Пише: Мишо Лазаревић
Боривоје Рикић ушао је у девету деценију, а лови више од пола вијека, док је млади Саво Марјановић ловац три године.
Међу 300 ловаца из ЛУ „Соко“, који су стигли на отварање ловне сезоне код ловачке куће у Пилици, посебну пажњу изазвали су старина на заласку ловачке каријере и младић који тек улази у свијет ловачких тајни.
Најстарији ловац, природно, имао је много тога да каже, јер је преко леђа претурио године проведене по врлетима Мајевице и шире. Иако ослабљеног слуха, његов ум и даље је брилијантан.
– Ловим већ пола вијека, а почео сам на наговор ујака и неколицине рођака. Једва сам чекао да накупим година да би ме ловци примили као равноправног у своје редове. Када сам постао „прави“ ловац, трудио сам се да увијек имам добре псе и оружје. Није ми било тешко да чак и послије радног времена узмем пушку и изађем у шуму – испричао је Боривоје.
Присјећајући се лова на лисице, које су му биле омиљена мета, старина је испричао да је једном приликом заспао чекајући лукавог предатора на подручју Пећине, али му је лија, иако је била рањена, вјешто умакла.
И, као што ред налаже, није заборавио да пошаље поруку млађим колегама.
– У нашем крају има мало дивљих свиња и кад сиђу с планине, ловци их одмах десеткују. Због тога савјетујем свим ловцима да буду стрпљиви и мало сачекају да се црна дивљач намножи. За лов увијек има времена – мудро је поручио Рикић.
Марјановић има 28 година и на почетку је каријере. Ловачки испит је положио 2014. године и од тада је равноправан члан удружења „Соко“.
– Љубав према лову наслиједио сам од оца Јове. Набавио сам пушку сачмарицу, пса посавца и кренуо по предјелима у зворничкој општини. Највише волим да ловим зеца и фазана. У нашим ловиштима има мање дивљих свиња, које су ловачка посластица, па нам није тешко да због њих посјећујемо сусједна ловишта – каже Марјановић.
Be the first to comment