Оружари су често и врхунски умјетници: Заносне облине љепотице из Ајдаха

Пише: Драшко Драгосављевић

Примијењеним умјетностима данас називамо све оне умјетности које имају за циљ да на посебно креативан, умјетнички начин, обликују и украсе свакодневне предмете те њихову употребу учине што пријатнијом, истовремено развијајући и његујући људски осјећај за естетику. Један од најтипичнијих примјера таквих предмета управо је оружје, које човјека прати од његовог настанка, а које је он кроз историју израђивао са огромном посвећеношћу те на безброј начина маштовито украшавао, дајући му потпуно нове, умјетничке димензије.

Потписник ових редова сјећа се властитог ентузијазма, када је у дјетињству на поклон добио књигу “Сви пиштољи и револвери света”. Било је то обимно дјело чувеног руског стручњака у области историје ручног и пјешадијског ватреног оружја Александра Борисовича Жука (дјело је код нас превео и приредио Милош Васић, 1986. године). Будући да је Жук био и умјетник, невјероватно талентован илустратор, на чему би му могли позавидјети и врхунски мајстори стрипа, књига је поред фотографија, оплемењена и његовим вјерним, прецизним, врло детаљним цртежима револвера и пиштоља. Енциклопедија је обиловала бројним примјерима људске инвентивности, историјским и техничким занимљивостима, а из ње се могло сазнати између осталог и то да оружје није само машина-алат већ често, у сагласју са временом, умјетнички обликован предмет.

Наиме, један од пиштоља, који је аутору овог чланка привукао пажњу својим дизајном, у наведеној књизи описан је као можда најљепши пиштољ калибра .45 ACP који је икада направљен. Америчко такмичарско оружје нарочито елегантних, а оштрих линија, о које је и стручна јавност у то вријеме била штуро обавијештена, израђивано је ручно од најбољих материјала, са минималним толеранцијама, није имало споља видљивих команди и било је тако ергономично и складно да је прије подсјећало на скулптуру и умјетничко дјело него на пиштољ.

Био је то “Sokolovsky Automaster”, рад дизајнера оружја Пола Соколовског, рекламиран као “ролс ројс” међу пиштољима у калибру .45 ACP, иначе ремек-дјело индустријског дизајна из средине 1980-их година, а израђен у тадашњем стилу дизајнирања аутомобила какав је на примјер модел ДеЛореан (DeLoreai DMC-12, аутомобил из филмске трилогије “Повратак у будућност”, дјело чувеног италијанског дизајнера Ђорђета Ђуђара).

Ако класични пиштољ Walther PPK (или његовог претходника PP) посматрамо кроз призму наведеног, можемо уочити како он на посматрача, кроз складну једноставност својих линија, чак и данас оставља јак визуелни, естетски утисак модерног и актуелног предмета, премда је PP настао још 1929, а PPK 1931. године. Walther PP и PPK су дизајнирани у вријеме политичких промјена и друштвених превирања у Њемачкој. Међутим, овај период је такође био значајан због огромног утицаја Баухауса – њемачке државне школе за архитектуру и примијењене умјетности, односно нарочитог покрета насталог са идејом о прожимању умјетности и индустријске производње, како би се производима различите намјене удахнуо дух лијепог и естетског уз истовремено наглашавање практичне и сврсисходне димензије.

Баухаус, на коме се заснива савремени индустријски дизајн, зачет је 1919. од стране њемачког архитекте Валтера Гропиуса, предавачи те чувене школе били су нпр. свјетски познати сликари Кандински и Кле, а различити предмети, дизајнирани у то вријеме и данас одишу безвременском естетиком – елеганцијом и функционалношћу. Са правом се може претпоставити да је Fritz Walther био управо под утицајем Баухаус покрета у вријеме када је дизајнирао ове пиштоље који се у неизмијењеном облику производе до данашњег дана.

Слично је и са чувеном италијанском школом дизајна и поменутим, необично утицајним италијанским дизајнером аутомобила Ђорђетом Ђуђаром. Требало би много простора да се поброје све свјетске најугледније аутомобилске фирме за које је радио и још ради као и сва његова дизајнерска рјешења аутомобила од којих неке свакодневно срећемо на улици. Ђуђаро је наиме познаваоцима оружја познат и по својој сарадњи са најстаријом оружарском кућом на свијету / фирмом “Пјетро Берета”.

Из те сарадње изродили су се полуаутоматски карабин у калибру 9мм Luger Beretta Cx4 Storm, “свемирски” малокалибарски пиштољ Beretta U22 Neos, пиштољи серије Beretta 9000 и наравно ултрамодерна такмичарска сачмарица будућности Beretta UGB25 Xcel (револуционарна комбинација полуаутоматске пушке сачмарице и преламаче у калибру 12). Дизајн свих ових оружја потписује управо Ђуђаро који је на њима примијенио знања и искуства стечена у дизајнирању спортских и тркаћих аутомобила.

