На овогодишњем издању „Shot Showa“, највећег и најважнијег оружарског сајма на свијету, одржаног од 23. до 26. јануара у Лас Вегасу, њемачки гигант „Маузер“ представио је потпуно нови универзални карабин намијењен до сада најширем спектру ловачких и спортских корисника.
„Маузер“ је на тржиште избацио карабин вишеструке намјене, који ће у руке бројних ловаца, али и рекреативних стријелаца, фармера, ловочувара, авантуриста, истраживача и љубитеља природе, којима је потребно једноставно и практично оружје за сваку прилику, донијети бескомпромисни квалитет, прецизност, неприкосновену поузданост, безбједност и издржљивост далеко скупљих модела из „Маузерових“ ударних серија М98, М03 и М12, али по више него прихватљивој цијени.
Наиме, посједовање оригиналног њемачког ловног карабина марке „Mauser Jadgwaffen GmbH“ за многе ловце и стријелце због високе цијене годинама је било пуста жеља. Захваљујући новом оружју ознаке М18 та жеља постала је стварност. Као све друге пушке овог угледног бренда, М18 са пуним правом носи „Маузеров“ лого и плод је традиције, искуства и примјене врхунских технологија, али и пажљивог ослушкивања захтјева свих корисника, па ово једноставно оружје, аскетских линија, представља повратак коријенима, односно времену у којем спортско-ловачке „маузерке“ нису биле само оружје привилегованих. За нову пушку изабрано је и ново прикладно име – „народна“.
Фићо и маузер
За вријеме бивше СФРЈ епитет правог народног аутомобила имао је популарни „фићо“ („застава 750“), производ крагујевачке фабрике „Застава“. Могли су га себи приуштити скоро сви – посједовала га је свака друга породица, био је „национална класа“, а предзнак истинског народног аутомобила није му могао у потпуности преузети не само „југо 45“, већ ниједан други модел чувене српске фабрике која је до данас опстала. Наиме, „фићо“, који се одавно не производи, вриједио је и пружао више него што је коштао. Слично је и са ловачким карабинима произведеним у Заводима „Црвена застава“.
Прошле године смо у „Ловачким новинама“ детаљно представили историјат и развојни пут најзаступљенијег ловачког карабина на нашим просторима, „застава модел 70“, кроз занимљиву причу о српској традицији и нераскидивој историјској повезаности крагујевачке фабрике са њемачким гигантом „Маузер“. Том приликом је речено да се српско војничко оружје „маузер-миловановић М.1880“ у своје вријеме сматрало најбољим на свијету, да је српски народ кроз историју више пута изборио слободу управо у пјесмама опјеваним пушкама „маузер“ те да су сви ловачки „маузери“ настали на првобитној војничкој основи. Ако узмемо у обзир све наведене чињенице и додамо да се пушке чувеног система „маузер М98“ у Србији производе скоро цијели вијек – с правом се може закључити да карабин „застава модел 70“ представља праву народну пушку код нас, тим прије јер се може набавити по ниској цијени.
Компанија „Маузер“ је дакле маркетиншки врло промишљено изабрала назив за своје ново чедо, симболично га назвавши „М18 Volkswaffe“ (народно оружје), с обзиром на то да је ријеч о пушкама, како каже слоган, „за све људе у свим приликама“. Назив „народни“ у први мах непогрешиво асоцира на историју и филозофију њемачког произвођача аутомобила „Фолксваген“, што свакако није случајно, међутим мање је познато да је тај назив давно користио „Маузер“, односно њемачка оружарска индустрија. Али, кренимо редом.
Нужда је мајка инвенције
Прије него што пређемо на опис новог „народног маузера М18″, а знајући да се о фабрици “ Маузер“ већ доста тога зна, споменућемо неколико занимљивих и поучних историјских чињеница – искључиво развоја науке и технологије ради. Пред капитулацију у Другом свјетском рату, Нијемци су примијенили нарочит концепт посљедње одбране, који је подразумијевао регрутовање и наоружавање практично необученог становништва специјално конструисаним „народним“ оружјем – врло јефтиним и једноставним за масовну производњу и употребу. Али, оно што је у почетку било изнуђено ратно рјешење, односно јефтино и упрошћено оружје, у будућности ће постати стандард. Како је њемачка оружарска индустрија била добрим дијелом уништена савезничким бомбардовањем, а потреба за оружјем огромна, очајнички се трагало за новим конструкцијама и начинима производње који не захтијевају развијену индустријску базу већ примјену једноставних машина и необучене радне снаге. Да је нужда мајка инвенције у овим околностима ће показати читав низ различитих проналазака и иновација у свим областима наоружања, од стрељачког оружја па све до авиона.
