Као што је Ловачки савез РС још раније обавјестио јавност, на Палама је потврђено лажно бјеснило код ловачког пса. Према подацима од надлежне ветеринарске службе, укупно је пет паса (у временском интервалу од 30 дана) угинуло са знацима лажног бјеснила или Аујецкијеве болести. Последњи угинули ловачки пас је лабораторијски испитиван. Сви пси су кориштени за лов на дивљу свињу у истом ловишту, али у различитом временском интервалу. Болест се јавила у ловиштима гдје је претходно дијагностикована афричка куга свиња- АКС и тиме доказано да су свиње на Палама инфициране са вирусом АКС и вирусом Аујецкијеве болести.
Аујецкијева болест је фатално херпес вирусно обољење за све животиње, осим за домаће и дивље свиње које су само извор заразе. Постоји неколико генских типова овог вируса. Дивље свиње не показују знакове болести. Обољевају најчешће месождери – пси и мачке, док се болест може јавити и код дивљих звери, стрвинара и глодара. Човјек је по правилу природно отпоран на овај вирус, али у научној литератури постоје подаци који указују да је било неколико случајева обољевања људи од лажног бјеснила са знацима запаљења мозга. Сви обољели су били у професионално изложени инфекцији (месари, лаборанти итд). Најчешћи облик заражавања је конзумација контаминираног сировог меса вирусом лажног бјеснила, док се ређе болест може пренијети путем аеросола (капљичаста зараза) и преко озледа на кожи.
Клиничка слика болести код паса и мачака је типична. Почетни знаци болести су општи и карактеришу се повећањем температуром, општом слабости и одбијањем хране. Кроз 3-4 дана јављају се нервни симптоми болести, а најупечатљиви знак је неконтролисан и обиман свраб који води до самоповређивања или аутомутилације. Животиња губи осјећај боли на мјестима гдје се чеше. Неријетко се отварају ране усљед огреботина. Болест се завршава са смрћу, кроз 5-7 дана у тешкој агонији. Животиње у агонији треба еутаназирати. За потврду болести је неопходан преглед мозга као и код бјеснила. Заживотно се може поставити дијагноза из крви налазом специфичних антитијела на вирус, али није увијек валидна код паса и мачака.
Да ли постоји повезница између појаве лажног бјеснила и афричке куге свиња – АКС?
Усљед повећаног броја угинућа дивљих свиња због афричке куге свиња долази до контаминације ловишта са оба вируса. Значајан број свиња које угину усљед АКС је латентно (скривено) инфициран са херпес вирусом који је смртан за друге животиње у ловишту (ловачки пас, вук, лисица, куне, глодари итд). Неријетко ове животиње једу или кидају месо, изнутрице и кожу од инфицираних свиња и на тај начин се заражавају са вирусом лажног бјеснила. Инфекција ловачких паса је настала током лова, тако што су пси дошли у контакт са зараженим свињама или лешевима заражених свиња. Вирус АКС убија свиње и прави директне штете, а угинуле свиње заражавају друге животиње које не угињавају од АКС, већ других узрочника. Тако настаје ланац различитих зараза.
Лажно бјеснило се не шири брзо као АКС и понаша се као зараза „јединственог извора“. Обољевају све животиње које су конзумирале заражено месо у ловишту, број нових случајева болести се јавља и расте док се извор не уклони. Пренос болести са животиња на животињу без учешћа свиња је риједак. Међутим, овдје се отвара нови ризик. Дивље звери (вук, медвјед, лисица итд) могу бити угрожени од дивљих свиња које су угинуле од АКС у ловиштима,а које могу бити заражене вирусом лажног бјеснила.
Превентивне мјере треба редовно предузимати да би се спријечила појава лажног бјеснила:
- не давати свјеже месо дивљих свиња псима,
- користити личну заштиту приликом руковања месом дивљих свиња,
- не користити псе за лов на дивљу свињу гдје се јавља АКС,
- уклањати лешеве дивљих свиња из ловишта,
- сумњу на болест код пса обавезно пријављивати ветеринару и
- пријавити сваки случај угинулих дивљих месождера и стрвинара у ловишту.
Пише: Др Оливер Стевановић, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске ДР Васо Бутозан
Be the first to comment