Свjетска изложба лова била је изузетна прилика, али можда и посљедња, гдје је људска димензија традиционалног, животног, одрживог приступа вриједностима приказана у складу са природом.
Да бисмо разумијели значај „Једни са природом” – Свјетске изложбе лова и природе, неопходно је споменути шта су све „тамнозелени” радили против овог догаљаја.
То је лажни, површан и изузетно агресиван псеудоприродни активизам који је по својој природи у стању да експлоатише најмрачније стране масовне комуникације, утиче на масе, ефикасно напада скоро сваку одабрану мету и нанесе огромну штету.
То је феномен који пријети нашем свијету, који не само да може да онемогући лов, већ може да уништи значајан дио живота наше планете. На то је владин повјереник Золт`н Ковач скренуо пажњу много прије почетка свјетске изложбе, како на прилику коју пружа манифестација, тако и на чињеницу да ће нам ово бити посљедња прилика да нормално ријешимо тему и успоставимо користан дијалог. О томе су говорили сви од почасних гостију до експерата који су говорили на конференцијама, а неколико дискусија је посветило проблему посебан блок.
Многи од њих захвалили су се Мађарима на храбрости да се у данашњем јавном расположењу са помијешаним поштовањем супротставе теми лова.
Цитирајући дефиницију културе од културног антрополога лорда Раглана, гроф је рекао да је „култура отприлике све што радимо, а мајмуни не”. Када говоримо о лову и очувању, додао је, не говоримо само о природи, већ и о култури.
„Тамо гдје видим улогу ове изложбе је стварање моста између културе и очувања, а дуж овог моста налазимо нашу страст која је лов”, рекао је гроф.
Према ријечима потпредсједника владе Зсолта Семјена, који је и предсједник Мађарске националне ловачке асоцијације, одабир програма на Свјетској изложби тежи да покрије читав спектар поља везаних за лов и природу, попут науке, гастрономије, спорта и умјетности.
Иако је човјекова основна природа да лови, Семјен је примјетио да смо данас у неповољном положају у поређењу са организаторима изложбе “Свијет лова” 1971. године.
Према његовом мишљењу, то је углавном због три разлога: анти-ловачког става водећих медија и политике; посљедичне манипулације одређених мађарских политичара и медијских личности; и пандемија коронавируса.
„Не морамо се само бавити зеленом идеологијом, већ и “тамнозеленом идеологијом”. Можемо направити оштру разлику између наших зелених пријатеља који улажу хвале вриједне напоре у заштити природе и „еко-терориста” тамнозелене идеологије-који су често склони борби против људи “, рекао је потпредсједник владе Мађарске.
Педесет година након успјеха легендарног “World of Hunting Expo” 1971. у Будимпешти, Мађарска је у 25.09.2021. поново заузела своје заслужено мjесто на врху свjетског ловства и очувања природе.
Георге Аман, сада већ бивши предсjедник Међународног савjета за очување дивљачи и природе (CIC), рекао је да за ловце постоји стална потреба за дјеловањем, јер без природе нема дивљих животиња, а без дивљих животиња нема ни лова. У вријеме када се људи у свијету све више одвајају од природе, додао је Аман, посебно је важно организовати догађаје, попут овог, који нам помажу да на прави начин саопштимо своје поступке.
Посебно је задовољство што је стотине хиљада дјеце и младих учествовало у централној манифестацији Свјетске изложбе и једном од пратећих програма, јер је до њих најтеже доћи са програмима ван стимулативног онлајн простора. Не само да организатори и посјетиоци све ово сматрају успјешним, већ и слушање „противника лова” показује да су погрешили када су тврдили да нико, па ни сами ловци, нису заинтересовани за Свјетску изложбу.
Резултати укључују ријетко искуство и прилике за учење које такав гигантски догађај који укључује све сегменте друштва може да пружи. Руководиоци и запослени у државним институцијама, радници и волонтери невладиних организација, ловци, шумари и чувари природе, пословни предузетници и радници научили су да раде заједно, организују, логистички ријешавају заједнички циљ, много малих и често необичних корака за савладавање препрека.
Никад, ништа не пружа тако интензивну прилику за развој привреде и институционалног система једне земље као организација и реализација великих свјетских догађаја.
Наравно, остаје низ опипљивих резултата, јер већина експоната, алата и препарираних животиња завршава у неком од постојећих музеја или станишта отворених за јавност.
Овдје спадају и интелектуални производи, знања са конференција и умјетничка дела, која потом додатно обогаћују јединствено ловно и природно културно наслијеђе.
Од Сједињених Држава преко Европе до афричких земаља, ловачки напади су пријављени свуда, са хушкачким кампањама без научне основе, па чак и потпуним одбацивањем заснованим искључиво на емотивним реакцијама, које нажалост на многим мјестима успјешно утичу на политичке одлуке. Њихов резултат говори сам за себе.
Тамо гдје је лов био забрањен, многе животињске врсте су дошле на ивицу изумирања. Много се говорило и о томе која средства, како се борити против јавног мијења и тако утицати на доносиоце одлука. Постојао је консензус да се треба придржавати образложења заснованог на науци, истовремено помажући да се обнови оштећени престиж науке. Поред тога, треба да заштитимо сеоски и традиционални начин живота, да подржимо оне који га изаберу и да јасно ставимо до знања грађанима метропола да и они имају витални интерес за село и природу која их храни, а не за тренутне интернет благостање.
Људима треба објаснити да чак и ако лов није раван сеоском начину живота, он је саставни, неизоставни део онога што без одрживог газдовања шумама, пољима и дивљачи, нема ни одрживог очувања природе. Серија програма One with Nature – Свjетски лов и изложба природе је завршена, али посао који треба да се уради да би имао смисла тек сада почиње. Ако не, можемо се опростити од свијета који смо наслиједили од предака.
Be the first to comment