Судећи према вољи свих ловних регија у Српској, Саво Минић ће и у наредне четири године бити, како каже, први међу једнаким. Предсједник Ловачког савеза Републике Српске добио је повјерење на изборима свих регија, па ће они коначни заказани за март 2020. године, по свему судећи, бити само формалност.
Свјестан јединства под кровом најбројније невладине организације у Српској, Минић је већ направио добар дио четворогодишњег плана, а први и основни циљ као и до сада био је развој ловства, те уређење законских аката које би то додатно омогућило.
– Сваки избори знали су да дијеле ловце од ловачких удружења до савеза, али, на нашу срећу, то траје мјесец, два, а онда се поново вратимо у колотечину са заједничким циљем. Нажалост, у појединим удружењима се не успије то урадити, долази до великих подјела, најчешће у најужем руководству, а онда испаштају поштени ловци који немају амбицију да буду руководиоци и које, да тако кажем, не интересује ко је предсједник, интересује их само да лове. Ниједног момента нисам дао дигнитет овим изборима, ишли смо тамо гдје смо позвани, а најчешће је то чинио секретар, чисто да пожели срећан рад представницима регија и још једном апелује да било какви избори у ЛСРС не доведу до подјела, те да би било добро да на сцену долазе нове снаге, свјежа крв, која би дала допринос развоју и унапређењу ловства.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Како гледате на чињеницу да сте добили стоодстотну подршку ловаца из свих крајева Српске?
МИНИЋ: Лагао бих када бих рекао да то не годи. Ипак, на такве резултате гледам искључиво због рада у претходне четири године. Урадили смо неке крупне ствари. Прије свега, мислим на Закон о оружју и муницији, Закон о порезу на оружје, обезбјеђивање средстава за капиталне инвестиције у ловиште, промјену правилника, сервисирање Ловачког савеза… И ови савјети регија су у највећој мјери одржани у феноменалној атмосфери. Не постоји ниједна могућност да се дијелимо. Има нас из свих политичких партија, али имамо један циљ, волимо Српску, људе, животиње… Задатак ЛСРС је да прави велики посао за чланице удружења. Имамо нешто што нема нико у региону, помоћ Владе Републике Српске, и морамо то да искористимо, а резултатима уједно оправдамо повјерење које смо добили.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Колико сте успјели да подигнете свијест ловаца, односно да у жижи буде ловна етика која се односи на понашање у ловишту и ван њега, прихрану дивљачи…?
МИНИЋ: Лов је увијек био прилично захтјеван хоби и у материјалном и у моралном смислу. Мислим да полако али сигурно од њега правимо бренд. Морамо на сваком кораку и изнова да показујемо како се понаша ловац, како треба да изгледа… Мислим да успијевамо у томе, неки ће рећи да претјерујемо, али увијек кажем да је истина видљива на терену и по извршењу лова, по објектима, а најмање по броју одстријељене дивљачи, а више по оном шта је одстријељено, у каквој организацији и на какав начин. Ловци све више пажње придају изгледу униформе, набавци паса, њиховом испиту урођених особина, оружју. Подаци показују да из године у годину имамо све боље оружје и онда долазимо до парадокса. Како је могуће да нас има све више и да имамо боље и прецизније оружје, а да имамо више дивљачи? Е то је одговор на питање да идемо напријед. Никада нећу да слушам колико неко има меса у замрзивачу. Велики број ловаца је усвојио постулате, тако размишља и мислим да смо на правом путу да направимо организацију која ће моћи да парира, а већ могу да кажем да то чини, савезима у региону.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Влада Републике Српске је путем ресорног министарства у претходне двије године дозначила значајну суму новца ловачким удружењима. Колики је то износ и да ли ће таква пракса бити настављена?
МИНИЋ: Дефинитивно хоће. Могу да кажем да је у претходне двије године, када се све сабере, у ловишта уложено око два милиона марака, што путем конкурса, што путем измјене закона о порезу на оружје. То је огроман новац. Развој ловства је дугорочан процес па се некада неке активности не могу видјети послије годину или двије, али послије три или четири ефекти су много видљивији. Уношење средстава у ловачка удружења сваке године ће давати много значајније резултате.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Многе ствари које сте поменули у вези са измјеном закона су архивиране. Шта још планирате да урадите?