У овом броју “Ловца” представљамо јединствено умјетничко дјело међу ловачким пушкама – комбиновану бокерицу преламачу са револуционарним ротационим брављењем чији је творац, као 16-годишњи младић, почетком 1950-их за оригиналан дизајн пиштоља освојио прву награду на такмичењу у индустријском дизајну организованом од стране америчке фабрике аутомобила “Форд”. Његово име је Џорџ Хониг.

Пушка Џордџа Хонига

Конструктор Георге Хоениг рођен је у америчкој савезној држави Ајдахо, гдје још успјешно ради, а професионалну каријеру оружара започео је 1960-их година код познатих америчких фирми “Weatherby” и “Pachmayr”, гдје су запажене његове различите иновације. Рад на револуционарним пушкама преламачама са такозваним обртним брављењем, односно обртном бравом, започео је почетком 1990-их година прошлог вијека. Идеја се родила из жеље да елиминише све компликоване и непотребне дијелове који су склони лому или отказу па је Хениг кренуо од тога да своју сачмарицу максимално поједностави и истовремено очврсне дајући јој лични естетски печат. Прва његова конструкција датира из 1992. године, након чега наставља рад, своју идеју разрађује и доводи до савршенства у новембру 1995. године.

Шта заправо ово оружје чини тако јединственим и оригиналним?

Прије свега баскула и носач цијеви су цилиндричног, потпуно заобљеног облика и у затвореном положају заједно формирају беспријекоран цилиндричан спој. Овдје не постоје бочне равне плоче на баскули нити споља видљив преламајући механизам. Док се код класичних преламача запињање ударног механизма врши преламањем, код Хонигове пушке запињање ударача се врши ротирањем цијеви. Као што је случај код стандардних преламача и Хонигову пушку чине два основна саставна елемента, дакле баскула са кундаком и цијеви са поткундаком. Међутим, веза између баскуле и цијеви ријешена је на елегантан, али необично чврст, начин, чиме су отклоњене све мане класичних преламача које су склоне да се расклимају при испуцавању веће количине потентне муниције било сачмене или карабинске.

Систем обртног брављења Џорџа Хонига

Такозвана ротациона заобљена акција (Rotary Round Action), односно брављење, код Хонигове бокерице остварено је уз помоћ два масива бријега на челу баскуле, који залазе у одговарајуће отворе унутар масивног прстенастог носача у којем су фиксиране цијеви. Обртањем тог носача фиксни брегови на челу баскуле чврсто се забрављују унутар кружних канала. Брављење је ојачано до максимума. Да бисмо отворили пушку и довели лежишта метака у положај за пуњење, потребно је да шаком обухватимо пушку за поткундак и једноставно ротирамо цијеви за једну четвртину круга удесно. Овим покретом канали за брављење унутар цилиндричног носача цијеви раздвајају се од два масивна бријега за брављење који се налазе на челу бравећег блока са предње стране баскуле. Потом је потребно цијеви погурати још мало унапријед све док се оне врло лако, под властитом тежином, не “преломе” преко шарнира (који је у склопљеном положају скривен), чиме је пушка отворена и спремна за пуњење. Овим је активиран и екстрактор који испуцане чауре извлачи за пар центиметара и омогућава њихово лако вађење из лежишта метка. Како би се пушка затворила и довела у положај спреман за паљбу, ове кораке треба поновити обрнутим редослиједом, дакле постављамо муницију у лежишта, подижемо цијеви, привлачимо их до краја ка баскули и лаким закретањем улијево за четвртину круга закључавамо за баскулу, при чему два масивна бријега на челу баскуле залазе у одговарајућа лежишта унутар цилиндричног носача цијеви, а чиме је остварено изузетно чврсто брављење способно да издржи огромне притиске. Бољег разумијевања ради, код овог типа брављења не ротирају бравећи брегови већ цилиндрични носач цијеви ротира око фиксне масивне бравеће главе са два бријега (као када би код обртночепног карабина ротирао сандук а затварач био фиксиран). Брегови за брављење су смјештени са горње и доње стране чела баскуле. На челу баскуле коаксијално је смјештена предња обртна плоча која са њим чини цјелину и има вишеструку функцију. У тој обртној плочи смјештене су ударне игле, а са њом је путем шарке остварена веза и са ротационим носачем цијеви. Са задње стране обртне плоче, унутар баскуле, налазе се двије брегасте површине намијењене запињању ударача. Ударачи су цилиндрични и смјештени су један изнад другог у унутрашњости баскуле. Приликом закретања носача цијеви при отварању пушке, долази до запињања ударача, јер ротирањем обртне плоче брегасте површине потискују удараче уназад до запетог положаја – запињање ударача се дакле остварује ротирањем носача цијеви при отварању пушке, а не преламањем као на стандардним преламачама. Обртањем носача цијеви при затварању пушке обрће се и обртна плоча са ударним иглама, која је шарниром спојена са цијевима, чиме се у саосност са ударачима доводе ударне игле и пушка је спремна за паљбу. Са ротирајућом плочом повезан је шарнир за преламање цијеви којег чини једноставна узглобљена полуга са припадајућим покретним елементом који обезбјеђује фиксирање унутар лежишта у прстенастом носачу цијеви. Ручно извлачење екстрактора уназад ослобађа прстенасти носач цијеви са шарнира и пушка се врло лако расклапа на два основна саставна елемента. Потребно је цијеви преломити до краја, затим их мало подићи и извући тијело екстрактора, а потом раздвојити баскулу од цијеви. Окидање се обавља двјема обарачама. Кочница блокира удараче, чврста је и поуздана. Њено крилце има лијеви и десни положај и врло дискретно је утопљено у контуру горње стране врата кундака, чиме није нарушена општа силуета оружја.

