Кли­мат­ске про­мје­не  ми­је­ња­ју на­ви­ке, ква­ли­тет  и по­на­ша­ње ди­вља­чи

Из­у­зет­но вру­ћа ље­та, суве и то­пле зи­ме, те ве­о­ма ки­шна и хлад­на про­ље­ћа са не­рав­но­мјер­но рас­по­ре­ђе­ним ко­ли­чи­на­ма па­да­ви­на ко­је иза­зи­ва­ју низ по­пла­ва, од­ро­на и кли­зи­шта, по­твр­ђу­ју да је на на­шим про­сто­ри­ма и те ка­ко при­су­тан сце­на­рио ак­ту­ел­них кли­мат­ских про­мје­на ко­је су за­хва­ти­ле ци­је­лу нашу пла­не­ту.

На­рав­но, по­сље­ди­це ових про­мје­на се ма­ни­фе­сту­ју на цје­ло­ку­пан еко-­си­стем, у ко­ји свакако спа­да и ди­вљач. И ак­ту­ел­но из­ра­зи­то то­пло и су­шно ври­је­ме у овом зим­ском пе­ри­о­ду несумњиво по­ка­зу­је да се на­ла­зи­мо под ути­ца­јем кли­мат­ских про­мје­на.

Ва­жно је ис­та­ћи да зе­мље у раз­во­ју, у ко­је се убра­ја и БиХ, при­па­да­ју гру­пи ко­је су осје­тљи­ве на не­же­љен ути­цај гло­бал­них кли­мат­ских про­мје­на, што су по­твр­ди­ла и до­са­да­шња ду­го­го­ди­шња ис­тра­жи­ва­ња. Про­цје­не ука­зу­ју да ће под­руч­је БиХ би­ти трај­но из­ло­же­но овим ути­ца­ји­ма, а ко­ји ће за­си­гур­но све ви­ше има­ти ути­цај на цје­ло­ку­пан еко­-си­стем зе­мље. Мо­гућ­но­сти за­шти­те од тих ути­ца­ја на ло­кал­ном ни­воу до­ста су огра­ни­че­не, ме­ђу­тим број­не су мо­гућ­но­сти при­ла­го­ђа­ва­ња на из­ми­је­ње­не кли­мат­ске усло­ве. На­зна­че­на про­бле­ма­ти­ка гло­бал­них кли­мат­ских про­мје­на и њи­хо­вог ути­ца­ја прет­по­ста­вља де­фи­ни­са­ње но­вих мо­де­ла жи­вот­не сре­ди­не, стра­те­ги­ја раз­во­ја, сек­тор­ског и ин­те­грал­ног, на свим ни­во­и­ма: ло­кал­ном, ре­ги­о­нал­ном, ен­ти­тет­ском и др­жав­ном, ко­ји ће има­ти оби­љеж­је одр­жи­вог раз­во­ја.




НА­СА је ове го­ди­не об­ја­ви­ла из­вје­штај на ко­јем је ра­ди­ла око 40 го­ди­на, и у ко­ме сто­ји да је то­пље­ње лед­ни­ка на Ан­тарк­ти­ку не­за­у­ста­вљи­во, и да се у на­ред­них 500 го­ди­на оче­ку­је пот­пу­но то­пље­ње истог. Ова по­ја­ва ће усло­ви­ти по­ве­ћа­ње ни­воа мо­ра за де­вет ме­та­ра, при че­му ће са ли­ца зе­мље не­ста­ти мно­ги при­о­бал­ни гра­до­ви, али и зе­мље по­пут Хо­лан­ди­је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и др. Ја­сно је да ће про­цес то­пље­ња ле­да би­ти кон­стан­тан, чи­ме ће би­ти усло­вљен сваке године раст ни­воа мо­ра, а ко­ји за по­сље­ди­цу има ди­рект­ну про­мје­ну кли­ме.

На жа­лост, незапамћене вре­мен­ске не­по­го­де, ко­је се ма­ни­фе­сту­ју кроз по­пла­ве, екс­трем­не и ду­го­трај­не су­ше, ве­ли­ке ко­ли­чи­не пада­ви­на у крат­ком вре­мен­ском ин­тер­ва­лу, град, и дру­го, а ко­је све че­шће за­хва­та­ју под­руч­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске и БиХ, упра­во пот­кре­пљу­ју го­ре на­ве­де­не чи­ње­ни­це. Ја­сно је да нај­ве­ће по­сље­ди­це ова­квих кли­мат­ских екс­тре­ма, нај­ви­ше осјећају ко­ри­сни­ци при­род­них до­ба­ра, ме­ђу ко­ји­ма за­си­гур­но спа­да­ју и ко­ри­сни­ци ло­ви­шта.

