Најатрактивнији лов на ситну дивљач у августу и септембару

Почетак августа је у великом броју наших ловишта у знаку лова на препелице, најмање пољске коке код нас. Ово је прилика да се на испит стави рад паса, упорност и умијеће ловаца. Интересовање ловаца за ову врсту лова код нас из године у годину расте, те се сматра да је ово данас најатрактивнији лов на ситну дивљач.

Препелица (Coturnix coturnix) је изузетно атрактивна ловна дивљач, коју још називамо и „пућпура“ због карактеристичног оглашавања „пућпуру“. Селица је и на наше просторе долази са обала сјеверне Африке крајем априла и почетком маја се гнијезди. Крајем августа, када одрасту млади, сакупљају се у јата и преко Италије и Сицилије лете преко мора у правцу Африке, гдје проводе зиму. Међутим, важно је знати да један мањи број јединки препелица остане преко зиме и на нашим просторима, као станарица.
Распрострањена је готово у цијелој Европи.



Изузетак су станишта Исланда, Скандинавије, сјевера Финске и сјевера Русије. Нарасте у дужину до 20 центиметара, а када рашири крила широка је око 35 цм. Реп јој је дугачак око три цм, а црвенкасто-жућкасте ноге дуге су јој 2,5 цм. Тјелесна маса достиже од 95 до 159 грама. Основна боја перја је рђасто-сива која је испрскана црном бојом. Над очима има прамен перја жуте боје. Грудно перје у женке је бијело, а код мужјака смеђе-црвенкасте боје.

Основно станиште, односно животни простор препелице су равнице са ливадама, широка поља, угари, дјетелиништа, стрњишта, али и планински пашњаци између 1.000 и 1.800 метара надморске висине. У посљедње вријеме све чешће се заоравају стрњишта одмах након жетве или чак пале, те употребљавају хербициди, чиме се директно угрожава станиште препелице, али и остале дивљачи.

Препелица проводи дан и ноћ на земљи, у равним пољима обраслим разним житарицама и у ливадама. Никада не сједа на стабла. По земљи трчи доста брзо, а кад узлети, не лети високо ни далеко. Од чула су јој развијени вид и слух. Храни се у пољу зрневљем разних житарица и корова, сјемењем мака и конопље, али и хвата инсекте и једе мравље лутке.

Гнијезда прави веома једноставно, у трави, житу и грмљу. Сезона парења траје током маја и јуна. Мужјаци не трпе друге мужјаке у присуству женке приликом парења. Женка препелице у гнијездо направљено од траве и смјештено испод грмља полаже шест – осам бијелих или прљавожутих јаја са црним пјегама, на којима лежи од 16 до 18 дана. Док женка лежи на јајима, мужјак тражи другу женку за парење, не бринући за своје легло. Млади су уз мајку око три седмице, након чега постају самостални и знају да лете. Препелице су брижљиве према својим младима, а понекад прихвате и туђе пилиће који су остали без мајке. Ако прво легло из било којих разлога пропадне, препелица поново носи јаја. Препелице су плијен лисица, творова, куна, мачака и неких птица грабљивица.

Најуобичајенији лов препелице је са псом препеличаром. У августу, када су покошена жита и траве, ловци пролазе пространим пољима са запетом пушком у руци и прате сваки покрет пса. Када је пас стао и маркирао, ловац даје команду псу „напријед“, након чега добар ловац препелицу обара, а пас је по трагу проналази и доноси. У првим данима лова, односно почетком августа ловцима на нишан излијећу јединке селице – станарице, које су у ловиште дошле крајем априла и маја те се гнијездиле у ловишту. Међутим, већ од 20. августа у наша ловишта слијећу популације препелица селица које при свом миграционом путу прелијећу преко наших крајева. Овај прелет обично траје до половине септембра. Управо због ових популација поједини ловци користе недозвољене мамце – вабилице, чија је употреба забрањена Законом о ловству.

Најбоље вријеме за лов препелица јесте рано јутро, односно у свитање. Тада је и по највећој суши у ловишту присутна роса, пси лакше лове и лов дуже траје. Посебно је лијеп лов када је дан облачан или када кишица ромиња, када се може ловити и до десет часова ујутро.

Пресудна улога паса

Лов на препелице је незамислив без добро обучених паса птичара. Псе је пожељно заштитити од крпеља, те је пожељно извршити тримовање дугодлаких паса због лакшег подношења врућине. Посебно је потребно водити рачуна да се пси у овом лову не преморе, јер нису ријетки случајеви нежељених ефеката изазваних премором паса усљед високих температура и недовољне кондиције. Да би лов био успјешан, пожељне су мање групе ловаца, не више од пет или шест, који се крећу у размаку од десет метара у правилној линији претражујући терен.