Из тог времена познати су различити експерименти са развијањем и увођењем технологије пресованих (штампаних) лимова, која битно појефтињује и поједностављује производњу оружја. У те пројекте били су укључени сви важнији њемачки произвођачи, а изузетак није ни „Маузер“, који је, на примјер, развио специјални народни пиштољ „Волкспистол“ (верзија пиштоља „маузер ХСц“ израђена од пресованог лима) и производио народни карабин „Волкскарабинер ВК98“ (максимално појефтињена и поједностављена верзија карабина 98К).
Један од стручњака у фабрици „Маузер“ задужен за развој таквог оружја био је Лудвиг Фолгримлер, творац посљедње јуришне пушке Трећег рајха „штурмгевер 45“. Своја знања послије рата ставио је на располагање прво Француској па Шпанији да би се поменута конструкција врло брзо вратила у отаџбину и након усавршавања постала службено оружје Бундесвера – ХКГ3. Управо на основу „Маузерове“ експерименталне аутоматске пушке СтГ45 настала је послијератна породица аутоматског оружја „Heckler und Koch“ израђеног од пресованог лима, које је функционисало на принципу одгођеног отварања затварача путем ваљака.
Наиме, три „Маузерова“ ратна руководиоца, Едмунд Хеклер (управник „Маузера“ за вријеме рата), Теодор Кох (један од директора) и Алекс Зајдл (главни инжењер) основаће 1948. године на згаришту „Маузера“ фабрику дијелова за шиваће машине, из чега ће се ускоро изродити међународни оружарски гигант и еталон – позната фирма „Хеклер и Кох“, прави центар техничких иновација у ватреном оружју и његовој технологији у Европи, а касније и Америци. Рецимо и то да први пиштољ са полимерским рамом није, како се често погрешно мисли, аустријски „Glock 17“ већ „народни пиштољ“ „Heckler und Koch VP70“ („HK Volkspistole VP70“).
Непревазиђени систем – „маузер М98“
Паул Маузер је легендарни систем М98 патентирао 1895. године. Службена пушка њемачког царства „Gevehr 98“ у раном калибру 7.92 X 57 мм „маузер“ (у питању је рана верзија овог метка ознаке „Patrone88“ са оживалним зрном) замијенила је 1898. године дотадашњу „комисијску“ пушку система М1888. Срце пушке М98 образовао је цилиндрични једнодијелни обртно-чепни затварач коначног облика: брави у три тачке и то уз помоћ два бријега на глави који браве у сандук иза лежишта метка, те једним зубом са задње стране цилиндричног тијела којим је брављење додатно потпомогнуто и осигурано (тај зуб брави у сандук са задње доње стране).
Уведена је препознатљива спојница са ударачем и типичним крилцем кочнице те дуги извлакач са прстеном. Службена њемачка пушка из Другог свјетског рата „Karabiner 89К“ (К од Kurtz – кратки) развијена је на основу ранијих прелазних „Маузерових“ модела („Standardmodell“ и „Karabiner 98B“) 1935. године. Тај се систем до дана данашњег није битније промијенио и управо на њему базира се огромна већина ловачких обртно-чепних карабина.
Ваља рећи да пушке „маузер“ у почетку и јесу биле народне. Крајем 19. и почетком 20. вијека њемачки колонисти, фармери и ловци у Африци масовно су користили војничке „маузерке“ због поузданости и ниске цијене. Војнички поткундак су модификовали и тиме пушке прилагођавали свакодневној употреби. Тако су оне постале згодно и приручно оружје широког спектра употребе – од заштите посједа преко тумарања по саванама до лова. Али њемачке колонијалне власти уплашене од побуна забраниле су војничко оружје и муницију. Из тога разлога су конструисани нови тип пушке и припадајућег метка 9,2×63 „маузер“ – та комбинација је била способна да одговори свим изазовима који се пред њу поставе, укључујући и лов на опасну афричку дивљач.
Фирма „Маузер“ наставила је са усавршавањем система М98 и тренутно нуди четири ударна осавремењена модела ловачких карабина: М98, М03, М12 и наравно овај задњи „народни“ М18.
„Народни маузер“ М18
Народна пушка „маузер М18“ на први поглед ни најмање не оставља утисак јефтиног и недовршеног оружја, напротив! Нови карабин плијени савременим дизајном и изгледа дупло скупље и отменије! Да је ријеч о помно промишљеном и врло квалитетно израђеном оружју увиди се одмах пошто се узме у руке. М18 представља и „Маузеров“ одговор на карабин „зауер 100“ са којим дијели више заједничких карактеристика укључујући мат црну боју.