МИНИЋ: Вјерујем да ћемо имати доброг партнера у Влади РС да буде измијењен Закон о ловству. Нећемо тражити да можемо да одлучујемо, али ћемо свакако настојати да будемо, ако ништа, значајан фактор који ће учествовати у креирању развоја ловства, а учествујемо у изборима у ловачким удружењима или изради годишњих планова ловства. ЛСРС би требало својим актима да, ако ништа, потврди за неког да је радио у складу са правилима, а с друге стране, да каже како постоје они који се оглушују о та правила. Сада смо, у суштини, најчешће посматрачи, јер немамо ефективну надлежност, па смо углавном мост између неког ко нам се обрати са надлежним институцијама.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Поменули сте изборе у ловачким удружењима који се понекад одуже и, у најмању руку, скрену лош публицитет на себе. Хоће ли савез имати инструменте да заустави тракавицу тамо гдје се она евентуално појави?
МИНИЋ: Савез је јак онолико колико су јаке чланице и ниједан проблем у удружењу није добар за кровну организацију. Имамо проблеме тамо гдје појединци желе да буду доживотни предсједници, гдје не одржавају скупштину и не желе да поднесу финансијске извјештаје. Нема сумње да је то понекад у директној вези са располагањем новцем и слично. Управо због тога сам на Скупштини ЛСРС, када је усвајан завршни рачун за прошлу годину, предложио да он буде објављен у “Ловачким новинама”. Мислим да је то најбољи начин да се успостави повјерење. Не могу да тврдим да су сва утрошена средства дала ефективност, неки су дали критике и сугестије и сигурно ће нам то помоћи да трошимо средства на бољи начин. Најбитније је да је транспарентно. У новом мандату руководства предузећемо жестоку иницијативу када је у питању измјена Закона о ловству. Чак ћемо настојати колико год то будемо могли да утичемо на измјене Закона о удружењу грађана и фондација, јер су управо по том закону регистрована удружења. И сада постоје регуле које утврђују правила рада органа удружења грађана, настојаћемо да то буде још децидније и да буде скопчано са одређеним казненим одредбама, на какав начин мора да функционише удружење грађана.
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Можемо ли да најавимо скорашњу имплементацију CITES конвенције?
МИНИЋ: О њој причамо већ четири године, али вјерујем да је дошло вријеме да већ на почетку новог мандата можемо до свих дозвола које нам требају. Сматрам да је крајње вријеме да се то ријеши имајући у виду да у ФБиХ почињу да примјењују конвенцију која се односи на могућност извоза дивљачи и трофеја, па могу да обећам да ћемо са Владом РС и два надлежна министарства након формирања Савјета министара БиХ направити крупне кораке ка примјени CITES-а. То би био значајан корак ка развоју ловног туризма. Он је већ узео замајац, јер смо само у прошлој години имали 14 одстрела медвједа у комерцијалном лову. Најчешће су ловци на ову дивљач били странци без обзира на то што нису могли да изнесу трофеј, већ само да се сликају с њим. Није CITES једини разлог и могућност повећања доласка иностраних ловаца. Један од главних свакако је улагање у ловишта. У протекле двије године добили смо скоро два милиона марака уложена у ловишта, набавку камера, хранилица и унос дивљачи.
Широк дијапазон дјеловања
ГЛАС: Да ли сте задовољни дјеловањем ловаца, што се каже, ван најуже специјалности и задатака?
МИНИЋ: Желио бих да похвалим начин на који смо приступили свом дијелу посла када је у питању мониторинг дивљих свиња на присуство афричке куге. Показали смо прије мјесец, два да можемо одреаговати када имамо рањену звијер, показали да се ловци укључују у све хуманитарне акције, да својим новцем изграђују многе ловно-техничке и ловно-узгојне објекте. Све је то доказ да се крећемо у правом смјеру.
Поново у дефилеу
ЛОВАЧКЕ НОВИНЕ: Ближи се 9. јануар и прослава Дана Републике Српске. Хоће ли ловци, као и претходне двије године, бити дио свечаног дефилеа?
МИНИЋ: Апсолутно. Упутили смо захтјев да наступимо у пуном ешалону, дакле, са 50 чланова. Непрестано добијам позиве ловаца из свих крајева Српске да желе да учествују, а они којима то из објективних разлога не буде омогућено, гледају нас на ТВ екранима, зову, честитају, кажу да смо били лијепи и репрезентативни. Сашили смо и додатне униформе, тако да ћемо поново достојно представити нашу организацију која броји више од 23.000 чланова.
Разговарао: Душан Репија
Be the first to comment