Пуне четири и по деценије траје хумана мисија Бранислава Мирковића, предсједника ЛУ “Вукови са Дрине” из Зворника, у добровољном давању крви.
Из његових вена до сада је потекло више од 25 литара течности која живот значи. Крв је дао 73 пута, а почео је са 16 година, још као ученик другог разреда Шумско-техничке школе “Душан Пено” у Краљеву. Даривање је потом настављено и у родном Вишеграду, те сусједној Фочи, као и током служења војног рока у Випави у Словенији.
– Изузев Македоније и Хрватске, као добровољни давалац сам се уписао у свим другим републикама бивше Југославије – каже Мирковић, који се посебно сјећа велике саобраћајне несреће у Вишеграду, када је аутобус са радницима Рударског басена “Колубара” слетио у Дрину.
– Тада смо директно, на лицу мјеста, давали крв из вене у вену. И тај осјећај, да некоме можете да спасите живот, не може се ријечима описати – сјећа се Мирковић и додаје да је сљедеће године, у знак захвалности, био гост омладинске радне бригаде коју су чинили радници “Колубаре” на Савезној омладинској радној акцији током градње аутопута Београд – Ниш.
Бранислав каже да је, захваљујући својој хуманој мисији, стекао бројна познанства и пријатељства. Многима је, вели, постао “брат по крви”: они којима је помогао, увијек му се јаве на улици, позову га телефоном, ријечи захвалности не изостају ни послије неколико година од тренутка када људи сазнају да им је баш његова крв помогла. То му је, каже, највећа награда.
– Ситуације су биле баш такве да је скоро у 80 одсто случајева моја крв била потребна да би се спасио нечији живот. На позив телефоном, често сам се одазивао на апеле да дарујем крв, не гледајући ни вријеме ни мјесто – истиче Мирковић, који посједује крвну групу АБ позитивна.
Иначе, Мирковић је више од 30 година ловац у Зворнику, при чему скоро двије деценије на челним функцијама у ЛУ “Вукови са Дрине”. Хуману мисију добровољног давања крви пренио је и на овдашње ловце.
– Организовали смо неколико акција у Зворнику, у којима, поред чланова нашег удружења, учествују и колеге ловци из сусједног друштва “Соко” из Козлука. Драго ми је да наши ловци и на овај начин манифестују своју солидарност и хуманост – говори Мирковић, који, иначе, користи сваку прилику како би код људи развио осјећај о значају добровољног давања крви.
То није само хуман гест којим помажете другима. То је добар начин да помогнете и себи, свом организму, наводи Мирковић и подсјећа да као вишеструки добровољни давалац ужива одређене повластице, као што су бесплатни прегледи, лијекови, али и још неке друге бенефиције.
Мирковић се сјећа како је у Зворнику својевремено успјешно функционисало Друштво добровољних давалаца крви. Његови чланови, по ријечима нашег саговорника, спасили су животе бројним болесницима, поготово повријеђеним у разним, најчешће саобраћајним, несрећама. Зворнички добровољни даваоци, са Неђом Стјепановићем, Браниславом Мирковићем и Драгом Јовановићем на челу, прије свега, били су одлично повезани са колегама у Лозници и Бијељини, тако да је њихова крв спасавала људе у овим општинама. Али, и обрнуто.
Мирковић каже да је, захваљујући добро организованом раду у оквиру друштва, током рата прикупљено више од 5.000 бочица крви.
– Имали смо уредну картотеку, а сваки наш члан је редовно обавјештавао о давању крви. Кад би затребала било која крвна група, ми смо на основу наше евиденције одређивали даваоца и није се десило да не можемо да обезбиједимо крв – прича Мирковић, жалећи што данас у Зворнику не постоји организација која би окупљала добровољне даваоце крви.
Сматра да Зворничани треба да обнове рад друштва уз, наравно, помоћ свога града.
– Ако бисмо добили подршку и град Зворник нам обезбиједио било какав простор, гдје бисмо држали евиденцију чланова, мислим да бисмо могли да радимо као некада – закључује Мирковић, освједочени хуманиста и велики љубитељ лова и природе.
Четири брата добровољни даваоци
Четворица браће Мирковић, Бранислав, Данило, Ненад и Предраг, вишеструки су добровољни даваоци крви. Бранислав и Данило живе у Зворнику, а Ненад и Предраг у Вишеграду. Браћа Мирковић су до сада више од 300 пута даривали крв. Бранислав каже да се у акције давања крви полако укључују и остали чланови породица Мирковић.
Мишо Лазаревић
Be the first to comment