Досадашњим праћењем ди­вља­чи, утвр­ђе­не су са­мо не­ке од про­мје­на на по­на­ша­њу и би­о­ло­ги­ји ди­вља­чи, а ко­је су усло­вље­не кли­мат­ским промјенама. Нажа­лост ове про­мје­не су за­си­гур­но са­мо по­че­так про­мје­на би­о­ло­ги­је ди­вља­чи, ко­је ће вје­ро­ват­но би­ти трај­но угра­ђе­не у ге­нет­ске ко­до­ве сва­ке је­дин­ке.

    

Ипак, ва­жно је ис­та­ћи да го­ре на­ве­де­ном не­же­ље­ном деј­ству при­род­них про­це­са на би­о­ло­ги­ју ди­вља­чи, у ве­ли­кој мје­ри по­ма­же чо­вјек. Мо­жда тре­нут­но нај­ви­дљи­ви­ји ефе­кат си­нер­ги­је при­род­них про­це­са и чо­вје­ка је­су про­мје­не на ди­вљој сви­њи. При­ла­го­ђа­ва­ње би­о­ло­ги­је ди­вљих сви­ња на кли­мат­ске про­мје­не се ма­ни­фе­сту­је и кроз про­мје­не у по­на­ша­њу и ре­про­дук­ци­ји, као и на­глом по­ве­ћа­њу број­но­сти ових по­пу­ла­ци­ја. На­и­ме, ра­ни­је су хлад­не зи­ме, ни­ске тем­пе­ра­ту­ре и ви­со­ки сње­жни на­но­си би­ли узрок ви­со­ког мор­та­ли­те­та мла­дих, док по­сљед­ње бла­ге зи­ме по­го­ду­ју не­у­о­би­ча­је­ном по­ве­ћа­њу бро­ја мла­дих по ле­глу и ви­со­кој сто­пи пре­жи­вља­ва­ња. Жен­ка са­да до­но­си мла­де у ја­ну­а­ру и фе­бру­а­ру, док су за­би­ље­же­ни и слу­ча­је­ви па­ре­ња и раз­мно­жа­ва­ња сви­ња то­ком ци­је­ле го­ди­не. Све ово до­во­ди до по­ја­ве сма­ње­не тје­ле­сне ма­се под­млат­ка. Кли­мат­ске про­мје­не су и је­ди­ни кри­вац ко­ји до­во­ди до све че­шће по­ја­ве па­ре­ња на­зи­ми­ца, ко­је у но­вем­бру до­но­се по­том­ство са сма­ње­ном тје­ле­сном те­жи­ном и сни­же­ном от­пор­но­шћу на ин­фек­ци­је. На­кон ду­го­го­ди­шњег пра­ће­ња ди­вљих сви­ња у ло­ви­шти­ма Ср­би­је, утвр­ђе­но је да про­сјеч­на те­жи­на мла­дих је­дин­ки умје­сто оче­ки­ва­них 60 кг из­но­си од 15-20 кг, док им је кре­та­ње и по­на­ша­ње јед­на­ко ка­те­гори­ји пра­са­ди. Број­ност је­дин­ки је знат­но уве­ћа­на, али је ква­ли­тет сма­њен.

На­и­ме, све че­шће из на­ших ло­ви­шта се мо­гу ви­дје­ти фо­то­гра­фи­је са над­зор­них ка­ме­ра на ко­ји­ма су ви­дљи­ве кр­ма­че са пра­са­ди­ма у „пи­џа­ми“ го­то­во то­ком ци­је­ле го­ди­не. Та­ко на при­мје­ру из до­бој­ског ло­ви­шта има­мо фо­то­гра­фи­ју на ко­јој су 18. де­цем­бра 2019. го­ди­не за­би­ље­же­на пра­сад са не­пу­них пар сед­ми­ца жи­во­та. Пот­пу­но је ја­сно и при­род­но да ова пра­сад има­ју вео­ма ма­лу шан­су за пре­жи­вља­ва­ње у то­ку су­ро­вих зим­ских мје­се­ци. Ме­ђу­тим, упра­во зи­ма ко­ја је на из­ма­ку оста­вља мо­гућ­ност да ова пра­сад пре­зи­ме, али он­да оста­је отво­ре­но пи­та­ње да ли су те јединке пра­вил­но от­хра­ње­не, с об­зи­ром на то да у зим­ском пе­ри­о­ду ква­ли­тет ис­хра­не ни­је на за­вид­ном ни­воу. Уко­ли­ко и пре­жи­ве, тре­ба­ да се за­пи­тамо ка­кво ће по­том­ство та­кве је­дин­ке мо­ћи до­ни­је­ти, и на­рав­но ка­да ће их до­ни­је­ти!? Исто­вре­ме­но се отва­ра пи­та­ње ка­кав ће ути­цај не укуп­ну генетику има­ти та­кве је­дин­ке уко­ли­ко бу­ду уче­ство­ва­ле у раз­мно­жа­ва­њу.

