У посљедњих неколико година, свједоци смо тренда повећања бројности предатора у нашим ловиштима, што се директно одражава на одрживо газдовање основним врстама дивљачи.
Тренд повећања бројности предатора, прије свега шакала и лисице, је нарочито је изражен у равничарским и брдским ловиштима Републике Српске, у којима је неспорно дошло до дебаланса бројности основног фонда ситне дивљачи (зец, фазан, јаребица), чије динамике развоја популација су веома успорене. Разлог успореног развоја ових популација недвосмислено лежи у пренамножењу предатора, који у великој мјери умањују успјех планских интервенција на постизању потпуних капацитета ловишта за ове врсте дивљачи. Неријетко, многа удружења и посљедња финансијска средства троше за набавку зечије и фазанске дивљачи из вјештачког узгоја, али очекивани резултати ових скупих интервенција нису постигнути. Зашто? Одговор је вома једноставан. Док год у ловишту имамо неподношљиво бројно стање предатора, нећемо моћи постићи или успјешно одржати постигнути основни матични фонд племенитих врста дивљачи (нпр. зечије и фазанске дивљачи). Овај став и мишљење дијеле и многи признати научни радници из области ловства.
Познат је научни податак да једна лисица у току једне године „потамани“ и до 50 јединки зечева, што јасно говори о штети коју овај предатор може да направи. Ако при том још додамо билансе штета насталих од шакала, паса и мачака луталица, куна, јастребова и др., јасно је са каквим се проблемом суочавају сви стручни радници корисника ловишта, али и сви ловци уопште. Узрок пренамножења предатора у ловиштима, на првом мјесту треба тражити у недовољном, контролисаном одстрелу од стране корисника ловишта, па тек онда у природном поремећају ланца исхране.
Схватајући чињеницу „тежине“ одстрела куна и јастребова, те проблем „уклањања“ паса и мачака луталица, поставља се питање шта је проблем код смањења броја шакала и лисица, поготво ако се узме у обзир атрактивност лова на ове врсте дивљачи. Очигледно се одговор назире у пољуљаној свијести ловаца, којима је усљед изостанка пријератне потражње лисичијег крзна на тржишту и стимулације у висини годишње чланарине за једну лисицу, лов у послијератном периоду постао искључиво пут за набавку веома цијењеног конзумног меса, занемарујући основну ловну етику. У прилог овоме иде и чињеница да је велики број ловаца у послијератном периоду „лутао“ из удружења у удружење трагајући за бољим извором меса, занемарујући обавезе у матичним удружењима.
Додатни проблем корисницима ловишта у претходном периоду је представљало и Рјешење о цјеновнику одстрела којим је била прописана дневна организациона такса и наканда коју ловац плаћа и при одстрелу свих назаштићених врста, осим у организованим акцијама што је давало додатни стимуланс домаћем ловцу да се клони одстрела предатора препуштајући тако да се природа сама побрине за однос предатора и основних врста дивљачи у ловишту, што засигурно једино иде на штету самих ловаца.
Ипак, у прошлој години, на иницијативу Стручног савјета за ловство Ловачког савеза РС, измијењено је наведено Рјешење о цјеновнику одстрела, те је данас матични ловац ослобођен плаћања дневне организационе таксе и цијене одстрела шакала, лисице, куна, дивље мачке и јазавца у појединачном лову са чеке, затим је ослобођен плаћања одстрела ових врста уколико их одстријели у лову на другу дивљач, те је ослобођен плаћања у акцијама које организује корисник ловишта. Додатно, кориснику ловишта је омогућено извођење организованих акција ради одржавања подношљивог бројог стања незаштићене дивљачи – крзнашица сваки дан у седмици у дозвољено вријеме лова (Правилник о облику, садржају, начину издавања и року вађења дозволе за лов и ловне карте – „Службени гласник Републике Српске“, број 62/20).
Према информацијама са терена, може се закључити да су наведене измјене правилника већ дале разултате, и то прије свега кроз све учесталији појединачни лов чекањем од стране домаћих ловаца, гдје су забиљежени одстрели чак и 5 лисица са једне чеке за једну ноћ.
Са циљем стумилације ловаца за одстрел предатора, у ЛУ „Змијање“ Бања Лука истичу да је у овом удружењу донесена одлука о награђивању ловца за једног одсријељеног шакала у износу од 100 КМ, те и кутија метака за одстријељене двије лисице. Податак да је у ловишту „Бања Лука“ до сада одстријељено 35 јединки шакала иде у прилог оправданости ове „инвестиције“. Истовремено у овом удружењу је донесена одлука да се од 15. јануара 2022. године, сваке недјеље до половине фебруара изводе обавезне акције на смањењу бројности предатора.
У ЛУ „Лијевче“ Нова Топола, такође је донесена одлука о извођењу организованих акција сваке недјеље до краја фебруара, те истичу да је у оквиру само једне акције, 30. јануара извшрен одстрел чак 10 лисица.
Генерално, већина корисника ловишта у Републици Српкој користи вријеме од завршетка лова на основне врсте дивљачи па све до краја фебруара, да кроз групне, организаоване акције редукују бројност предатора на подношљиву мјеру, а све са циљем ставрања услова за нормалну репродукцију матичних фондова основних врста дивљачи.
Дарко Јованић, дипл.инж.шумарства
Be the first to comment