Овај размак се препоручује због способности препелица да се између ловаца извуку назад и полете иза леђа ловаца, или једноставно остану неподигнуте. Ловац мора претражити цијелу парцелу, без обзира на ниво вегетације. Погрешно је не доћи до краја парцеле јер се птице, повлачећи се испред ловаца, најчешће згрупишу на крају парцеле. Приликом пуцања и поготка ловац мора запамтити мјесто пада одстријељене јединке и без скретања погледа ићи на то мјесто дозивајући псе. Врло често препелица падне као да је потпуно погођена, а само јој је оштећено крило и побјегне далеко.

Генерално, лов препелице спада у краљевске ловове, јер је динамичан и кратко траје, а добро увјежбани ловци у добром дану имају доста шанси за пуцање.

У лову се употребљава сачма бр. 14 и 16. Препоручује се тежина пуњења од 32 грама. При гађању препелице пожељно је пустити птицу на удаљеност већу од десет метара. Земља са највећом бројношћу препелица је Шпанија (око 370.000 парова) и донекле Француска (око 100.000 парова). Према подацима „BirdLife International“, европска популација препелице у посљедњих 40 година је опала за више од 50 одсто. Због наведеног стања ова врста је заштићена у највећем броју европских земаља као што су Аустрија, Белгија, Чешка, Данска, Њемачка, Естонија, Ирска, Литванија, Летонија, Луксембург, Мађарска, Холандија, Пољска, Словенија, Словачка, Финска, Шведска и Велика Британија.

Препелица код нас

Препелицу данас лове у Француској, Шпанији, Португалији, Италији, Грчкој и код нас. У Републици Српској препелица је ловостајем заштићена врста. Лови се у периоду од 1. августа до 31. децембра. Стање популације ове врсте у БиХ није довољно истражено, али постоје процјене да се у БиХ гнијезди између 5.000 и 10.000 парова препелица.

Осим домаћих ловаца, у лову препелице код на¬с учествује и велики број ловаца из других земаља (најчешће из Италије и Француске) који доносе значајну зараду корисницима ловишта, али и локалним заједницама на чијој територији су смјештени. Дакле, ова врста дивљачи даје велику шансу за развој ловног туризма на нашим просторима. Управо због тога, обиму коришћења препелице је потребно приступити веома опрезно, јер како је и наведено, подаци европских агенција иду у прилог смањењу бројности укупне популације ове врсте дивљачи. Осим губитка станишта усљед преоравања пашњака, ливада и стрњишта, затим коришћења штетних пестицида, једна од највећих пријетњи популацијама препелица јесте прекомјеран излов уз употребу недозвољених вабилица као и хватање мрежама цијелих јата изнемоглих птица при доласку на обале Сјеверне Африке.

Истовремено на миграционим путевима, препелице су изложене и дјеловању олуја, када страда велики број јединки.

С тим у вези, а према подацима релевантне стручне литературе, коришћење препелице се ограничава на 10 одсто од утврђеног бројног стања које обитава у ловишту, или десет јединки по једном ловцу по једном дану, што је потребно дефинисати годишњим плановима коришћења ловишта.

Шамчани предњаче

Једно од ловачких удружења које већ петнаестак година сарађује са иностраним ловцима, нарочито Италијанима је Ловачко удружење „Фазан“ из Шамца. Први човјек удружења Мирко Лукић објаснио је како тече процес доласка Италијана који екстремно воле лов на препелице.

– Већ 15 година сарађујемо са једном италијанском фирмом која послује у Брчком и преко ње нам долазе страни ловци. Они нас обавијесте да има заинтересованих ловаца, па онда с њима склапамо уговор о изнајмљивању парцела. Август и септембар су, наравно, ударни мјесеци, када је свакодневно по двадесетак Италијана код нас у гостима. Од њих имамо дуплу корист – директну јер изнајмљујемо парцеле и индиректну која се огледа у чињеници да они бораве у нашем граду и троше новац. Уредно су пријављени, добију дозволе, пријаве полицији да доносе оружје, имају налоге… Када је извозе, онда се редовно пријаве на царини да могу изнијети улов, тако да нема простора за махинације – испричао је Лукић.

Он је додао да током та два мјесеца шамачко удружење оствари значајан профит.
– Популација препелице је боља него претходне године, нешто раније него што је уобичајено стигле су у наше крајеве и гости су прилично задовољни. Задовољни смо и ми јер нам касу удружења попуне са тридесетак хиљада марака, које улажемо у обнову и развој ловишта – закључио је Лукић.

Дарко Јованић

Be the first to comment

Leave a Reply