Пише: Марко Павловић
Драгиша Симић, члан Ловачког удружења „Семберија“ из Бијељине, ушао је у историју ловства и ловног стрељаштва Републике Српске као први освајач Купа РС у дисциплини непокретна мета срндаћ која је гађана ловачким карабином са удаљености од 100 метара.
Своју причу Драгиша започиње сјећањем на своје прве ловачке дане, а љубав према лову и стрељаштву наслиједио је од оца Владе који је својевремено био предсједник ЛУ „Семберија“, а након тога и предсједник ЛС РС. Стрељаштво се на простору Семберије почело развијати одмах након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата, а Симић је први сусрет са овим видом ловства имао са 13 година.
– Постао сам члан Стрељачког клуба „Пантери“ гдје сам научио основе гађања у стрељани из малокалибарског и ваздушног оружја. То су била тешка времена, али мој отац и његове колеге имали су огроман ентузијазам да покрену и направе лијепу причу која се зове ловно стрељаштво. Они су нам на неки начин у насљеђе оставили да водимо овај спорт и да га преносимо другим људима и млађим генерацијама, што и покушавамо да радимо – рекао је Симић.
Први сусрет са глиненим голубовима десио се двије године раније, јер је као 11-годишњак уз надзор родитеља и стручних лица испалио први метак на „голуба“.
– Циљ је био да и ми дјеца осјетимо шта је ватрено оружје, да пробамо, да све то заволимо, али и да нам се објасни и да схватимо колико је оно опасно ако се неправилно користи. Старији су нам објашњавали како да заузмемо став за гађање, како да напунимо пушку, затим како да нишанимо и пратимо „голуба“ и на крају да га безбједно гађамо. То су моји почеци који су се десили прије неких двадесетак година – рекао је Симић.
Драгиша је члан ловачког удружења и стрељачког клуба од своје девете године, тачније од 1995. године.
– Већ од тада сам стекао право да учествујем на свим такмичењима, с тим што сам морао гађати из оружја које је било у власништву оца и дједа. Почео сам гађати пушком „берета С55“ калибар 12. О тој пушци, која је иначе ловна пушка са два обарача, имам само ријечи хвале. Када сам почео ловити, њоме сам имао пуно одстрела зеца и фазана. Своју прву такмичарску пушку „берета 686“ добио сам на поклон од оца када сам постао пунољетан. Њоме сам почео остваривати све боље резултате на такмичењима. Моја екипа и ја смо више пута били прваци Српске, а освојио сам и неколико турнира – рекао је Симић.
Ове године први пут је организовано гађање непокретних мета срндаћа из ловачких карабина на Купу РС у Трнову, гдје је био најбољи.
– Веома је лијеп осјећај бити шампион, а посебно када знамо чињеницу да у ЛС РС има скоро 20.000 ловаца. Бити број један свакако има тежину. Ипак, сматрам да ми имамо доста добрих стријелаца и да ће конкуренција на Купу у будућности бити све јача – истиче Симић.
На такмичењу у Трнову гађао је из ловачког карабина „М-85“ произвођача „Црвена застава“ из Крагујевца.
– Карабин је у калибру .223, односно 5,56 мм, што је најмањи дозвољени калибар за лов срнеће дивљачи и гађање непокретне мете срндаћа по пропозицијама које је донио ЛС РС. Ову пушку користим већ дуги низ година, њоме ловим срнећу дивљач и предаторе за шта се показала као изузетан калибар. На карабину имам оптички нишан 2,5-10х56 марке „донтоп“ произведен у Јапану. То није оптика највишег квалитета која се може наћи на нашем тржишту, али свакако уз правилно одржавање доноси изузетне резултате и у лову и на стрелишту. То је оптика која може да поднесе трзај калибра .223 и ја имам само ријечи хвале – наводи он.
На питање шта је најважније за постизање добрих резултата у ловном стрељаштву, Драгиша истиче и таленат, али је рад највећи фактор успјеха.
– Тренинзи су битни и за турнире у стрељаштву и за лов дивљачи. Лет глиненог голуба је вјеран приказ полијетања птица или изненадног истрчавања зеца, тако да ће онај ловац који тренира на машинама сигурно имати рутину у нишањењу и гађању и остварити одличне резултате приликом одстрела дивљачи. Када се гледа са стране, чини се да „голуб“ лети полако и да га је лако погодити. Ипак, када се изађе на ватрену линију, све је другачије. Потребно је постићи веома високу концентрацију за гађање свих 25 мета у серији, што у најбољем случају траје пола сата. Изузетна су физичка, а посебно психичка напрезања. Исто је и са гађањем мете срндаћа на 100 метара из карабина. Многи се зачуде колико је мета далеко постављена – каже он са осмијехом.
Љубав према лову и стрељаштву руши све препреке.
– Значај ловног стрељаштва је у томе што ловци, а посебно ми млађи у периоду ловостаја када се дивљач репродукује и када јој је неопходан мир, имамо један вид разоноде и дружења. У том периоду ловци умјесто у ловиште и криволов, одлазе на стрелишта и дају себи одушак. С друге стране, на стрелишту ловци одржавају своју кондицију и подижу прецизност у гађању на виши ниво. Због свега наведеног, стрељаштво је изузетан спорт за младе ловце и почетнике, јер у њима ствара добре навике. Посебно је добро што се уче да пуцају на оно што виде. Знамо да се највише повреда у ловишту дешава када неискусни ловци пуцају на мету коју нису добро уочили и осмотрили. Управо ловно стрељаштво помаже нам у васпитању и обучавању с циљем смањења броја несрећа током лова – закључио је Симић и додао да се нада још бољим резултатима у наредном периоду, те да би волио учествовати на међународним такмичењима.
Скуп спорт
Ловно стрељаштво, као и сам лов, је веома скуп спорт.
– За фудбал, одбојку, рукомет, кошарку је потребно да купите лопту и нешто спортске опреме, док, с друге стране, у стрељаштву је неопходно да за сваки тренинг издвојите новац. Међутим, уз помоћ добрих људи, спонзора и ловачких удружења увијек се може наћи средстава за тренирање и одлазак на такмичења. Кондиција се стиче тако што испуцате што више муниције. Код нас најјефтинија муниција за карабин кошта 2,20 КМ, а за једно такмичење је потребно испуцати од пет до десет метака, односно за тренинг прије такмичења од 200 до 300 метака. Исто је и за летеће мете гдје је поред муниције потребно купити и глинене голубове – рекао је Симић.
Be the first to comment