Со је незамјењив минерал у исхрани свих врста дивљачи. Количина соли је мала у храњивима биљног поријекла, па из тог разлога хербиворе имају веће потребе за овом материјом у односу на, на примјер, звијери. Нарочито велики афинитет према сланом укусу имају преживари, у мањој мјери мрки медвједи, па се практикује излагање соли у хранилиштима или на другим мјестима у ловишту гдје се дивљач често креће, одмара и задржава. Многе биљке, којима се дивљач храни, богате су калцијумом, али сиромашне хлором и натријумом.
Зато дивљач, прије свега преживарска, стално пати од недостатка соли. А со представља један од најважнијих састојака у исхрани јер натријум путем осмозе обезбјеђује размјену материја кроз ћелијске органе дивљачи. Осим тога, неопходна концентрација соли у крви дивљачи одбија паразите.
Солила
У одређеним периодима године, као на примјер при изградњи роговља, мијењања длаке или почетка ранопрољећног преласка са суве хране на новопристиглу зелену, нагло расте потреба за сољу код дивљачи. Свакодневно присуство соли потребно је зато што животиње не стварају резерве натријума и хлора у организму. Она се најчешће обезбјеђује у каменом или брикетираном облику, а животиње се снабдијевају лизањем.
Дозирање соли намијењене дивљачи у ловиштима обавља се путем солишта. Рачуна се да једно солиште треба постављати на 25 хектара ловне површине. Пракса је показала да су најбоља солишта снабдјевена каменом сољу.
Со се може постављати у издубљеном, шупљем пању, али и израђеним сандучићима укопаним у земљу. Солиште у рашљама или расцијепљеном стаблу је такође веома погодно, поготово што га можемо поставити гдје ми желимо. Висина оваквог солишта за срнећу дивљач износи 1,20 метара. Отопљена со уз помоћ кише се слива низ стабло, а дивљач је лиже са свих страна стабла, при чему је со обезбијеђена и од загађивања. Смјеса од иловаче и соли је корисна, али се у новије вријеме прави специјална брикетна со са додатком других минералних материја потребних дивљачи и извјесних лијекова против црвених паразита.
Сточна со се сматра и зачином јер благотворно дјелује на лучење пљувачке и ензима дијастазе. Животиње које не добијају довољно соли могу да издрже дуго без појаве клиничких знакова дефицита јер економишу са малим количинама натријума који се налази у уобичајеним хранивима. Животиње које не добијају довољно соли смањују излучивање преко пљувачке, а повећавају излучивање калијума прије појаве првих симптома.
Важност соли огромна
Ако дефицит потраје дуже, животиње постепено испољавају знакове болести. Срнећа дивљач постаје мршавија. Животиње које добијају довољно соли имају добар апетит, радо једу храну, боље искоришћавају храњиве материје и састојке хране, дају више млијека, подмладак брже расте, повећава се плодност, смањује се број недовољно живахног и за живот способног подмлатка (витални), повећава се отпорност животиња, нарочито подмлатка на инфективне болести, дивљач формира квалитетније рогове.
Сточна со је одговарајући извор натријума и хлора за животиње. Појављује се у каменом и брикетираном облику. Однос потреба натријума и хлора код одраслих животиња је 1:1,5 , а однос натријума и хлора у натријум-хлориду (сточној соли) је 1:1,54. Зато је сточна со идеалан додатак храни за животиње. Потребе животиња за натријум-хлоридом су од 0,3% до 0,5% од оброка.
Уколико се животињама даје брикетирана сточна со да је лижу по вољи, не постоји опасност од тровања јер оне лизањем уносе само ону количину која је потребна за подмирење њихових потреба. Брикетирана сточна со, са додатком магнезијума, бакра, мангана, цинка, јода, селена и кобалта израђена је по производним стандардима поступком пресовања који омогућавају добру стабилност према притиску и влази. Дневно узимање натријума и хлора који се заједно налазе у соли (НаЦл) важни су за одржавање одговарајућег односа између киселина и база у организму, за регулацију осмотског притиска и за промет воде у организму.
Осим тога, хлор је саставни дио желудачног сока и неопходан је за варење хране. Зато је лизање соли за дивљач од великог значаја. Пракса је у ловиштима показала да је срнећој дивљачи по грлу годишње потребно око килограм соли.
Погрешно је солити храну за дивљач, нарочито лошег квалитета, како би се животиње подстакле да је конзумирају.
Тиме се организам животиња додатно оптерећује и повећавају потребе за водом, која може бити дефицитарна у неким типовима ловишта. Далеко је боље со понудити одвојено, а животиње ће конзумирати само потребну количину.
Осим поред хранилишта, солишта треба постављати и у близини природних (или формираних) испасишта за срне, као и других мјеста гдје се дивљач из одређених разлога чешће задржава. Један од једноставних, али ефикаснијих начина обезбјеђења соли јесте помоћу пластичних флаша с одсјеченим дном, које се пуне сољу и постављају на дрвеће окренуте грлићем надоле.
И да закључимо, уношење соли у ловишта је неопходно и уколико заиста желимо добро газдовање и врхунске трофеје уз здраве јединке.
Дарко Јованић
Be the first to comment