У приобаљу Дрине Перо Милошевић из зворничког села Јасеница један је од најпознатијих ловаца, посебно у свом матичном удружењу “Соко” из Козлука. Скоро четири деценије посвећен је лову и природи, учесник је бројних ловачких акција у овом крају, посебно се истичући својим радом и ангажовањем у развоју и афирмацији ловства.
У матичном удружењу је чак четири мандата обављао дужност предсједника Скупштине, док је на челу своје ловачке секције, која окупља ловце из Јасенице и Трновице, био више од двије деценије. Са таквим повјерењем се мало који ловац може похвалити на овом подручју.
И данас, на половини осме деценије, Перо је веома активан, како у лову, тако и у породичном домаћинству. Управо у дворишту Милошевића, брижно његованом пажњом Пере и његове супруге Невенке, већ двије деценије налази се мање јато фазана, који својим изгледом још више оплемењују овај идилични породични кутак.
– То је све спонтано кренуло када је један мој пријатељ, током кошења траве, у Козлучком пољу, у близини ријеке Дрине, пронашао осморо фазанских јаја. Знајући да сам ловац, одлучио је да ми поклони ова јаја са жељом да се излегу млади фазани, што се убрзо обистинило – прича Перо како је почела његова љубав према овим украсним птицама.
У протекле двије деценије Милошевић је одгојио више стотина фазана, који су завршавали у својим природним стаништима. Тренутно посједују јато од 13 јединки, шест женки и седам мужјака.
– Чим устанем, прве кораке из куће начиним према њима. Видим да ли су сви на броју и да ли имају хране. Мало разговарамо, ниједан фазан нема неко посебно име. Кад им одмила кажем: “Матори, матори”, они се узбуде – наводи наш саговорник.
Перо каже да је потребна само воља и љубав и свака животиња умије да то препозна и цијени.
– Код мене фазани хоће из руке да једу. Свакодневно сам са њима и они примијете љубав, а настојим да баш будем добар према њима, да не будем никада строг, да не галамим на њих, да их не плашим, тако да сам, слободно се може рећи, задобио њихово повјерење – каже Перо, објашњавајући да је ово једна посебна љубав, коју је пренио и на своју супругу.
Бригу о фазанима, како каже, преузимају током цијеле године, а зима и хладноћа не представљају ни најмањи проблем, када су у питању ове пернате животиње.
– Одрасли фазани нису велики пробирачи у исхрани и користе зрнасту храну и траву. Свјежа вода мора стално бити доступна – додаје Милошевић.
Захваљујући дугогодишњем дружењу са фазанима, постао је и добар познавалац ове врсте дивљачи. Фазан се, каже, врло лако прилагођава па је данас широко распрострањен. Природно станиште ових птица су пољопривредно земљиште, предјели око воде, ливаде и шумарци, дакле свуда гдје може да пронађе храну.
– Постоје многе врсте фазана које се разликују по томе колико им пажње треба посветити при узгоју и колико улагања захтијевају – објашњава Милошевић, наглашавајући да он фазане држи због љубави, које према њима има на претек.
Зато, није му увијек лако да се растане од неког свог љубимца, кога је његовао, гајио, гледао како израстају у праве љепотане.
– У почетку, кад их пустим у природу, још неко вријеме се обично задрже у близини наше куће. Штавише, један фазан скоро двије године није одлазио одавде. Било је и случајева да су се неки враћали након неколико мјесеци, вјероватно када би чули глас својих другара са којима су одрастали – говори Милошевић, кога често, ујутро, својим пјевањем фазани пробуде и “подигну” из кревета!
Перо је, заиста, човјек који воли фазане. У својој дугогодишњој ловачкој каријери, каже, никад није ловио ову врсту дивљачи, чак ниједан метак није испалио у правцу ових птица.
– Увијек сам гајио посебну љубав према фазанима. Кад сам у лову и природи, једноставно, уживао бих у њиховој љепоти, у тим предивним бојама којима су окитили своје перје – наглашава Милошевић, подсјећајући да му је омиљен лов на лисице, зато што су, како каже, штеточине које нападају и племениту дивљач.
Фасцинантни тонови шире се двориштем породичне куће. Понекад су и веома гласни, али ништа љепше него кад овако с прољећа све уцвјета, проспу се боје и мириси па се чују умилни гласови фазана. Читавим сокаком, буквално, проламају се необични звукови, годинама препознатљиви у овој сеоској идили…
Фазанка снијела 74 јаја
Једна фазанка у јату које држи Милошевић оборила је рекорд у ношењу јаја. Прије двије године снијела је 74 јајета, што представља праву ријеткост.
– Баш је била издашна. Кад се налази у природи, фазанка годишње снесе највише до 17 јаја – казује овај узорни ловац, иначе заслужни члан ЛУ “Соко” из Козлука.
Дјеца најчешћи гости
Фазани, разумљиво, изазивају пажњу многих који долазе у двориште Милошевића, а најчешће најмлађих.
– Дјеца воле да се друже са овим птицама. Ето, и моја унука која сада живи у Швајцарској својевремено је одрастала уз фазане у нашем дворишту – наводи вриједни домаћин из Јасенице, питомог села у зворничком крају.
Мишо Лазаревић
Be the first to comment