Период мјесеца маја и јуна, у већини ловишта Републике Српске је у знаку лова на срндаћа. Многи ловци истичу да им је овај лов један од најомиљенијих, што се може образложити чињеницом да је лов срндаћа „лаган“, те да се изводи у погодне временске прилике.
С друге стране, велики број ловаца није свјестан одговорности коју носи при лову на срндаћа. Наиме, ловац са сваким одстрелом срндаћа проводи интензивну узгојну мјеру, која, уколико је погрешна може довести до значајног поремећаја у популацији. Због наведеног, лов срнеће дивљачи се врши пробирним одстрелом (чекањем или шуљањем), уз коришћење оптичких помагала (двоглед, оптички нишан). У контексту наведеног, сваки ловац би требао знати да срнећа дивљач нема изражену природну склоност добровољног одласка са станишта гдје је рођена, што значи да лоше проведена узгојна мјера на одређеном подручју, оставља посљедице углавном само на том подручју.
Задаци пробирног одстрела нису нимало лаки, нарочито ако треба поправити знатно пренамножену и квалитативно лошу популацију дивљачи. Од времена када је настао појам пробирног одстрела, интересовање ловаца је углавном сужавано само на јаке трофеје и то у што већем броју. Зато је пробирни одстрел срндаћа схватан већином само као оцјењивање срндаћа за одстрел претежно према роговљу. Јако роговље срндаћа може да буду производ само јаког и здравог тијела, а јаке и здраве јединке се рађају само у здравој, и с обзиром на станишне услове не превише бројној популацији дивљачи.
Основа пробирног одстрела зато лежи како у регулисању бројности популације и њене структуре, тако и у сталном елиминисању свих слабих грла која не уливају наду, почев од срна и њиховог потомства па до срндаћа, тако да у популацији остану и да се размножавају само најјаче, најквалитетније и најперспективније јединке.
Ако нам је циљ да у попуалцији имамо само грла с најбољим насљедним особинама, неопходно је да непожељне јединке елиминишемо одмах или што прије, чим их упознамо као такве. Зато је главно начело пробирног одстрела излучити све непожељне јединке у што млађем узрасту – „што прије то боље“. Искусни ловни стручњаци наводе да је боље направити грешку у пробирању у млађем узрасту него исту учинити на средњедобним грлима. Међутим, веома често се међу ловцима може чути коментар да не треба одстријељивати „шиљкане“.
Основ за оцјењивање срндаћа при пробирном одстрелу представља поуздано установљавање (што приближније) старости јединке, а што се спроводи кроз оцјену тјелесне грађе, држања тијела, објеност (нарочито главе у љетној длаци) и вријеме мијењања длаке, и на крају опште понашање животиње. На роговљу је најважнији знак оцјене старости вријеме потпуног чишћења, а најмање поуздан знак старости су облик и масивност роговља. Доста поуздан знак оцјене старости срндаћа јесте обојеност главе, гдје се са старошћу мијења и боја а према сљедећим правилима: мало лане има од рођења у љетној длаци главу скоро једноличну, некада свјетлије а некада тамније мрко-сиво обојену. Ова обојеност углавном остаје и у једногодишњих грла, али се код једногодишњака изнад ноздрва истиче бијела мрља, која је понекад слабо назначена. Код двогодишњих срндаћа чисто бијела мрља изнад ноздрва је знатно шира и достиже понекад чак половину растојања између ноздрва и спојнице предњих крајева очију. Чело срндаћа двогодишњака је тамно, због чега усљед видљивих граница између боја, глава двогодишњег срндаћа дјелује шарено. Носна бијела мрља се са годинама даље шири али губи своју јасно бијелу боју и постепено прониче у околну тамну длаку и тако губи своју ранију границу. У дозријевајућих 3-4 годишњих срндаћа наведена бијела мрља постаје све већа и мање изражена од околне длаке, заузимајући приближно ½ до ¾ простора између ноздрва и очију. Чеона боја код ове категорије такође постаје сивља. Од 5. године бијела мрља изнад ноздрва се постепено расплињује према челу и прониче у тамнију боју осталог дијела главе, док првобитну тамну чеону мрљу прорастају свијетлије длаке.
Здрав и добро развијен годишњак мијења длаку прије свих осталих срндаћа, те по правилу посљедњи чисти роговље. Ријетко их очисти у мају, а по правилу они најперспективнији годишњаци којима јаки парогови расту дуже, роговље очисте понекад чак у јулу. У пракси се дешава да ловац изврши одстрел срндаћа у јуну мјесецу, а да исти још увијек није скинуо баст, уз образложење да је ријеч о „шкарту“, што је свакако велика грешка. Правило је да зрели срндаћи најраније очисте роговље.
Све наведено јасно указује да је за успјешан лов срндаћа неопходно познавати свако грло, те код извођења одстрела правилно одабрати грло за одстрел. На жалост, честа је пракса да ловац пуца на прво грло које му изађе на нишан, а неријетко ловац у лову на срдаћа не посједује двоглед.
Генерално лов срнеће дивљачи се проводи кроз узгојни одстрел, санитарни одстрел, редовни (трофејни) одстрел и редукциони одстрел, чије би основе требао познавати сваки ловац који узима дозволу за лов ове племените врсте дивљачи.
Узгојни одстрел подразумијева излучивање из ловишта оба пола срнеће дивљачи која су закржљала и престарјела, те мушка грла са слабим трофејима, односно грла која су непожељна за размножавање. Овим одстрелом регулише се однос полова, старосна структура, здравствено стање, квалитет трофеја и економски капацитет ловишта.
