Жељко Секулић освојио 1. награду на међународној изложби фотографија у Хрватској

Карловац – Жељко Секулић, члан Ловачког удружења Тетијеб из Теслића освојио је фотографијом “Радознали малишан” 1 награду на Међународном конкурсу “Природа и дивљач 2918” одржаном почетком марта у Хрватској
У склопу 2. научно-стручног скупа с међународним судјеловањем “Природа и дивљач” одржаним почетком марта у Карловцу (Хрватска), била отворена изложба фотографија “Природа и дивљач” 2018.
Аутори фотографија били су  аутори са фокусим на студенте и предаваче виших и високих школа.
Ове године на конкурс су пристигле 32 фотографије из Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Словачке, а прву награду освојио је Жељко Секулић из Теслића са фотографијом “Радознали малишани”.
Другу награду освојио је студент Томислав Зрински с фотографијом “Дивокоза с Олимпа”, а трећу Нино Салкић, фотограф на пројекту Rewilding Velebit, с фотографијом срњака у дубокој шуми НП Сјеверни Велебит.

Научни скуп који је потребан свима нама

Велеучилиште у Карловцу (Хрватска) било је домаћин јединственог мултидисциплинарног скупа који се одржао 01. марта. Ријеч је о 2. научно-стручном скупу с међународним судјеловањем “Природа и дивљач”, који се ове године бавио тематиком страних врста и ловства.
Скуп се одржао у организацији Велеучилишта у Карловцу (одјела Ловства и заштите природе) и Удруге дипломираних студената Велеучилишта у Карловцу – “Алумни Вука”, док су суорганизатори скупа били Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватски ветеринарски институт, Хрватски шумарски институт, Хрватски ловачки савез, Forst Eibenstein HR hunting & forest д.о.о. и Оикон д.о.о.
Зашто баш стране врсте и ловство?
Страна (алохтона, унесена, интродуцирана) врста је она врста која природно не живи у одређеном екоситему већ је у њега доспјела намјерним или ненамјерним уношењем. Ако насељавање или ширење стране врсте негативно утјече на биоразноликост, здравље људи или причињава економску штету на подручју на које је унесена, тада се она сматра инвазивном. Након губитка станишта, инвазивне врсте препознате су као други најзначајнији узрочник губитка биоразноликости на подручју ЕУ, а ловне методе могу бити интересантан алат који може помоћи у управљању и контроли тих врста.
На скупу је кратка излагања одржало 13 предавача, редом из релевантних институција и организација које се дотичу управо тематике страних врста.
Расправљало се о потреби за јаснијим дефинисањем појмова када се барата терминологијом страних врста те дјелотоврнијем начину пријеноса информација између сектора заштите природе и ловства. Наглашено је како су стране врсте непожељне, како за сектор ловства, тако и за сектор заштите природе па не би требало бити двојења око приступа рјешавању овакве проблематике. Иако је улога лова препозната у контроли и искорјењивању неких страних врста, често ловци немају мотивацију за активно судјеловање у њиховом сузбијању. Разлози дијелом леже и у неприхваћању ловаца од стране шире јавности, без обзира на аргументе струке, што у ловачким круговима узрокује отпор према сарадњи и прихваћању нових знања.
Едукација ловаца од великог значаја
При томе је и едукација ловаца од великог значаја будући да они заиста много времена проводе у природи, али нису едуцирани о проблематици страних врста. Због тога је потребно развити дјелотоворан систем дојаве о присутности стране врсте, у чему може помоћи и сувремена технологија (дојава путем мобилних апликација). Проблематичан је и недостатак комуникације између сектора ловства и заштите природе што у коначници онемогућује договор и конкретније активности. Исто тако, стране врсте не познају границе, па без сарадње између сусједних земаља нема ни позитивних помака ни резултата. Такођер, и неусуглашеност око законодавства представља камен спотицања. Законски оквир намеће велику количину бирократије што битно успорава дјеловање на сузбијању ширења инвазивних врста чиме оне добивају (још) простора и времена за своје инвазивно дјеловање.
Циљ скупа била је интердисциплинарна размјена знања између домаћих и страних стручњака, те олакшавање трансфера знања између образовних и научних институција, одговорних управних тијела, јавних установа, цивилног сектора и стручњака.
Без двојбе – циљ скупа је постигнут те се могу очекивати позитивни помаци и јача сурадња када се ради о страним врстама.

Извор: www.agroklub.ba

Be the first to comment

Leave a Reply