Али гдје је у све­му ово­ме чо­вјек? Свје­до­ци смо да­нас да ве­ли­ки број ло­ва­ца за по­тре­бе тре­нин­га и обу­ке па­са на­ба­вља пре­ко ра­зних ка­на­ла тзв.“ди­вљу пра­сад“, упит­ног ге­нет­ског по­ри­је­кла, ко­ју др­жи у не­ре­ги­стро­ва­ним огра­ђе­ним про­сто­ри­ма, хра­не­ћи их по­пут пи­то­мих сви­ња. Че­сто ове јединке вр­ше репродукцију у тим про­сто­ри­ма, до­но­се­ћи на сви­јет пра­сад по­но­во упит­ног ге­нет­ског ма­те­ри­ја­ла, којa се да­ље ди­стри­бу­и­ра­ дру­гим лов­ци­ма, итд. На­кон то­га до­ла­зи до на­мјер­ног или слу­чај­ног пу­шта­ња тих је­дин­ки у сло­бод­ну при­ро­ду ко­је се да­ље ми­је­ша­ју са ди­вљим по­пу­­ла­ци­ја­ма….

У дру­гом слу­ча­ју, има­мо прак­су на­бав­ке ди­вљих сви­ња са про­вје­ре­ним ге­нет­ским ма­те­ри­ја­лом за по­тре­бе др­жа­ња у тзв. „ре­про­цен­три­ма“, с ци­љем ре­про­дук­ци­је и пу­шта­ња у при­ро­ду за по­тре­бе ло­ва. Ме­ђу­тим, начин ис­хра­не ових је­дин­ки, као и усло­ви жи­во­та у ре­про­цен­три­ма на­ру­ша­ва­ју искон­ски ге­нет­ски код ди­вља­чи.

Осим на­ве­де­них ак­тив­но­сти, и даље у по­је­ди­ним ло­ви­шти­ма има­мо при­сут­но жи­ре­ње пи­то­мих сви­ња, ка­да до­ма­ћи­ни пу­шта­ју кр­да пи­то­мих сви­ња у сло­бод­ну при­ро­ду, гдје се не­ри­јет­ко ове је­дин­ке укр­шта­ју са ди­вљим по­пу­ла­ци­ја­ма…

Ср­не­ћа ди­вљач

Пра­ће­њем кре­та­ња и по­на­ша­ња ср­не­ће ди­вља­чи, у по­сљед­ње ври­је­ме су утвр­ђе­не еви­дент­не про­мје­не. На­и­ме, код муж­ја­ка, али и код жен­ки при­мје­тан је гу­би­так те­ри­то­ри­јал­но­сти, чи­ме се ре­ме­ти нор­ма­лан раз­вој­ни ци­клус у цје­ло­куп­ним по­пу­ла­ци­ја­ма ових вр­ста. У ве­зи са тим, при­мјет­на је по­ја­ва да кра­јем мар­та и по­чет­ком апри­ла, у рав­ни­чар­ским ло­ви­шти­ма, умје­сто по­ја­ве из­ра­же­не те­ри­то­ри­јал­но­сти и по­чет­ка оби­ље­жа­ва­ња те­ри­то­ри­је, ка­да се ср­не­ћа ди­вљач сре­ће ин­ди­ви­ду­ал­но или у ма­њим кр­ди­ма, све че­шћи су слу­ча­је­ви по­ве­ћа­ња кр­да. Та­ко­ђе, код муж­ја­ка је све че­шћа по­ја­ва ка­сног ски­да­ња ба­ста са ро­го­ва. Као по­сље­ди­цу кли­мат­ских про­мје­на сва­ка­ко је по­треб­но на­ве­сти и већ утвр­ђе­ну по­ја­ву из­о­ста­ја­ња ем­бри­о­те­ни­је, те убр­зан раз­вој ем­бри­о­на и ра­ни­је ла­ње­ње ср­на.