Цијев
Цијев је израђена технологијом хладног ковања („Маузер“ израђује цијеви за „зауер“ и „блазер“ такође). Ради се дакле о цијевима израђеним од истих најбољих материјала и на истим машинама за више оружарских кућа, тако да ту нема говора о компромису да би се на цијевима снизила цијена. Калибри су за сада .308 и .30-06, а најављено је увођење додатних стандардних (.243 Win. и .270 Win.) и магнум калибара (7 мм Рем. и .300 Win.) од јула текуће године. Што се прецизности тиче, произвођач гарантује групе од 1МОА са пет метака на стотину метара. Али, то није било који произвођач; Јасно је да „Маузер“ неће гарантовати нешто без покрића све и да је ријеч о подразумијеваној прецизности ловачких карабина од око 1,5 МОА.
Затварач
На челу затварача налазе се три бравећа бријега који браве директно у цијев, затим нови поједностављени тип извлакача и специјални двоструки клипни избацач (као на АР15, али двоструки – један наспрам другог). Ово рјешење безбједно усмјерава и избацује чауре чак и код врло ниско постављене оптике. Тиме је систем обезбијеђен од нежељене ситуације у којој неизбачена чаура блокира пут при убацивању свјежег метка у цијев.
Ударач се и даље запиње при подизању ручице затварача, односно при отварању пушке (што је одлика система М98, за разлику од на примјер „Lee-Enfielda„) и све то иде врло глатко, брзо и под малим углом, а саобраћање тијела затварача кроз сандук при репетирању одвија се као по маслацу. Тијело затварача има уздужне канелуре. Ударач вири у запетом положају са задње стране спојнице затварача – то је индикатор запетости. Редизајниран је, али задржан карактеристични вијенац са предње стране спојнице. Он служи да у случају прскања чауре заштити стријелца од продора барутних гасова према лицу.
Тростепена кочница
Бочна тростепена кочница сигурно кочи окидачки склоп и пласирана је са десне стране сандука, иза ручице затварача. Ангажовање крилца кочнице је тихо, али са јасно одређене три позиције. Са лијеве стране, утопљен у сандук, налази се устављач затварача. Обарач је подесив, од 0,95 до 1,5 килограма.
Кундак
Кундак је израђен од црног, синтетичког, врло отпорног материјала и на себи има два мекана инсерта у зони пиштољског рукохвата и поткундака. Изведен је заједно са штитником обарача. Гумени одбојник заправо је поклопац мини-бункера у шупљини кундака, гдје корисник може спаковати прибор за чишћење, итд.
Оквир је израђен од полимера и прима пет метака у бифиларном распореду. Утврђивач оквира утопљен је у кундак (осигуран од нежељеног ангажовања) са предње стране дна оквира.
Српски ловачки карабин „застава модел 70“ – „народна пушка“ код нас
Тренутна цијена „народног маузера М18“ у Америци износи 699 долара, али он вриједи далеко више од те цијене – чак поставља нове стандарде. Најприближнији српски пандан њемачком „народном М18“ био би крагујевачки карабин „застава М70ПС“ („Polymer Stock“) опремљен црним полимерским кундаком са меканим умецима.
Ловачки карабин „застава модел 70“ је епитет „народни“ поштено заслужио и понио захваљујући неприкосновеној поузданости, квалитету материјала и дуговјечности, али и доступношћу свакоме (симболична цијена основне варијанте). Крагујевачка „Застава“ је крајем прошле декаде усавршила и осавременила систем М98 те увела карабин М 808, али „модел 70“ се и даље производи па ће још дуго остати народни карабин, а многи млади ловци наслиједиће га од старијих и још дуго ловити њиме. Српски карабин се већ одлично продаје у Америци.
Њемачка фирма „Маузер“, идејни творац ових пушака, током година је постепено поједноставила систем М98, са жељом да појефтини производњу, а крагујевачки карабини су у основи остали непромијењени, те се и даље праве на старински, скупљи начин. „Маузер М18“ ће највероватније бити добро прихваћен и од овдашњих ловаца, ако се појави на домаћем тржишту. Никако не треба сумњати у његов квалитет и перформансе. Како било, „маузери“ свих система, варијаната и произвођача остају убједљиво најбољи и најпопуларнији карабини у свим свјетским ловиштима.
„Mauser Volkswaffe“ – технички подаци
Калибар: .308, .30-06; произвођач за текућу годину најављује стандардних (.243 Win. и .270 Win.) и „магнум“ калибара (7 мм Рем. и .300 Win.)
Дужина цијеви: 56 цм за стандардне и 62 цм за „магнум“ калибре
Укупна дужина: 106 цм за стандардне и 112 за „магнум“ калибре
Маса: 2,9 за стандардне и 3,0 кг за „магнум“ калибре
Капацитет оквира: 5+1
Нишани: отворени
Кундак: Полимер (са меканим инсертима за бољи хват)
Пише: Драшко Драгосављевић
Be the first to comment