Многобројана улагања у ловство почињу да дају видљиве резултате. Такође, појединци, заљубњеници у лов, видјели су шансу да улагањем у одгој расних паса споје угодно са корисним. Замисли нашег саговорника Слађана Милошевића већ се полако остварују са регистрацијом одгајивачнице енглеских сетера.
Најприје смо га замолили да нам каже неколико ријечи о регистрацији одгајивачнице и зашто је регистрација тако важна?
– Што се тиче саме процедуре за регистрацију одгајивачнице она није компликована. Наравно, потребна су почетна улагања и мало стрпљења око пар папира. Искуства и помоћ колега који су у овом послу дуже времена наравно да су значајна, каже Милошевић.
Он истиче да код нас постоји доста младих људи који имају добре псе, али да је за неке веће резултате потребно регистровати одгајивачницу. Сама та чињеница говори да се ради о озбиљном раду са псима што оставља много дубљи утисак код њихових љубитеља. Једноставно, као и сваки други посао, мора се схватити озбиљно и ући са доста љубави. Тек тада се могу очекивати резултати. Тржиште постаје све избирљивије и велика је разлика када се потенцијалном купцу представе уредни пси са родовником који се чувају у намјенским боксовима.
На питање зашто се баш одлучио за енглеске сетере одговора да је то прије свега ствар личног укуса. Имао је искуства у држању и обучавању њемачких оштродлаких птичара и када упореди ове двије расе, енглески сетери су му много привлачнији. Сам њихов изглед, љепота, рад на терену који се прије свега односи на карактеристично маркирање дивљачи. Такође, исхрана, хигијена и мириси које пси производе, код енглеског сетера односе превагу у односу на њемачке оштродлаке птичаре. Сетери су темпераментни, паметни пси и заједно са свим горе наведеним особинама привлачни су великој већини ловаца, закључује Слађан и додаје:
– За оне слабије упућене и за почетнике у лову напоменуо бих да су енглески сетери птичари. Користе се у лову на скоро све врсте пернате дивљачи у нашим пољима, као и у лову на зеца. Оно по чему су препознатљиви је лов шљуке. Станишта шљуке су доста тешка и неприступачна, али управо ова раса доминира на таквом терену. Веома су популарни на сјеверу Италије гдје је ова врста лова итекако заступљена.
О тренингу енглеских сетера Милошевић је рекао неколико детаља. Прије свега то је посвећеност тренингу од стране одгајивача. Тренинг почиње већ са неколико мјесеци живота. Наравно да велику улогу игра и генетика пса. Уколико се ове двије ствари споје онда имамо добитну комбинацију. Зависно од терена на којем се лови, на ту дивљач се и обучавају. Код нас у Семберији нема шљуке у великом броју, те се стога углавном користе за лов зеца, препелице и фазана. Ипак, није им страно да дају марку и на друге врсте птица, јер им је тај инстинкт урођен.
– Што се тиче лова са овим псима код нас, користимо их за лов у којима учествују мање групе ловаца. Лови се на начин што керови раде испред ловаца, настојећи да пронађу дивљач. Лично ловим са два до три кера, некада и са четири. Све зависи од броја ловаца у лову. Уколико је више ловаца са керовима, онда обично поведем два кера максимално. Такође, зависи и да ли су керови обучени, или је њихово обучавање у току. Посебно волим ловити препелицу са њима. То је лов који се одвија у раним јутарњим сатима. Што се тиче зеца и фазана ови керови су издржљиви и може се са њима ловити готово цијели дан. Углавном, искусни ловци знају гдје се дивљач скрива, то су мање шумице, густиши, предјели обрасли високом травом, па тако и наводе псе на те терене.
Милошевић са сетерима лови од 2002. године када је набавио првог пса ове расе од Мише Ралића из Србије. Тренутно има више керова из одгајивачница у Ваљеву, Београду, Чачку и Требињу. У свом дворишту како каже има и радне и изложбене керове, те на тај начин настоји извући максимум из њиховог потенцијала.
Слађан у будућности планира повећање броја паса у одгајивачници уз подизање достигнутих стандарда. Могућности за извоз енглеских сетера су велике и настојаће да у наредном периоду уради више на том плану. Ипак, он на послове и обавезе око одгајивачнице прије свега гледа кроз призму љубави, а не материјалне користи. Каже да за продају расних керова и наше тржиште постаје све избирљивије.
– Наши ловци воле да имају доброг кера, међутим слаба материјално-финансијска ситуација утиче негативно на цјелокупан процес одгоја, тренинга и рада са квалитетним псом. Са друге стране за извоз треба доста рекламе, труда, залагања, али није немогуће и то постићи. Тренутна епидемиолошка ситуација је негативно утицала на све области живота, па и на лов и одгој паса. Сви се надамо да ће се ситуација поправити у наредном периоду, наглашава он.
На крају, пси Слађана Милошевића су однијели неколико награда на смотрама паса у нашој Републици. Он истиче да су му најдражи наступи у Брчком гдје је његов пас освојио треће мјесто и у Зворнику прво мјесто.
– Зависно од расположивог времена волим извести керове на изложбе јер је и то један вид такмичења, али много важнија су склапања познанстава и размјена искустава везаних за одгој паса са другим одгајивачима, каже Милошевић.
Треба истаћи да је Слађан и успјешан на пољу гађања летећих мета, тзв. “глинених голубова“. Освајао је многе престижне награде на турнирима и на купу Републике Српске у појединачној и екипној конкуренцији. Каже да се све може стићи уз правилну организацију и распоред времена. Потребно је мало труда, воље и жеље све се стигне. Наравно, дисциплина је веома важна као и у свему што човјек ради, закључио је Слађан Милошевић.
Be the first to comment