Фа­зан­ска ди­вљач

Гло­бал­не кли­мат­ске про­мје­не код фа­зан­ске ди­вља­чи усло­вља­ва­ју по­ве­ћа­ну сто­пу ми­гра­ци­је, а за­тим и про­мје­ну у по­на­ша­њу и ре­про­дук­ци­ји. На­и­ме, не­ка­да­шња гор­ња гра­ни­ца ста­ни­шта фа­зан­ске ди­вља­чи је из­но­си­ла око 400 м, док је да­нас та гра­ни­ца за­хва­љу­ју­ћи кли­мат­ским промјенама по­мје­ре­на го­то­во на 700-800 м над­морске ви­си­не. За­па­же­но је да у сло­бод­ној при­ро­ди фа­за­ни показују ати­пич­но по­на­ша­ње уз не­до­ста­так инстинкта ди­вљи­не и из­о­ста­нак гни­је­жђе­ња. Фа­зан­ке без ика­квог пра­ви­ла ра­си­па­ју ја­ја по ло­ви­шту, из­во­де пи­ли­ће са ма­лом тје­ле­сном ма­сом и сма­ње­ном кон­ди­ци­јом те у скла­ду са тим и ма­њом от­пор­но­шћу на бо­ле­сти. Иако, бла­ге зи­ме до­во­де до по­ве­ћа­не репродукције у сми­слу број­но­сти, по­ста­вља се пи­та­ње шта је са ква­ли­те­том, кон­ди­ци­јом и здравственим ста­њем ових по­пу­ла­ци­ја.

Ме­двјед

Ве­о­ма бла­ге зи­ме на ста­ни­шти­ма ме­двје­ђе ди­вља­чи, до­во­де до скра­ћи­ва­ња или пот­пу­ног изостајања зим­ског сна, што узро­ку­је по­тре­бу за до­дат­ном ис­хра­ном ме­двје­да у овом пе­ри­о­ду. Ја­сно је да је у том пе­ри­о­ду по­ну­да хра­не биљ­ног по­ри­је­кла оскуд­на, усљед че­га ова вр­ста ди­вља­чи по­тре­бе за ис­хра­ном задовољава хра­ном ани­мал­ног по­ри­је­кла, усло­вља­ва­ју­ћи ти­ме ште­ту над пле­ме­ни­том ди­вља­чи али и на до­ма­ћој сто­ци. Та­ко­ђе, по­ве­ћа­не ште­те над до­ма­ћом сто­ком од ме­двје­да у љет­ним мје­се­ци­ма се го­то­во си­гур­но мо­гу при­пи­са­ти по­ве­ћа­ној ми­гра­ци­ји ове животиње усљед по­тра­ге за во­дом и свје­жом хра­ном.

Ге­не­рал­но, за све вр­сте ди­вља­чи се мо­же до­ни­је­ти не­ко­ли­ко уоп­ште­них про­мје­на ко­је се ма­ни­фе­сту­ју као пр­ва ре­ак­ци­ја на кли­мат­ске про­мје­не. На­и­ме, у усло­ви­ма из­мије­ње­не жи­вот­не сре­ди­не лов­на ди­вљач ре­а­гу­је про­мје­ном уро­ђе­них обра­за­ца у то­ку па­ре­ња, за­тим по­мје­ра­њем ре­про­дук­тив­не се­зо­не у од­но­су на ра­ни­је го­ди­не, те по­ве­ћа­њем се­зон­ске пло­дно­сти и по­ве­ћа­њем бро­ја пре­жи­вје­лих мла­ду­на­ца, али са упит­ним жи­вот­ним ква­ли­те­том. Уче­ста­ло па­ре­ње поред ди­вљих сви­ња, ко­је се већ спо­ра­дич­но па­ре то­ком ци­је­ле го­ди­не те у скла­ду са тим и по­том­ство на сви­јет до­но­се у току ци­је­ле го­ди­не, ова по­ја­ва је све при­сут­ни­ја и код оста­лих вр­ста ди­вља­чи и то ср­не­ће, зе­че­ва, пти­ца ко­је су та­ко­ђе знат­но из­мије­ни­ле пе­ри­о­де па­ре­ња и ле­же­ња. Та­ко­ђе, код пти­ца је еви­дент­на и про­мје­на ми­гра­тор­них пу­те­ва.

Све на­ве­де­не про­мје­не, зах­ти­је­ва­ју од ко­ри­сни­ка ло­ви­шта про­мје­ну у на­чи­ну га­здо­ва­ња ди­вља­чи, ко­ја под­ра­зу­ми­је­ва  опре­зни­ји при­ступ у сми­слу пла­ни­ра­ња динамике раз­во­ја по­је­ди­них по­пу­ла­ци­ја, са ак­цен­том на по­ве­ћа­њу уз­гој­ног од­стре­ла у по­пу­ла­ци­ја­ма жен­ки и мла­дун­ча­ди, а све с ци­љем одр­жа­ва­ња до­бре ге­не­тич­ке осно­ве у основ­ном лов­ном фон­ду.

 Дар­ко Јо­ва­нић