнотежене падавине, као и смањење количине и квалитета питких вода. Све ово условљава актуелне климатске промјене о којима бригу води цијели свијет.
Као једно од рјешења за заустављање процеса смањења и деградације шумских површина, јесте заштита и рационално коришћење производних функција шума, гдје сваки становник планете треба дати свој допринос, па тако и ми ловци.
Ловачки савез Републике Српске.
У служби ловства и заштите животне средине.
Be the first to comment