 

Материјали, израда, калибри, прецизност…

Ово јединствено комбиновано оружје ручно је израђено од алатног челика S7 и најквалитетније, биране, уљно финиширане, енглеске ораховине посебно лијепе текстуре. Израда и финиш су једном ријечју савршени. У очи одмах упадају најмање могуће толеранције и невјероватно прецизно уклапање челичних и дрвених дијелова. Двије префињено чекиране орахове плочице формирају поткундак и монтиране су уз помоћ четири дискретна завртња са лијеве и десне стране. Заједно чине облу цјелину која се савршено уклапа са цилиндричним носачем цијеви.

Исти случај је и са вратом кундака, чији је предњи обли крај беспријекорно укомпонован са задњим дијелом обле баскуле. Чекирани пиштољски рукохват може бити опремљен заштитником врата кундака или имати заобљену форму. Кундак има пиштољски рукохват,

 

фину образину и гумени потков. Метални дијелови су фино гравирани у класичном енглеском стилу, а што је рад Хониговог дугогодишњег сарадника Овена Бартлета. Браник обараче израђен је такође у класичном стилу и гравиран. Хониг нуди и своју оригиналну конструкцију монтаже за оптичке нишане, а пушке се према жељи опремају нарочитим усјецима за монтажу на баскули и шини која се пружа дуж горње стране цијеви у дужини поткундака. На шини је монтиран класични механички задњи нишан са усјеком. Постоје и модели са диоптерским преклопним задњим нишаном, који је у транспортном, преклопљеном положају утопљен у горњу страну врата кундака одмах иза полуге кочнице. Прецизност ових пушака такође је висока, па се на примјер четири хица 5.6-5OR лако могу смјестити у мету ширине три четвртине инча на 100 јарди (91,44 метра). Џорџ Хониг производи и четвороцјевну комбиновану пушку (“фирлинг”) са двије сачмене цијеви у калибру 20, једном цијеви у карабинском калибру 5.6-5OR те једном у калибру .22lr. Код “фирлинга” и даље постоје два ударача и двије обараче, али на обртној плочи смјештене су три ударне игле с тим да је довођење жељених цијеви у бојеви положај, односно ударних игли у саосност са ударачима, обезбијеђено једном дискретном полугом са десне стране врата кундака. Запињање ударача, након извршена два окидања, код “фирлинга” се врши још једним обртањем цијеви улијево. Хониг нуди бројне комбинације цијеви и калибара, карабинских и сачмених, по жељи купца. Дужине цијеви крећу се од 22 до 26 инча. Могуће је наручити олучене цијеви у најпопуларнијим калибрима од 225 Win. до 9.3x74R

 

. Треба нагласити да се ово оружје ради по наруџби и да се годишње направи тек неколико комада, а купци чекају годинама на свој примјерак који долази у луксузном коферу зелене плишане поставе. Пушке “хониг” у рангу су најскупљих и најбољих класичних енглеских попут “Холланд анд Холланд”, тако да је о цијени беспредметно говорити.

Док ову причу приводи крају, аутор сједи у удобној “cesca” столици, израђеној од савијених еластичних челичних цијеви, коју је још 1928. дизајнирао један од познатих студената Баухаус школе Марсел Бројер, а умјесто закључка парафразира оснивача Баухауса, Валтера Гропијуса, који је написао да је далеко теже дизајнирати врхунску столицу него насликати другоразредну слику. Колико ли је тек тешко дизајнирати врхунску пушку…

 

Хониг

Ловачке пушке Џорџа Хонига споља изгледају као скупоцјени, отмени и уникатни дводијелни штапови за шетњу или билијар, нарочите љепоте и текстуре, а кроз свој заобљен, елегантно витки облик, без икаквих штрчећих полуга, осовина и команди, сем обарача са браником, те генијалну једноставност механизма, који обезбјеђује велику чврстину брављења, уз врхунски квалитет ручне израде, представљају један од ултимативних примјера прожимања умјетничке форме и неприкосновене функционалности у свијету оружја.

 

 

Be the first to comment

Leave a Reply