При узгојном одстрелу срндаћа, на првом мјесту се одстрељују оштећени срндаћи, затим срндаћи у опадању, мање тјелесне тежине и слабијег роговља у свим старосним категоријама. Тек око 1/4 од предвиђеног одстрела чиниће и зрели срндаћи који би требали имати добру трофејну вриједност и то су „плодови“ узгајивачког рада. Добри познаваоци ове врсте дивљачи, приликом узгојног одстрела готово да не могу направити грешку. Оваквим видом одстрела даје се шанса најбољим да оставе потомство, што значи квалитетнију ланад, а самим тим и квалитетнију популацију матичног фонда. Добра и јака мушка грла треба одстријелити тек по завршетку парења у текућој ловној години, да би она остварила још једну генерацију потомства.
Санитарни одстрел подразумијева излучивање из ловишта оштећених, болесних и на болест сумњивих грла који својим изгледом и понашањем на то упућују. Ова мјера се проводи због немогућности лијечења болести, а сви одстријељени болесни примјерци и њихови одговарајући дијелови требају се доставити ветеринарским установама на претрагу или се закопати.
Санитарни одстрел се може проводити као крајња мјера и на здравим примјерцима у случају да се сигурно установи заразна болест која се преноси међусобним контактом дивљачи.
У складу са наведеним узгојним и санитарним одстрелом из ловишта треба одстранити:
Ланад оба пола која су кржљава, мршава, јако рано или јако касно олањена, код близанаца она слабија, ланад са тјелесним недостацима, болесна, рањена, повријеђена, исцрпљена болешћу.
Подмладак грла старости 1-2 године кад су слаба, заостала у порасту и развоју, болесна, рањена или повријеђена. Мушка грла са слабо развијеним роговљем, уским или јако широким распоном роговља, деформисаним рожиштем, роговљем у виду „перике“ или „кврге“ са танким и кратким роговљем. Овдје треба водити рачуна о срнама двизицама које треба максимално штедјети, као и вриједна мушка грла која су правилно развијена са добрим будућим трофејима.
Средњедобна грла старости 3-4 године која су се са наведеним недостацима „провукла“ кроз класу младих грла. Средњедобна женска грла која се паре јако рано или јако касно и тако продужавају период парења што јако негативно дјелује на кондицију срндаћа, „јалове“ и оне срне које воде слабу ланад, затим рањене, повријеђене и болесне срне. Кад се одстрељује срна која води лане одстрељује се и лане, али тако да се најприје одстрели лане па онда срна. Средњедобна мушка грла у овој старосној класи се излучују кад немају трофеј у категорији „шестерца“, са слабо развијеним роговљем неправилног облика, са јако оштрим парошцима или јако тупим – трулим врховима парожака, кад су рањена, повријеђена и болесна. С обзиром да у овој класи старости мушка грла показују какав ће дати трофеј те је узгојни одстрел у овој класи старости најинтензивнији.
Зрела грла оба пола кад су тјелесно ослабила без обзира на узроке, затим рањена, повријеђена и болесна грла, те срне које се лане рано или касно и које воде слабу ланад. Провођењу мјера узгојног и санитарног одстрела треба посветити посебну пажњу у смислу ангажовања најискуснијих и најстручнијих ловаца, уз провођење максималног надзора.
Редовни (трофејни) одстрел подразумијева излучивање из ловишта првенствено мушких грла која нису била обухваћена узгојним одстрелом, а тек онда нормално развијених и здравих трофејно вриједних грла. Овај одстрел представља „жетву“ добро гајене дивљачи која поред трофеја даје месо и кожу. Добра и јака мушка грла у редовном одстрелу треба одстријелити тек по завршетку парења у текућој ловној години, да би она остварила још једну генерацију потомства. Сматра се да укупан број ових грла у току године износи тек ¼ од укупног броја срндаћа планираног за одстрел.
Што се тиче временског провођења одстрела, треба се придржавати правила да се узгојни одстрел проводи у току ловне сезоне, а санитарни током цијеле ловне године, док се редовни одстрел проводи такође у вријеме ловне сезоне.
Редукциони одстрел који подразумијева одстрањивање сувишних грла оба пола примјењиваће се код појаве вишка грла изнад економског капацитета у ловишту.
На основу Наредбе о времену лова ловостајем заштићене дивљачи („Службени гласник Републике Српске“, број 43/21) срндаћ се лови од 1. маја до 30. септембра, а срна и лане од 1. октобра до 31. јануара текуће године.
Ловачки савез наглашава да је прописани период само временски оквир у којем је дозвољено ловити срндаћа, те да исти не значи обавезујући почетак лова. Стручна служба Савеза даје препоруку да се почетак спортско-рекреационог лова срндаћа прилагоди типовима ловишта према надморској висини, односно станишним и климатским условима, водећих рачуна о физиолошкој кондицији срндаћа и достигнутом степену развојног циклуса раста роговља. У складу са наведеним, Стручна служба Савеза даје препоруку да се почетак спортско-рекреационог лова срндаћа у низијским ловиштима веже за период послије 15. маја, док се почетак спортско-рекреационог лова срндаћа у брдским и планинским ловиштима веже за период иза 1. јуна.
Одстрел срнеће дивљачи дозвољен је пушком са изолученом цијеви најмањег калибра 5,6 мм и зрном тежине најмање 3,5 гр.
Дарко Јованић
Be the first to comment